НАМИЈАС: Американци су изиграли Путиново поверење

НИ ЗАМЕНИК ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА РАДИЈА „ЕВРОПА 1“

НЕ КРИЈЕ ДА ЈЕ ОЧАРАН РУСКИМ ЛИДЕРОМ

Фабијен Намијас

• После два сата разговора, предложио нам је да пређемо у собу за госте. Није било никаквих телохранитеља, нити представника прес-службе. Он је остао сам са нама. То нисам могао ни да замислим. Ниједан француски председник, премијер, виши функционер не би остао сам са новинарима. То је незамисливо за представнике нашег естаблишмента
• Попили смо после разговора. Пред нама је сада био оштроуман, лак, помало стидљив саговорник, који је дозвољавао да га прекидамо, да се шалимо. Контраст је био толики да ми је сада тешко да кажем ко је месје Путин… Зато што сам их видео двојицу: председника, који се држао с достојанством цара, и човека који нас је очарао, натеравши нас да заборавимо да смо га чекали испред кабинета неколико сати

         ЗАМЕНИК генералног директора радија „Европа 1“ Фабијен Намијас и његов колега Жан-Пјер Елкабаш урадили су интервју с председиком Русије Владимиром Путином у Сочију уочи пута руског лидера у Нормандију.

         После Елксбаша, и Намијас је решио да подели са радио слушаоцима своје утиске о разговору с Путином.

         „…Одмах смо заборавили да су нас оставили да чекамо - квалитет, темпо и ритам разговора били су ван свих очекивања. Ми, ја у сваком случају, не могу да се сетим таквог разговора, иако сам радио више интервјуа са француским лидерима. Имам у виду отвореност, способност примања удараца и парирања. Видели смо да су га нека питања нервирала, али је он до детаља одговарао на њих.

         …Њему се не свиђа садашњи курс америчке администрације, Путин не сматра да то треба скривати, он је потпуно искрен када оштро говори о САД и Обами, али то је, по мом мишљењу, нормално. Тим пре што је Путин према САД у век био добронамеран и веровао је Америци. Његово поверење је изиграно, његова реакција је објашњива и разумљива.

         Желим и да кажем да њему нису била позната питања, ми смо, иако Кремљ на томе није инсистирао, саопштили теме о којима бисмо желели да говоримо. Путин је само замолио да се његови одговори не „секу“ превише током монтаже.

         То смо му обећали. После два сата разговора предложио нам је да пређемо у собу за госте, што је била огромна сала с високим плафонима, где је ентеријер био веома скроман и минималистички. Путин нам је предложио да попијемо и кад нам је причао о руском шампањцу којим је хтео да нас понуди, ја сам се осврнуо и згрануо. Није било никаквих телохранитеља, нити представника прес-службе. Он је остао сам са нама.

         То нисам могао ни да замислим. Ниједан француски председник, премијер, виши функционер не би остао сам са новинарима. То је незамисливо за представнике нашег естаблишмента.

         Попили смо и почео је разговор. Потпуно другачији. Пред нама је био оштроуман, лак, помало стидљив саговорник, који је дозвољавао да га прекидамо, да се шалимо. Контраст је био толики да ми је сада тешко да кажем ко је месје Путин…

         Зато што сам их видео двојицу: председника, који се држао с достојанством цара, и човека који нас је очарао, натеравши нас да заборавимо да смо га чекали испред кабинета неколико сати“.