Меркел тврди да је „европски мир доведен у питање анексијом Крима“

КРЕМЉ ЈЕ УПОЗОРИО ДА КОРИСТИ „ПОГРЕШАН ТЕРМИН“

ЈЕР ЈЕ КРИМСКИ РЕФЕРЕНДУМ БИО - СЛОБОДАН

Ангела Меркел

        НЕМАЧКА канцеларка Ангела Меркел именовала је највеће претње с којима се суочава светска заједница, у свом ауторском тексту за јапански лист „Јомиури Шимбун“ објављеном уочи самита G7 у баварском дворцу Елмау 7. и 8. јуна. под насловом „Зашто самит Г-7 мора изаћи изван оквира кризне дипломатије“.

        „Ко би веровао да је могуће да, 25 година после краја хладног рата, европски мир буде доведен у питање анексијом Крима. Или да ширење вируса еболе може да дестабилизује неколико афричких држава и успори њихов развој. Или да ће на Средњем истоку исламистичка терористичка организација покушати да успостави такозвани калифат на територији две државе“, написала је Меркелова.

        „Ти примери, а сви су на дневном реду нашег самита, већ су показали да глобални изазови захтевају међународне одговоре“, написала је Меркелова у ауторском тексту објављеном на енглеском.

        Руске власти су стално одбацивале оптужбе о „анексији“ Крима, зато што се то полуострво на Црном мору поново ујединило с Русијом добровољно, после референдума. Руска влада је одбацила и тврдње да је Москва укључена у непријатељства на истоку Украјине.

        Портпарол шефа руске државе, Дмитриј Песков, поручио је немачкој канцеларки да је термин „анексија“ (Крима) погрешан јер се полуострво вратило у састав Русије после слободног и демократског референдума.

        Меркелова је открила да ће главне теме самита бити: борба против глади и сиромаштва, стање у „глобалној економији“, безбедност индустријских објеката, промена климе и права жена.

        У делу текста о климатским променама, изразила је наду да ће на Париској конференцији у децембру бити достигнут планетарни консензус да се избацивање гасова у атмосферу ограничи тако и толико да глобално повећање температуре не пређе два степена.

        Седам индустријски најразвијенијих земаља (G7) укључује Британију, Немачку, Италију, Канаду, САД, Француску и Јапан. Циљ групације је тражење решења за глобалне политичке и друштвене проблеме.

        Русија се придружила G7, па је групација постала G8 након распада Совјетског Савеза 1991. године. Русија је прошле године искључена из групације у знак протеста што је Москва подржала референдум на Криму, где је већина грађана гласала за отцепљење од Украјине и присаједињене Русији.

        Лидери G7 су одбили да учествују на самиту G8 у Сочију 2014. године.

        Танјуг - Факти