New York Times: Дошло је време да се Сноуден ослободи оптужби и врати у Америку

„ОСТАВИО НАЈЈАЧИ ТРАГ У ЈАВНИМ ДИСКУСИЈАМА ЗА ОБАМИНЕ ВЛАДАВИНЕ, А СМАТРА СЕ ЗЛОЧИНЦЕМ“

• Откако су му САД поништиле пасош, Сноуден, који се у том тренутку налазио на московском аеродрому, још увек се држи истих принципа који су га натерали да разоткрије размере праћења. Он се налази на челу организације за заштиту људских права Freedom of the Press Foundation, он осмишљава технологије за заштиту новинара у врућим тачкама по целом свету од праћења, које угрожава њихов живот. Он је више пута критиковао политику Русије у области људских права и информационих технологија - једине земље која стоји између њега и строгог затвора у САД
• Сноуден је већ упозорио: ако „људи који откривају најозбиљније злочине треба, практично, да се самоспале - нема сумње да код нас ускоро неће бити оних који ће бити спремни на такво нешто када друштву то буде најпотребније“

Сноуден наглашава да је раније радио за владу, а да сада ради за народ. То не би требало да буде злочин због којег човека шаљу у затвор до краја живота или га терају да живи у изгнанству. Обама има могућност да исправи ту неправду

        ЕДВАРД Сноуден, држављанин САД који је успео да остави најзначајнији траг у јавној дискусији током два мандата председника Барака Обаме, данас се сматра злочинцем.

        Захваљујући том бившем сараднику америчке Агенције за националну безбедност (NSA), новинари су добили тајна документа која су показала да су се у Сједињеним Државама спроводили програми масовног праћења и прислушкивања. Због тога му прети кривична казна на основу оптужбе за шпијунажу, при чему је сам председник земље признао важност јавне дискусије коју су изазвала његова откровења, пишу Кенет Рос и Салил Шети у чланку за            

        На Сноуденова „раскринкавања“ реаговале су власти САД. Суд је прогласио незаконитим коришћење члана 215. Патриотског акта од стране владе као оправдање за масовно прикупљање података. Конгрес је заменио тај закон Законом САД о уједињавању и јачању државе путем поштовања људских права, престанка прикупљања личних података који се преносе путем електронских мрежа, забране праћења кретања грађана и укидања поједностављеног поступка за добијање налога“.

        Захваљујући њему се побољшала ситуација са транспарентношћу владиног програма за праћење, а такође су ограничена овлашћења државе везана за прикупљање одређене врсте информација.

        Председник је морао да именује независни комитет, чији је рад резултовао важним препорукама за спровођење реформи.

        А то је само оно што је морала влада САД, док су медији који су објавили Сноуденова документа добили Пулицерову награду. УН су донеле низ резолуција које штите личне податке, а створиле су и орган за заштиту права на тајност тих података.

        Многе компаније, које су се суочиле са незадовољством због тога што су са високим степеном вероватноће биле директно умешане у масовно прикупљање личних података, почеле су по аутоматизму ток података на целом његовом путу. Прошло је три године, а још увек не прође ни дан да медији не помену Сноудена и његова демаскирања, захваљујући којима многи данас знатно боље схватају претње по друштво у дигиталној епохи, као и по велики број права која зависе од тајности личних података.

        Међутим, како актуелни председник Барак Обама, тако и претенденти на његову функцију не стављају акценат на услугу коју је Сноуден учинио друштву, већ на то колико је битно да се он казни. По речима председничког кандидата Демократске странке Хилари Клинтон, Сноуден неће моћи да се врати у домовину некажњено. Док је републиканац Доналд Трамп истакао да је Сноуден „апсолутни издајник“, којег би он казнио „веома оштро“.

        Бивши државни тужилац САД Ерик Холдер је, међутим, изнео умеренији став после напуштања своје функције. Он је признао да је Сноуден прекршио закон, али је „он заправо помогао друштву“ тиме што је покренуо питање праћења које се спроводи у земљи.

        Међутим, закон на основу којег намеравају да суде Сноудену не узима у обзир да ли је његово обелодањивање информација било чињење услуге друштву. У складу са старим Законом САД о шпијунажи из 1917. године, битно је само то да су подаци који се односе на „националну одбрану“ предати некоме ко нема право да их добије.

        У њему се не прави разлика између тога да ли је тамо разоткривено кривично дело или се због разоткривања у опасности нашла национална безбедност, да ли су подаци предати америчком новинару или земљи-противнику.

        Несумњиво је да је јавност заинтересована да одређени подаци о националној безбедности остану тајни, али у оквиру закона о међународним људским правима управо су интереси јавности - а не неког органа владе - од кључне важности. Заштита националне одбране и јавни ред могу бити легитимни разлози због којих се информације не обелодањују, али се то не може рећи за скривање компромитујућих података.

        Нико се не може законски гонити због тога што разоткрива кршење људских права. Барем би требало да постоји могућност да се бране сопствени интереси.

        Огромна корист од Сноуденових откровења је очигледна, али каква је штета?

        Огроман број званичних изјава поткрепљен је само безначајним доказима. Неки званичници су истакли да је после Сноуденових откровења постало теже пратити рад неких терористичких организација, међутим, најопаснији противници су увек предузимали мере предострожности, док је само једно независно истраживање показало да је обелодањивање тајних информација од стране Сноудена имало незнатан негативан ефекат.

        Међутим, од тренутка када су постале очигледне размере владиног праћења, јавност је почела да тежи ефикаснијој заштити својих личних података, а корпорације су почеле да нуде заштиту на великом броју платформи. Нема сумње да међу милионима оних који користе технологије шифровања постоји незнатан број оних који то чине са злочиначким намерама, а остали просто желе да њихови лични подаци остану заштићени.

        Откако су САД поништиле његов пасош, Сноуден, који се у том тренутку налазио на московском аеродрому, још увек се држи истих принципа који су га натерали да разоткрије чињенице о размерама праћења. Он се налази на челу организације за заштиту људских права Freedom of the Press Foundation, он осмишљава технологије за заштиту новинара у врућим тачкама по целом свету од праћења, које угрожава њихов живот.

        Он је више пута критиковао политику Русије у области људских права и информационих технологија - једине земље која стоји између њега и строгог затвора у САД.

        Почевши од Џорџа Вашингтона, право помиловања давало је америчким председницима могућност да заштите националне интересе САД. Разоткривачи попут Сноудена могу да одиграју изузетно битну улогу у заштити људских права, а они који разоткривају кршења права, која се скривају иза званичне завесе тајности, једни су од најважнијих.

        Како се изразио сам Сноуден, ако „људи који откривају најозбиљније злочине треба, практично, да се самоспале, нема сумње да код нас ускоро неће бити оних који ће бити спремни на такво нешто када друштву то буде најпотребније“.

        Сноуден је додао да је раније радио за владу, а сада ради за народ. То не би требало да буде злочин због којег човека шаљу у затвор до краја живота или га терају да живи у изгнанству. Обама има могућност да исправи ту неправду. Дошло је време да се Сноуден ослободи оптужби и врати у домовину, и то не због тога да би одслужио казну, већ да би радио за безбедност и заштиту личних података сваког грађанина САД.