Иза решетака сваки 132. Американац!
Извештај Министарства иностраних послова Русије „О стању људских права у неколико земаља света“ у 2011. години (3) - СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ
* САД су и даље земља са најбројнијом „затворском популацијом“ (према подацима Министарства правде САД-а у 2009. г. њен број је износио 2.300.000 лица) и највишим степеном ухапшених по глави становника у свету (743 на 100.000 становника). Иза решетака је сваки 132. житељ САД-а. При том више од 140.000 издржава доживотни затвор
* Око 20.000 људи константно се налази у самицама што често доводи до менталних болести
* Методе насиља, застрашивања и терорисања становништва широко је примењивао огроман број сарадника (више од 110.000), које су Американци заврбовали за рад у Ираку у приватним безбедносним компанијама као што су „Блеквотер“, „Дајнакорп“ и друге
* Присталице ислама чине мање од 1% становништва САД, међутим, против њих се изврши 14% од укупних случајева религијске дискриминације
* Према подацима „Амнести интернешенел“, више од 32 милиона Американаца најмање једном у животу било је изложено расној дискриминацији од стране органа за примену закона. При том су и бели Американци забринути због учесталих случајева „црног расизма“
* У Калифорнији се имигранти држе у условима сличним, или чак лошијим, од оних у којима се налазе криминалци на издржавању казне
Превела: Ксенија Трајковић
УКУПАН број жртава авганистанског цивилног становништва од почетка операције „Трајна слобода“ у тој земљи у 2001. г. износи око 11.500 до 14.200 људи (до 34.500 ако се урачунају индиректни фактори смртности). При том је приближно 5.700 до 9.000 цивила убијено од стране међународних снага коалиције на челу са САД (најчешће у ваздушним ударима и приликом коришћења беспилотних летелица).
Специјални представник Генералног секретара ОУН за Авганистан, С. Де Мистура, изјавио је 14. јула ове године да је у претходних шест месеци број жртава међу авганистанским цивилним становништвом порастао за 15% у поређењу са 2010. годином и износи скоро 1.500 људи (од којих је 14% страдало кривицом снага међународне коалиције и провладиних трупа). Само у мају је погинуло најмање 368 цивила.
Методе насиља, застрашивања и терорисања становништва широко је примењивао огроман број сарадника (више од 110.000), које су Американци заврбовали за рад у Ираку у приватним безбедносним компанијама као што су „Блеквотер“, „Дајнакорп“ и друге. Најчувенији је „покољ на тргу Нисур“ у Багдаду 16. септембра 2007. г. када су сарадници „Блеквотера“ (од фебруара 2009. г. променио назив у „Зи сервисиз“) стрељали 17 ненаоружаних Ирачана. У децембру 2008. г. пет учесника стрељања било је оптужено, али годину дана касније федерални суд у Вашингтону одбацио је оптужбе позивајући се на имунитет запослених у обезбеђењу, који раде по државном уговору. „Зи сервисиз“ и даље је један од три највећа безбедносна уговарача Стејт департмента у страним земљама рачунајући и Авганистан.
Комитет ОУН за укидање расне дискриминације у својим закључним разматрањима за четврти, пети и шести периодични извештај САД-а изразио је забринутост поводом повећања расног профилисања од стране америчких органа за спровођење закона. Комитет је посебно изразио забринутост због концентрације расних, етничких и националних мањина, углавном Афро-Американаца и досељеника из Латинске Америке, у сиромашним реонима са лошим стамбеним условима, ограниченим могућностима за запошљавање, недовољном могућношћу за медицинске и социјалне услуге и стањем криминалитета.
После терористичких аката 11. септембра 2001. г. у САД је снажно изражена исламофобија. Тако, например, оштро одбијање грађана изазивају планови о изградњи три џамије у разним деловима Њујорка (Менхетен, Бруклин и Стејт-Ајленд). У граду Марфрисборо (држава Тенеси) непознати починиоци су запалили грађевинску опрему на терену издвојеном за нову зграду Исламског центра за културу и на месту спаљивања поставили натпис „Ви нисте овде добродошли“.
Амерички, цивилизацијски: лисице за порођај
Према подацима који су се чули у дискусијама сенатског правосудног одбора у марту ове године, присталице ислама чине мање од 1% становништва САД, међутим, против њих се изврши 14% од укупних случајева религијске дискриминације. Од момента терористичких аката 2001. г. Министарство правде САД извело је истраге у 800 случајева испољавања насиља, вандализма и паљења против муслимана, Арапа и досељеника из земаља Јужне Азије.
Под изговором борбе са тероризмом, ФБИ је урадио и активно спроводи мониторинг програм за арапске и муслиманске заједнице. Специјалне службе нуде имигрантима да легализују свој статус у размену за праћење „сумњивих елемената“ у њиховим верским заједницама и прете им да ће их протерати из земље у случају одбијања сарадње.
Према подацима „Амнести интернешенел“, више од 32 милиона Американаца најмање једном у животу било је изложено расној дискриминацији од стране органа за примену закона. При том су и бели Американци забринути због учесталих случајева „црног расизма“. Приметан је како пораст броја ксенофобичних група, који је према подацима организација за људска права у 2008. г. износио 926, тако и екстремистичких покрета Афро-Американаца који иступају против Англосаса и Јевреја.
На Флориди је 30. маја ове године убијен познати тамнопути песник, један од лидера афро-америчке културе, 47-годишњи Вили Бел, који је имао широку јавну подршку за протестне реп-баладе посвећене борби против расне дискриминације у САД-у.
Према подацима „Хјуман Рајтс Воч“ у САД-у сада живи око 38 милиона странаца и лица без држављанства, од којих су око 11 милиона илегални имигранти.
Према заједничком извештају „Националног центра за права имиграната“ и сектора Америчког савеза за грађанске слободе (АСГС) у Калифорнији се имигранти држе у условима сличним, или чак лошијим, од оних у којима се налазе криминалци на издржавању казне. Од 2003. г. у центрима за имигранте у САД страдало је 100 људи.
Од септембра 2009. до септембра 2010. г. депортован је рекордан број нелегалних миграната – 392.000 људи (за 2011. г. одређен је нови циљ – 404.000). Година 2011. обележена је и другим рекордом – више од 250 имиграната је страдало покушавајући да пређе америчко-мексичку границу.
У јулу 2010. г. АСГС је заједно са „Хјуман Рајтс Воч“ објавио извештај према којем су ментално болесна лица, укључујући грађане САД, често изложена погрешним депортацијама.
САД су и даље земља са најбројнијом „затворском популацијом“ (према подацима Министарства правде САД-а у 2009. г. њен број је износио 2.300.000 лица) и највишим степеном ухапшених по глави становника у свету (743 на 100.000 становника). Иза решетака је сваки 132. житељ САД-а. При том више од 140.000 издржава доживотни затвор.
Као главни разлог за насталу ситуацију са препуњеним затворима експерти наводе доследно и свеопште пооштравање кривичног законодавства. Од 60.-их година акценат се постепено померао са „преваспитања“ у правцу максималне изолације прекршилаца закона.
Око 20.000 људи константно се налази у самицама што често доводи до менталних болести. У јулу ове године још један штрајк глађу у знак протеста против нехуманих затворских услова у ћелијама организовали су затвореници у калифорнијском затвору строгог режима „Пеликен Беј“.
Међународне НВО посебно су забринуте због положаја малолетних преступника у САД-у. У овом тренутку око 90.000 непунолетних лица издржава различите рокове казне, од којих је скоро 7.000 осуђено на доживотни рок (1.700 – без права на помиловање).
Огромне критике од стране активиста за људска права изазива положај жена које се налазе у затвору (206.000 у 2008. години). Двадесет три државе и Федерални биро затвора дозвољавају стављање лисица на руке женама за време порођаја.
У јуну ове године на сајту Глобал Рисрч објављен је текст члана Светске радничке партије САД-а, активисткиње „Међународног центра за акцију“, Саре Флоундерс, са чињеницама које потврђују да водеће војне корпорације САД у трци за супер профитом све више користе рад затвореника и крше њихова права исплаћујући мизерну новчану накнаду.
„Амерички савез за грађанске слободе“ припремио је извештај у којем се констатује да се у последњих 20 година број приватних затвора у САД вишеструко повећао. Према званичној статистици 2010. г. у десетинама недржавних казнених установа налазило се 148.000 лица од око 2.300.000 „затворске популације“ Америке. То је – 6% од укупног броја свих затвореника, 16% осуђених по федералним законима и половина ухапшених имиграната.
Правобраниоци сматрају неоснованим позивање на полупразне касе држава и огроман дефицит федералног буџета као узрок за приватизацију једне од основних функција државе – изолацију преступника од друштва. Аутори извештаја објашњавају приватизацију поправних институција тиме што су у САД-у веома распрострањени закони који одређују дуготрајне рокове затвора за ситне повреде закона.
Корист од тога добијају крупне корпорације које део своје производње распоређују по затворима да би користиле изузетно јефтину радну снагу. У анализи АСГС налазе се конкретне чињенице које потврђују да ситуација у приватним самицама (степен оболевања, смртности и насиља према затвореницима, услови њиховог издржавања) није боља, а често је и лошија од постојеће у систему државних поправних установа.
Невин погубљен - Трој Дејвис
Иако је у марту ове године Илиноис постао 16. држава САД-а, која је укинула смртну казну она се фактички и даље примењује у 12 држава. После десетогодишњег константног смањивања броја извршених казни (од 98 у 1999. г. до 37 у 2008. г.) у време Б. Обаме број егзекуција је скочио на 52 у 2009. и 46 – у 2011. г. Током првих 7 месеци ове године већ је била извршена 31 смртна казна (по овом показатељу прво место стабилно задржава Тексас – 24 у 2008. г. и 17 у 2011. г.). Америчке власти настављају погубљење малолетника (22 случаја од 1976. г.) и ментално заосталих лица (најмање троје у последњих пет година). Укупан број затвореника који у САД-у чекају смртну казну износи више од 3.200 (рачунајући странце међу којима су и два руска држављанина).
„Ахилова пета“ америчке Фемиде у контексту највише мере кажњавања јесу грешке правосуђа. У последњих 30 година више од 130 осуђених оправдано је пост фактум. Извршење смртне казне у септембру ове године, 22 године након смртне пресуде тамнопутом Американцу Троју Девису, којег су узели у заштиту многи браниоци људских права у свету, поново је демонстрирало сву озбиљност проблема смртне казне у САД-у.
Високи комесар ОУН за људска права, Н. Пилај изразила је 8. јула ове године дубоко жаљење због извршења казне у САД-у над Г. Л. Гарсијем, грађанином Мексика. Још 2004. г. Међународни суд је донео одлуку према којој се налаже Вашингтону да поново размотри предмете више од 50 Мексиканаца, укључујући и Г. Л. Гарсија, који су осуђени на смртну казну са образложењем да им није била обезбеђена помоћ конзулата. Н. Пилај је изјавила да су САД погубљењем Г. Л. Гарсија прекршиле међународно право.
Код бранилаца људских права изазива забринутост и блокирање приступа изборима и изборним местима независних кандидата, као и пракса постављања гувернера у случају превременог разрешења од дужности. С тим у вези индикативан је случај бившег гувернера државе Илиноис, Р. Благојевића, који је, заправо, покушао да прода место сенатора те државе, које је било слободно после избора Б. Обаме за председника САД.
САД као и раније критикују због непоштовања међународних стандарда рада. САД имају један од најслабијих система за заштиту права радника на удруживање у синдикате и закључивање колективних уговора, а у последњих 10 година нису ратификовале ни једну од конвенција МОР („Декларација о основним принципима и правима на раду“ усвојена у Женеви 18. јуна 1998. прим. прев.). Не постоји ефикасан систем арбитраже у случају одбијања послодаваца да прихвате компромис. У марту ове године у држави Висконсин донет је закон који још више ограничава права радника на закључивање колективних уговора. Слични предлози закона припремају се у државама Колорадо, Индијана, Ајова, Мичиген, Њу-Мексико, Охајо, Оклахома и Тенеси.
