Кавазовић и Изетбеговић: Пренаглашавање ислама је у функцији свођења Бошњака на верску групу

УСВОЈИЛИ ДЕСЕТ ЗАКЉУЧАКА, У ЈЕДНОМ ТВРДЕ ДА БОШЊАЦИ НЕ ЖЕЛЕ ИСЛАМСКУ ДРЖАВУ У БИХ

Кавазовић и Изетбеговић

• „Тражимо да се бошњачкој деци у том ентитету омогући школовање на босанском језику“
• „Осуђујемо неосноване тврдње о радикализацији и бујању насилног екстремизма код Бошњака. Крајња намера таквих ксенофобичних и исламофобичних тврдњи је да се светска јавност затрује лажном представом о Босни и Херцеговини, а нарочито о њеним грађанима муслиманима, као о тобожњој сигурносној претњи, те да их се на тај начин политички делегитмира“
• „Одлучно одбацујемо евидентна настојања да се кроз наглашавање исламског идентитета Бошњака они покушају свести на статус верске групе. Ислам јесте имао важну улогу у конституисању модерног националног идентитета Бошњака, али су они пре свега европски народ са свим правима која му припадају“

        ЛИДЕР СДА Бакир Изетбеговић и делегација Исламске заједнице у БиХ, коју је предводио реису-л-улема Хусеин Кавазовић састали су се данас у Сарајеву и усвојили 10 закључака међу којима је и захтев властима у Републици Српској да, како се тврди, престане са систематским дискриминисањем повратника.

        „Неприхватљиво је да се Бошњаци и Хрвати у ентитету РС третирају као грађани другог реда. Тражимо да се бошњачкој деци у том ентитету омогући школовање на босанском језику. Тражимо да се осигура равноправан третман, без дискриминације по етничкој основи, приликом запошљавања у институције ентитета РС”, наводи се у саопштењу.

        Изетбеговић, који председава Председништвом БиХ и реис Кавазовић су се сагласили да се без одлагања закључи основни уговор државе БиХ и те верске заједнице.

        Саговорници су најоштрије осудили, како се наводи, неосноване тврдње о радикализацији и бујању насилног екстремизма код Бошњака.

        „Крајња намера таквих ксенофобичних и исламофобичних тврдњи је да се светска јавност затрује лажном представом о Босни и Херцеговини, а нарочито о њеним грађанима муслиманима, као о тобожњој сигурносној претњи, те да их се на тај начин политички делегитимира”, наводи се у саопштењу.

        Бошњаци су, поручили су, аутохтони европски народ који је увек баштинио цивилизацијске вредности толеранције и културе заједничког живота којих се никада неће одрећи.

        „Иако је над њима почињен геноцид, Бошњаци никада нису узвратили истом мером на зла и насиље којима су били изложени у више наврата у последњем веку, никада нису посегнули за осветом или екстремизмом, него су увек доследно истрајавали на истини и правди”, стоји у саопштењу.

        Изетбеговић и реис Кавазовић су одлучно одбацили, како су саопштили, „дрску, увредљиву и потпуно неосновану тврдњу о плановима за стварање исламске државе на тлу Босне и Херцеговине”.

        Бошњаци су, кажу, трајно опредељени за очување и јачање целовите Босне и Херцеговине као демократске, мултиетничке, европске, секуларне и грађанске државе утемељене на владавини закона, чланице Европске уније и NATO-а.

        „Такође, одлучно одбацујемо евидентна настојања да се кроз наглашавање исламског идентитета Бошњака они покушају свести на статус верске групе. Ислам јесте имао важну улогу у конституисању модерног националног идентитета Бошњака, али су они пре свега европски народ са свим правима која му припадају”, један је од закључака.

        Они су позвали и представнике других народа да се определе за секуларну државу Босну и Херцеговину и да престану са увођењем и наметањем верских обележја и симбола у јавним и државним институцијама на свим нивоима власти.

        „Одлучно одбацујемо сваки покушај изједначавања бранилаца и агресора и стварања вештачких баланса кроз интензивирање монтираних кривичних процеса против бранилаца Босне и Херцеговине. Само истина и правда могу бити темељ истинског помирења и повратка поверења”, стоји у саопштењу у којем се, како се наводи, „најоштрије осуђује величање удружених злочиначких подухвата којима су Бошњаци били изложени у протеклом рату и који су добили свој епилог у пресудама Хашког трибунала, као и глорификовање и доделу одликовања пресуђеним ратним злочинцима”.

        Од власти на свим нивоима у БиХ затражено је да се кроз системска решења осигурају финансијска и свака друга потребна подршка за реинтеграцију, одрживи повратак и ефикаснију имплементацију Анекса VII Дејтонског мировног споразума.

        Најзад, на састанку Изетбеговића са делегацијом ИЗ у БиХ је затражено да се у ентитету Федерација БиХ, у кантонима где то још није урађено, осигура уставно-правна равноправност свих народа и грађана.

        Састанку је присуствовао и председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић, који као ни Изетбеговић нису присуствовали отварању 21. међународног сајма привреде у Мостару, на којем је ове године Србија први пут партнер.

        Танјуг