Макрон: Договорили смо се поводом миграната - солидарни смо са земљама првог уласка

ЛИДЕРИ 28 ЗЕМАЉА ЕУ ТВРДЕ ДА СУ СЕ НАГОДИЛИ, АЛИ ЈЕ НЕЈАСНА ПОЗИЦИЈА ИТАЛИЈЕ, ПОЉСКЕ И МАЂАРСКЕ

• Неки од предлога током преговора о мигрантима су укључивали и формирање „контролних центара“ у европским држава које би се за то добровољно пријавиле. Одатле би мигранти који имају право на азил могли одлазити у земље које их прихвате
• Да би се смањио максимални број бродова који долазе у европске воде, Доналд Туск је предложио да се створе „платформе за искрцавање ван Европе“ за мигрнате спасене на мору, што би „довело до краја економски модел кријумчара људи“

        ЛИДЕРИ 28 чланица ЕУ су рано јутрос постигли договор о миграцијама на самиту у Бриселу, поред претњи Италије да ће блокирати заједничка саопштења ако њени европски партнери не преузму прецизне обавезе у погледу пријема миграната.

        „Лидери ЕУ су се споразумели око закључака самита, укључујући и миграције“, објавио је на Твитеру председник Европског савета Доналд Туск, након маратонских разговора који су почели јуче касно поподне.

        Детаљи договора нису саопштени, али је француски председник Емануел Макрон новинарима рекао да је „европска сарадња победила“ и оценио да је „исказана солидарност са земљама првог уласка“.

        „Реч је о добром компромису. Постоје декларације о релокализацији на добровољној бази и оне су засноване на консензусу“, рекао је пољски премијер Матеуш Моравјецки.

        Италијански премијер Ђузепе Конте, који је током јучерашњих разговора блокирао усвајање закључака, изјавио је да „Италија више није сама“.

        Конте је јуче ставио до знања да неће пристати на било какво заједничко саопштење док не добије шта жели везано за миграције, рекавши да „жели дела“.

        Немачка канцеларка Ангела Меркел, чији је положај такође деликатан због сукоба око миграција унутар њене коалиције, је јуче навела да је мигрантско питање „изазов који може одлучити судбину ЕУ“.

        Неки од предлога током преговора о мигрантима су укључивали и формирање „контролних центара“ у европским држава које би се за то добровољно пријавиле. Одатле би мигранти који имају право на азил могли одлазити у земље које их прихвате.

        Да би се смањио максимални број бродова који долазе у европске воде, Туск је предложио да се створе „платформе за искрцавање ван Европе“ за мигрнате спасене на мору, што би „довело до краја економски модел кријумчара људи“.

        Било је предвиђено да се на самиту деблокира реформа европског права азила, али је то напуштено као циљ због превеликих разлика.

Продужене санкције Русији за шест месеци

        Туск је на свом Твитер налогу објавио и да су лидери ЕУ на самиту у Бриселу данас донели одлуку да продуже економске санкције Русији за још шест месеци, због недостатка напретка у примени споразума из Минска о окончавању борби у источној Украјини.

        Расправа о споразумима из Минска је почела после маратонских преговора о проблему миграција.

        Санкције Москви су уведене у лето 2014, у јеку украјинске кризе, неколико месеци после руског припајања Крима и офанзиве проруских побуњеника која је потом уследила. Кијев и западне земље оптужују Русију да подржава побуњенике, укључујући и снабдевање оружјем, што Москва пориче.

        ЕУ је увела санкције за скоро 150 људи, међу којима има и особа блиских председнику Русије Владимиру Путину, и ставила их на „црну листу“. Њихова имовина у европским банкама је замрзнута и ускраћене су им визе за улазак у ЕУ.

        Европски лидери су у закључцима поново позвали Русију да „прихвати своју одговорност“ за обарање авиона MH17, обореног пројектилом изнад Украјине.