Исланд не жури у ЕУ
УСПОРАВА АЛИ НЕ ПРЕКИДА ПРЕГОВОРЕ О УЛАСКУ У ЕУ
АМБАСАДОР Исланда у Бриселу демантовао је наводе да су преговори те земље о приступању Европској унији пропали и појаснио да ће „теже теме“ у преговарачком процесу, попут рибарства, које је главна исландска индустрија, бити „на чекању“ до окончања предстојећих избора. Истовремено ће тећи преговори о мање спорним поглављима. Преговоре о уласку у ЕУ Исланд је почео 2010. године.
Исландски амабасадор Торир Ибзен казао је за Euractiv.com да је званични Рејкјавик успорио преговоре а не одустао од њих истичући да се о прекиду преговора никада није размишљало.
„У медијима су се појавиле погрешне интерпетације одлуке Исланда да успори преговоре о приступању ЕУ“, наводи се у у Ибзеновом саопштењу и додаје да се преговори успоравају како би се током периода парламентарних избора на Исланду осигурало „мудро и мирно управљање процесом приступања ЕУ“.
Наводи се и да ће се преговори о „тешким“ поглављима - рибарству, пољопривреди, покретању бизниса и услугама и слободном кретању капитала, наставити после избора који ће бити одржани 27. априла.
Међутим, преговори о 16 већ отворених поглавља и још два за која је Исланд дао своје преговарачке позиције и даље ће тећи. Исланд је до сада од 33 поглавља отворио 27 и привремено затворио 11.
Иначе, исландски парламент подржао је у лето 2009. године владин план о почетку преговора о чланству у ЕУ и само годину дана касније преговарачки процес је почео.
Важне одлуке после избора
Исланд традиционално воде коалиционе владе. Партија левог центра Социјалдемократска алијанса извојевала је у јануару 2009. године историјску победу над европскептичном Независном партијом са десног центра и сада влада са коалиционим партнерима из странке Зелених. Паду с власти Независне партије допринела је економска криза која је тешко погодила Исланд.
Најновија истраживања јавног мњења предност на предстојећим изборима дају Независној партији за коју се изјашњава 36% испитаника према 19% за социјалдемократе.
Ибзен је казао да је влада закључила да „има смисла замрзнути преговоре о најозбиљнијим питањима“ која захтевају политичке одлуке пре избора.
„То би (одлучивање о важним темама) било недемократски јер је сувише близу могућој промени владе“, истакао је исландски амбасадор у Бриселу и поновио да ће се на осталим већ отвореним поглављима радити уобичајено.
„Поента је у томе да ми те преговоре водимо веома транспарентно и демократски. И у другим земљама је процес преговорања (о приступању ЕУ) успоравао због избора“, рекао је Ибзен.
На питање да ли ће нова влада можда другачије гледати на улазак у ЕУ, Ибзен је одговорио да није на њему да то каже али да очекује да се процес преговора о приступању настави после избора.
Ибзен је казао и да „вероватно неће бити одржан“ међувладина конференција, која је била заказана за пролеће, а на којој се сваке године даје политички "печат" преговорима о приступању.
Утицај кризе на став Исланђана о ЕУ
Упитан да ли проблеми у зони евра неповољно делују на мишљење Исланђана о уласку у ЕУ, Ибзен је одговорио да је криза свакако утицала на то како грађани гледају на Унију.
„Међутим, оно што се сада дешава показује да је ЕУ преузела контролу над низом догађаја и да ситуација изгледа боље, као и да су боље перспективе за убудуће“, истакао је амабасадор Исланда.
Петер Стано, портпарол европског комесара за проширење Штефана Фиела, истакао је да Европска комисија није „интерпретирала“ одлуку исландске владе да пре парламентарних избора не утврђује будуће преговарачке позиције.
„Узели смо у обзир шта су (исландска влада) одлучили. Комисија је и даље уверена да ће улазак Исланда у ЕУ бити од узајамног интереса и остаје одлучна да прати ту земљу на њеном путу ка чланству у ЕУ“, казао је Стано.
Опоравак једне од првих жртава кризе
Исланд је 2008. године тешко погодила глобална финансијска криза, када је дошло до краха водећих банака у земљи. Криза је допринела расту интересовања за улазак у ЕУ.
Као одговор на кризу Исланд је завео контролу капитала, увео готово 100 нових пореза и смањио расходе. Такође се задужио код скандинавских суседа и Међународног монетарног фонда али и, што се међу аналитичарима сматра за кључно, пустио своје приватне банке, који су кривац за кризу, да пропадну. Опоравак је кренуо 2010. а предводио га је извоз.
Према званичним статистикама, већ седам узастопних квартала исландска економија ужива у расту који је на годишњем нивоу у просеку око 2,5% и то након десет узастопних тромесечја пада бруто домаћег производа. Стопа незапослености на Исланду креће се око 5% према готово 11% у 27-чланој ЕУ.
Нека истраживања показују да јачању евроскептицизма на Исланду у последње време доприноси што се та земља добро опоравила од кризе док бројне чланице ЕУ и даље трпе под теретом дугова.
Извор: Euractiv.rs
