Јанукович потписао законе који су уплашили „евромајдан” и његове диригенте на Западу

ПООШТРЕНЕ КАЗНЕ ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ МАСОВНИХ НЕРЕДА И БЛОКИРАЊЕ ДРЖАВНИХ УСТАНОВА, НЕКЕ НВО ЧЕКА СТАТУС „СТРАНОГ АГЕНТА”

• Виктор Јанукович се најдиректније оглушио о отворено упозорење председника Европарламента Мартина Шулца да не потписује законе који тобоже „доводе у питање демократске принципе и грађансска права”
• Шеф пољске дипломатије Радослав Сикорски себи чак дозволио да последње догађаје у Врховној Ради (парламенту Украјине) назове „злослутним”

         УКРАЈИНСКИ председник Виктор Јанукович потписао је све законе које је 16. јануара – на седници на којој је дошло и до физичких обрачуна међу посланицима – усвојила Врховна Рада (парламент).

         Учинио је то – упркос гневу које су ти закони изазвали на Западу јер су знатно пооштрили одговорност за организовање масовних нереда и упаде у државне институције, а још увели институт „страног агента”– што ће директно погодити многе  вође кијевског „евромајдана” преко чијих се „центара” и „фондова” се из Варшаве, Берлина, Брисела и Вашингтона диригује дестабилизацијом Украјине.

         Јанукович се најдиректније оглушио и о отворено упозорење председника Европарламента Мартина Шулца да не потписује законе који „доводе у питање демократске принципе и грађансска права”.

         Шулц, међутим, уопште није усамљен у оптуживању Кијева због наводног „гажења демократских норми” и скретања на антиевропски пут.

         А као ехо, дошла је оптужба „вромајдана” да су ти закони плод „државног преврата”.

         Украјинска опозиција је, иначе, покушала да осујети изгласавање закона. Ради тога је блокирала не смо говорницу у Врховној Ради, него и њено радно председништво и гласачки систем. Чак су неким  посланицима владајуће већине биле украдене картице за гласање.

         Дошло је било дотле да опозициони посланик Олег Лјашко пуних седам минута држао микрофон и објављивао читавом парламенту да треба „сменити злочиначку власт и укинути све њене одлуке”.

         На крају су посланици из владајуће коалиције морали да без расправе и једноставним подизањем руку изгласају цео пакет закона, међу којима су били закони о увођењу казни за негирање фашистичких злочина и скрнављење совјетских споменика, за клевету у медијима и на интернету (казне: новчане и поправни рад), за екстремизам и блокирање зграда органа државне власти (до пет година затвора) и за организовање масовних нереда (до 10 година затвора).

         Мада то са Запада тактички не апострофирају, највећи гнев је изазвало увођење у украјинско законодавство статуса друштвених удружења која врше функцију страног агента која ће, као у Русији, морати да прођу специјалну регистрацију и да информишу јавност да добијају средства из иностранства.

         Амерички Стејт департмент је само доношење нових украјинских закона назвао недомократским.

         „Суштина онога што се дешавало у Врховној Ради озбиљно доводи у питање привженост Украјине демократским нормама. Неке од донетих мера ограничиће право на мирне протесте и слободу речи, ограничиће слободне медије и наштетити раду невладиних организација” - изјавила је портпарол Стејт департмента Џен Псаки.

         Вашингтон је позвао Украјину да своје законе усклади са нормама ОЕБС-а који је такође осудио законе од 16. јануара.

         „Уколико се Украјина заиста нада европској будућности, она мора одбранити и промовисати универзалне демократске принципе и вредности... и не дозволити да се они систематски укидају” - указала је Псаки.  

         Министар иностраних послова Пољске Радослав Сикорски догађаје у украјинском парламенту назвао је чак „злослутним”.

         „Данас су се десили злослутни догађаји у украјинском парламенту. Или је Украјина одлучила да крене путем који је удаљава од Европе и европских вредности?” - написао је Сикорски на својој Twitter страници.

         У сличном кључу изразио се и европски комесар за проширење и политику према суседима Штефан Филе, изјавивши да закони које је донео украјински парламент штете европским тежњама те земље.