„НИКЕИ”: Путин је питао Морија - због чега Јапан покорно следи Запад?

ЗА СТО СА ЧАЈЕМ СЕО ЈЕ У СВОЈОЈ ОМИЉЕНОЈ БОРДО КРАВАТИ И ЈАПАНСКОМ ЕКС-ПРЕМИЈЕРУ РЕКАО: ЊИМА СЕ НЕ СМЕ ВЕРОВАТИ

• Председник московског Института за Блиски Исток Јевгениј Сатановски, који добро зна Путина из 90-их година, поводом Украјине и прекршеног обећања Запада Горбачову да се НАТО неће ширити на Истока каже: „Путин дели погледе КГБ на ствари, а КГБ издају сматра највећим злочином”

         НОЋ је 10. септембра, једна соба у Кремљу.

         Председник Руске Федерације Владимир Путин (62) појавио се са омиљеном бордо краватом и сео за сто са чајем и слаткишима за којим је већ седео Јоширо Мори (77, бивши јапански премијер).

         Разговарали су о џудоу и другим спортовима, али је Путин – када се повела реч о украјинској кризи и западним санкцијама – са презривом гримасом рекао: „Њима (Западу) се не сме веровати. Због чега Јапан чини оно што му кажу да учини?”

         Те речи су биле нека врста шамара.

         Садашњи руски председник је од 1985. до 1990, када се завршавао хладни рат, био сарадник КГБ у Немачкој. Једном приликом је на телевизији рекао о свом животу у Дрездену: „Деца су ишла у оближњи дечји вртић, за Божић смо ишли у планине. Недостају ми та времена”.

         Онда је председник СССР Михаил Горбачов 1990. године пристао да се Немачка уједини. При том је од НАТО добио уверавања да се та организација неће ширити на Исток. Упркос томе, многе земље источног блока потом су се нашле под контролом алијансе.

         Путин се тада налазио на првој линији информативног фронта и није могао да поводом тога нема одређена страховања. Зато је једном приликом, када је постао утицајан политичар, овако изразио свој однос према ономе што се догодило: «Због издаје (земаља источног блока) – Запад нас је окружио».

         Он је у то постао потпуно уверен после државног преврата у Украјини који се догодио иако су прозападне снаге и председник државе Јанукович 21. фебруара потписали споразум који је нудио решење политичке кризе.

         Прозападни политичари су прекршили тај споразум и кренули су, добивши за то западну подршку, на рушење власти. Тада је Путин побеснео, рекавши: „И трпљење има границу”.

         Одржао је тајно саветовање са национаним Саветом безбедности и одлучио се да узвратни ударац усмери на Крим, где живи много Руса.

         Поричући сам факт војног мешања, Путин је послао на Крим војне специјалце без ознака на униформама који су изигравали локалне одреде самоодбране.

         Средином априла, када је полуострво већ ушло у састав Русије, он у једној телевизијској емисији, са хладним осмехом на лицу, признао да је Русија послала војску на Крим.

         Председник московског Института за Блиски Исток Јевгениј Сатановски, који добро зна Путина из 90-их година, поводом свега овога каже: „Путин дели погледе КГБ на ствари, а КГБ издају сматра највећим злочином”.

         (Из коментара објављеног у јапанском листу „Никеи”)