КАПИЧИЋ: Голи оток је био успешна ствар

НЕ КРИЈЕ ДА ЈЕ БОСНА ЗА ЊЕГА САДА НАЈВЕЋА ОТАЏБИНА

И ДА БИ САДА ПРЕ ЖИВЕО У БИХ НЕГО У ЦРНОЈ ГОРИ ИЛИ СРБИЈИ

Јово Капичић

• Голи оток је приказиван као средњовековно мучилиште, да су тамо биле машине и апарати за мучење. Знате ко је њих лечио? Они који су лечили Политбиро Југославије и Тита! Имали су више хране и услова него болесници у тадашњим болницама - тврди и данас бивши генерал Удбе Јово Капичић

         БИВШИ генерал Удбе Јово Капичић, који се сматра творцем тог логора у којем су завршавали политички непријатељи Титовог режима,, оценио је за турску агенцију Анадолија да је Голи оток био `успешна ствар` и да је то чињеница.

         Капичић је признао да је предложио да Голи оток буде место на којем ће бити организован затвор, али тврди да је то урадио на захтев своје државе и своје власти.

         Причу о ужасима на Голом отоку он назива „ујдурмом“ и „болесним мајсторлуком“.

         „Голи оток је приказиван као средњовековно мучилиште, да су тамо биле машине и апарати за мучење. Знате ко је њих лечио? Они који су лечили Политбиро Југославије и Тита! Имали су више хране и услова него болесници у тадашњим болницама.

         Нисмо хтели да их уништимо, само да их склонимо јер су великим делом постали пета колона која је чекала Русе! Руси спреда, а ови с леђа. А ми да се сакупимо на Теразијама да нас повешају као што је онај римски цар вешао хришћане. Нисам судија. Био сам полицајац врховног нивоа. Водећи човек у ДБ-у. Нисам никоме зло направио“, уверава Капичић. 

         Капчић каже да је Србија од Титове смрти прошла тешке дане, па га ни њен данашњи положај не чуди.

         „Имала је Србија свега и свачега, имала је некада поштовање, имала је вођство југословенске државе - велике, моћне, познате, популарне и цењене у свету. Но, та иста Србија је уз помоћ црногорског везира уништила ту исту Југославију. Под ноге је ставила све што је створено, као и стотине хиљада мртвих који су дати за ту Југославију.

         Ово што се сада ради, односно што је рађено од Милошевића наовамо, то су само лук и вода. Није ту ништа направљено“, констатује Капичић.

         Без обзира што то има „корен неке друге врсте“, по Капичићу, актуелно вођство у Србији има и ону другу страну. Похвалио је и подржао њихова настојања да „униште оно што убија нацију, појединце и државу, а то су лоповлук, пљачка, неред и безакоње“.

         „Почели су да уништавају лоповлуке, пљачку, деморализацију народа... Колико ће то успети, ја не знам. Ја кажем да то подржавам. Кад сад погледамо анализе тих разних истражних радњи, човек се чуди како Србија до сада није продата. Да је купе тамо неки... Јер је саму себе појела“, тврди он.

         Капичић истиче да, упркос свему, Косово и Србија морају бити добри суседи када већ не могу живети у једној држави.

         „Косово јесте једна јединица за себе. Али, то јесте био и део српске државе од давних времена. Према томе, то није лако решавати. Знате кад вам неко отме једну малу ствар, а камоли покрајину и велику и богату... Опет и та покрајина има право да се одвоји ако неће да живи с неким.

         Јер нису то људи исте крви, нису исте вере, традиције... То је врло тешко размотрити свакоме. Али, када се већ пошло тим путем, ја се надам да ће ова власт наћи једну средину око Косова која ће помоћи да се ствари реше на доброј основи. Па, ако не буду заједно, у једној држави, да буду одлични суседи, бољи него да су у једној држави и да се помажу“, изнео је Капичић своје решење косовског питања.

         Њега посебно брине судбина Босне и Херцеговине, јер, како вели, Босна је жртва:

         „За мене је Босна сада већа отаџбина него било која друга држава на овим просторима. У Босни сам ратовао током Другог светског рата. Пре бих сада живео у Босни него у Црној Гори или Србији».

         Посебно осуђује све покушаје да се Босна подели и нестане као држава.

         „Ко жели да растаче Босну, дабогада се он растакао од глади, жеђи, од болести, зиме и сваке друге работе. Јер, то радити је злочин какав се само може замислити, злочин према једном народу који је заједнички гинуо, заједнички се жртвовао. Није то раздвајање у Босни, већ одређивање да се мрзи... Шта фали Босни да заједно живи? Била је од краља Твртка наовамо, па може и сада да живи“, оценио је Капичић.