ЛАВРОВ: Русија и НАТО ће направити заједничку анализу ракетних ризика

МОСКВА И БРИСЕЛ ИМАЈУ СУПРОТНЕ ПОГЛЕДЕ О ПРОТИВРАКЕТНОЈ ОДБРАНИ,

АЛИ - СЛЕДЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ 

Сергеј Лавров

        РУСИЈА и алијанса су се договориле да наставе дијалог у проналажењу решења за спорно питање противракетне одбране - саопштио је након заседања Савета Русија-НАТО сопштио министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров.  

       „Размотрили смо проблем ПРО. Имамо неподударне и супротне погледе у овом тренутку“ - рекао је Лавров.

       Лавров је открио да ће у наредном периоду бити вођене консултације и посвећене питањима ПРО.

       „Подсетили смо се одлука Лисабонског самита. Обавићемо заједничку анализу ризика у ракетној области - рекао је шеф руске допломатије.

       Он је истакао да је Русија била спремна после Лисабонског самита за такву анализу, а да је Савет НАТО тада донео олуку која је омогућила „познати међуфазни приступ који је предложила Америка“.  

       „Због тога нам је важно да знамо да ли је позив на нову заједничку анализу нешто ново“ - нагласио је Лавров и додао да су Русија и НАТО усмерени на јачање заједничке безбедности која није окренута ни против кога.

       „Разговор је био отворен, пун поверења и партнерски. Имамо исто разумевање важности механизма Савета Русија-НАТО и актуелних питања безбедности чланова Северноатлантског пакта и Русије. Јачање безбедности није усмерено ни против кога, већ у интересу свих“ - подсећа Лавров.

       „Непосредно смо заинтересовани за ситуацију у Авганистану и забринути јер тамо могу бити обновљене претње које долазе са те територије - и тероризам и екстремизам и претња наркотицима“ - истакао је министар.

       „Наши партнери и ми у ОДКБ јачаћемо заједничку сарадњу дуж спољне границе Авганистана. А они који буду радили у Авганистану, наравно да би требало да буду заинтересовани за координацију дејстава са нама. Ми смо за то спремни“ - подсећа Лавров.

       Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен саопштио је да ће сарадња Русије и НАТО при ликвидацији застареле и сувишне муниције бити практичан допринос безбедности. Према његовим речима, већ постоји технологија која ће „омогућити прераду застареле муниције уместо потпуног уништења“.

       Расмусен је додао да уништавање ускладиштене застареле муниције у Русији представља „изузетан задатак чије решење не треба одлагати“.

       Оружане снаге Русије тренутно складиште више од 3,6 милиона тона муниције од које би више од једне трећине требало уништити.

       Пре месец дана је заменик министра одбране РФ Дмитриј Булгаков изјавио да је Русија одустала од намере да следеће године ликвидира такву муницију спаљевањем или уништењем експлозивом.