Хилари је данашња Леди Макбет

ВЕДРАНА РУДАН
Жели да буде срећна кад њу и све њене Светски Борци За Демократију претворе у млевено месо

• Никако баш никако, ни уз најбољу вољу, не можеш избјећи директан пријенос оргазма што га је доживјела Hillary Clinton кад је угледала мртву главу највећег злочинца на кугли земаљског Гадафија
• Логично је да мушкарцима људски живот не значи ништа кад, опсједнути ловом на лову, моћ, нафту, плин, злато, не могу упознати љепоту стварања човјека.  Али Hillary?! Hillary?!  На примјеру те Lady Macbeth најбоље се види колико политичаре не одређује спол
• Можда ћу доживјети дан кад ће неки жути, весели човјечуљак на екрану мог компјутера свршавати док буде гледао у разваљену главу Hillary Clinton. Баш ме занима које је боје кинеска сперма
• То ће бити мали корак за човјечанство али велики корак за мој душевни мир

       КОЛИКО би нам живот био љепши да нема интернета. Желиш само погледати тко ти је писао али ти враг не да мира, иако не гледаш  теве, не читаш ни новине, ипак…Никако баш никако, ни уз најбољу вољу, не можеш избјећи директан пријенос оргазма што га је доживјела Hillary Clinton кад је угледала мртву главу највећег злочинца на кугли земаљског Гадафија.

       Пред осам је година то био онај лик из Ирака, тко му се још имена сјећа? Ставише му дебели шпаг око врата, избише сандук под ногама, љуљао се и батргао пред очима читавога свијета. Нека видимо да је Правда опет побиједила.

       Тако је и ових дана. Мртав Гадафи лежи на каменом поду неке меснице, наводно још увијек у једном комаду, наводно га још нису растргали ни бијесни пси ни либијски борци за слободу. Лежи тамо у оној месници јер се ослободитељи не могу одлучити, бацити га у море или не.

___________________________________________________________________________

„Hillary је мајка па ипак свршава гледајући измасакрирани леш. Barack Obama, Добри Црнац у служби Бијелог Човјека објавио је да се Америка након девет година повлачи из Ирака. Да се увлачи у Либију знамо и без објаве. Како се баш ништа не мијења осим средстава клања.»

___________________________________________________________________________

Ведрана Рудан

       И о његовом сам сину нешто прочитала. Не све. Желудац ми у посљедње вријеме ствара проблеме. Видјела сам да на себи има крваву кошуљу и да је прије смрти затражио цигарету. Да није оне Clinton згађено бих рекла, мушка посла. Свијетом владају мушкарци, бешћутна бића која не рађају, која не знају што је то избацити из себе беспомоћан комадић меса које ће полако, полако постати људско биће.

       Логично је да мушкарцима људски живот не значи ништа кад, опсједнути ловом на лову, моћ, нафту, плин, злато, не могу упознати љепоту стварања човјека.  Али Hillary?! Hillary?!  На примјеру те Lady Macbeth најбоље се види колико политичаре не одређује спол.

       Hillary је мајка па ипак свршава гледајући измасакрирани леш. Barack Obama, Добри Црнац у служби Бијелог Човјека објавио је да се Америка након девет година повлачи из Ирака. Да се увлачи у Либију знамо и без објаве. Како се баш ништа не мијења осим средстава клања.

       Хенрик Осми или нетко њему сличан убијао је своје непријатеље огњем и мачем, Hillary и Обама уз помоћ Француза и Британаца то чине беспилотним летјелицама. Да би “сачували људске животе.” Како да се ми мали и немоћни снађемо у свијету који је једнак ономе у коме су живјели наши крволочни преци?

___________________________________________________________________________

«Ја сам, пошто немам храбрости спрашити си метак у чело, себи олакшала свој биједни живот у складу са поступцима Hillary Clinton и Baracka Obame.»

___________________________________________________________________________

       Може ли нам спознаја да знамо истину помоћи да будемо сретнији и да у миру и весељу сачекамо беспилотну летјелицу изнад своје главе? Појма немам. Ја сам, пошто немам храбрости спрашити си метак у чело, себи олакшала свој биједни живот у складу са поступцима Hillary Clinton и Baracka Obame.

       Убила сам сусједе, украла им уштеђевину, држали су је, попут многих глупана, у великој, смрзнутој кокоши, а онда им запалила кућу. Двадесет тисућа еура није мали новац. Кад потрошим лову кренут ћу даље. Живим у великом граду. Желим бити сретна жена кад мене и све моје Свјетски Борци За Демокрацију претворе у мљевено месо.

       А можда…Човјек никад не зна. Можда ћу доживјети дан кад ће неки жути, весели човјечуљак на екрану мог компјутера свршавати док буде гледао у разваљену главу Hillary Clinton. Баш ме занима које је боје кинеска сперма.

       То ће бити мали корак за човјечанство али велики корак за мој душевни мир.