Маркулис: Без замки међу условима

ИНТЕРВЈУ: МИНИСТАР СПОЉНИХ ПОСЛОВА КИПРА ЕРАТО КОЗАКУ МАРКУЛИС О ДАТУМУ ЗА ПОЧЕТАК ПРЕГОВОРА СА ЕУ, КОСОВУ...

Захтев да Србија призна Косово пре уласка у Унију не би био могућ

         СРБИЈА има реалну шансу да на пролеће добије „зелено светло“ за почетак претпријемних преговора за чланство у ЕУ у јуну. Од Београда нико не тражи да призна једнострано проглашену независност Косова као услов за даљи напредак на европском путу. А платформа, чију финализацију с нестрпљењем очекујемо, може да олакша преговоре, посебно око севера.

         Ово у интервјуу за „Новости“ истиче Ерато Козаку Маркулис, министар спољних послова Кипра, и одлазећи председавајући Савета министара ЕУ.

         * Какво је ваше мишљење о платформи за Косово?

         „Ситуација на северу Косова није одржива у оваквом стању, и ако се не реши, остаће фактор нестабилности за читав регион. Охрабрени смо тиме што се очекује да се о северу разговара у предстојећој четвртој рунди дијалога Београда и Приштине 17. јануара. И с нестрпљењем очекујемо финализацију платформе о Косову, надајући се да њен садржај може да олакша разговоре и утре пут напретку у различитим аспектима везаним за север Косова. Ако се то постигне, несумњиво ће много допринети циљу Србије да отвори претпријемне преговоре с ЕУ“.

         * Како оцењујете ток дијалога Београда и Приштине?

         „Савет је поздравио напредак остварен у политичком дијалогу Београда и Приштине. Такође, и високи представник Кетрин Ештон изразила је задовољство због резултата радних група за примену споразума о интегрисаном управљању прелазима. Посебно ми је драго што је толики напредак остварен за тако кратко време. Нарочито сам задовољна што сам током посете Београду у јулу добила уверавања да Србија жели да поштује до сада постигнуте споразуме и допринесе унапређењу дијалога. Сада јасно видим да је Србија у потпуности испунила овај ангажман“.

         * Шта значи захтев Савета да север Косова буде интегрисан у јединствени косовски административни систем?

         „Тај део закључака с последњег Савета за опште послове не треба да се чита као скривени захтев за признавање Косова. Тражи се ”неповратни напредак ка стварању структура на северу Косова које задовољавају безбедносне и правосудне потребе локалног становништва, транспарентно и кооперативно, и на начин који обезбеђује функционисање јединственог институционалног и административног система на Косову”. Закључци разрађују захтев да Србија активно сарађује с Еулексом, посебно како би се омогућило да у потпуности спроводи свој мандат на северу, укључујући и сарадњу с косовском полицијом у пружању активне подршке за потпуно функционисање Суда у Митровици“.

         * Хоће ли се од Србије, ипак, пре него што постане пуноправна чланица ЕУ, тражити да призна независност Косова?

         „Званичници ЕУ су били веома јасни у бројним приликама - да се од Србије не тражи да призна независност Косова како би напредовала у својој европској перспективи. Дефинитивно, такав захтев не би био могућ, будући да ЕУ сама није признала Косово као независну државу, јер пет њених чланица, међу којима је и Кипар, то нису урадиле. Не треба, међутим, занемарити ни да су 22 земље чланице признале Косово“.

         * Шта је трајно решење за Косово и шта би могао да буде коначни резултат дијалога?

         „Резултат политичког дијалога требало би да буде оно о чему су одлучиле обе стране. Коначно решење за косовско питање захтева пуно поштовање основних људских права за све на Косову, у складу с међународним правним оквиром. Чврсто верујем да Србима са севера треба да буду одобрене неопходне гаранције и да на њихову забринутост треба адекватно одговорити. То је услов за одрживо решење за стабилност, не само на Косову, већ и у ширем региону. Коначно решење треба да добије унутрашњи и међународни легитимитет, дакле да га прихвате Београд и Приштина и да га потврди СБ УН“.

         * Јесу ли последњи закључци Европског савета повољни, када је реч о европским интеграцијама Србије?

          „Закључци Савета су задовољавајући за цео западни Балкан. Када је реч о Србији, нуди се реална перспектива за отварање претпријемних преговора до краја ирског председавања, у јуну 2013, под условом да досад постигнути замах у политичком дијалогу Београда и Приштине, буде одржан и претворен у конкретне резултате. Посебно ми је драго што сам председавала овом Савету и уложила све напоре, као непристрасан посредник, да би се дошло до текста који је у овим околностима повољан за Србију“.

         * Мислите ли да је реално да Србија у јуну започне преговоре?

         „Да. Верујем да је тај циљ реалан, али остварење зависи, пре свега, од саме Србије. Савет ће бити позван да одлучи о отварању претпријемних преговора на основу извештаја који ће Европска комисија представити на пролеће. А извештај ће бити представљен чим ЕК процени да је Србија остварила неопходан степен усклађености с критеријумима. Видевши одлучност којом је Србија ишла током претходних шест месеци, немам сумњу да ће даљи напредак бити остварен“.

         * Да ли је Србија могла више да напредује ка ЕУ током кипарског председавања?

         „Напредак који је Србија остварила био је веома задовољавајући, с обзиром на околности. Имајући у виду да је нова влада Србије формирана крајем јула, после седам месеци паузе због избора, за похвалу је што је први састанак високог представника са политичким лидерима из Београда и Приштине одржан већ крајем септембра. Европска перспектива Србије, свакако, није само везана за дијалог. Савет је признао напредак који је Србија остварила током 2012. на плану унутрашњих реформи“.

         * Шта Србија треба да уради до пролећа како би добила позитивну вест око ЕУ интеграција?

         „Процењиваће се да ли је Србија предузела неопходне кораке ка видљивом и одрживом унапређењу односа с Косовом, да ли се поштују одредбе Уговора о енергетској заједници, каква су решења за телекомуникације, да ли се спороводе сви досад постигнути споразуми. Такође, ту је и активна сарадња с Еулексом, као и са специјалним истражним тимом...“

(Извор: Вечерње новости)