Москва због Украјине затражила ванредно заседање Савета Русија-NATO

АЛИЈАНСА У УКРАЈИНУ УПУТИЛА „ГРУПУ ЕКСПЕРАТА“ СТРУЧЊАКА

ЗА БЕЗБЕДНОСТ ЕНЕРГЕТСКИХ ОБЈЕКАТА

Александар Грушко

• Расмусен најавио да ће NATO преиспитати своје војне планове да би осигурао бољу колективну одбрану држава-чланица. Додао је да су садашњи планови били направљени под претпоставком да не постоји претња са стране Русије

        МОСКВА је затражила ванредно заседање Савета Русија-NATO због ситуације на југоистоку Украјине.

        Њен стални представник при алијанси, Александар Грушко, саопштио је да руски државни врх сматра да то ванредног заседање треба одржати већ ове недеље.

        Он је указао да Русија главни проблем види у казненој операцији коју на југоистоку земље воде самопроглашене кијевске власти, ангажујући и војску и теко наоружање.

        Грушко је прецизирао да је иницијативу за ванредно заседање дала Русија. То је била директна реакција на изјаву генералног секретара НАТП Андерса Фога Расмусена да је Москва предложила да Савет заседа „после украјинских председничких избора“ и да би до њега могло доћи (на нивоу амбасадора) 27. маја.

        Расмусен је, иначе, истовремено објавио и да је алијанса у Украјину упутила „групу експерата“ стручњака за безбедност енергетских објеката.

        Он је посебно нагласио да NATO озбиљно схвата спремност Русије да користи силу ради заштите права својих сународника у иностранству.

        „Видели смо војну доктрину Русије у којој се оперише могућношћу примене силе ради заште рускојезичног становништва. Крим је потврда да то нису празне речи и да је Русија спремна да дејствује“ - подвукао је Расмусен, поновивши да алијанса није регистровала одмицање руских јединица од границе са Украјином.

        У том контексту је најавио: да ће NATO преиспитати своје војне планове да би осигурао бољу колективну одбрану држава-чланица. Додао је да су садашњи планови били направљени под претпоставком да не постоји претња са стране Русије.

        Расмусен је истакао да Русије сваке године повећава војне расходе за по десет одсто и позвао државе-чланице да повећају издатке за одбрану и армију бар до два одсто БДП.