Хамид Карзаи плаши и жене и Американце

Председник Авганистана приморан да лавира између САД и Талибана у нади да ће сачувати власт

* У базама окупационих трупа у Авганистану скупило се до 100 хиљада контејнера са различитом војном опремом и до 39 хиљада јединица различите оклопне технике 

* Како и где ће се то све извести, није познато: путеве Пакистана, преко којих су Американци 2001. године улазили у Авганистан, данас контролишу Талибани, а питање «северног транзита» преко територије Русије и средњеазијских република још није решено

* Постаје све очигледније да је циљ званичног Кабула и Талибана исти – `помоћи` Американцима да оду из Авганистана и да оставе оружје и технику

         СЕРИЈА јавних изјава Хамида Карзаја које је дао последњих дана, отворено су антиамеричке и носе исламистички карактер, и само су епизода политичке контроверзе коју је званични Кабул почео уочи повлачења америчког контингента из Авганистана.

         — Американци који се повлаче из Авганистана нашли су се у великој логистичкој кризи – процењује руски експерт за Авганистан Вјачеслав Некрасов. – У базама се скупило до 100 хиљада контејнера са различитом војном опремом и до 39 хиљада јединица различите оклопне технике. 

         Како и где ће се то све извести, није познато: путеве Пакистана преко којих су Американци 2001. године улазили у Авганистан данас контролишу Талибани, а питање «северног транзита» преко територије Русије и средњеазијских република још није решено.

         У насталој ситуацији, званични Кабул би био веома лицемеран да почне да убеђује САД да предају сво оружје у Авганистану на кориштење владиним снагама као и да се позове на немогућност да се ово оружје негде измести из земље. Због тога Карзаји мора да преувелича снагу Талибана и да Америци да до знања да без њихове технике Кабул неће бити у стању да контролише Талибане.

         Овиме се објашњава, на пример, јавна подршка Хамида Карзаја одлуци Савета улеме Авганистана који је на специјаном заседању 2. фебруара забранио авганистанским женама да се појављују на улицама без пратње мушкараца, као и да се састају са њима на јавним местима као што су канцеларије или кафићи. Осим овога, улема је решила да авганистански мужеви имају право да туку своје жене у случају да оне одбију извршавање супружничких обавеза.

         Борци за људска права и феминистичка удружења нису без разлога у таквој одлуци видели повратак на праксу која је владала у време када су на власти били Талибани. Државни секретар САД, Хилари Клинтон, била је принуђена да обави ванредни телефонски разговор са Карзајем и да му напомене да мора штитити право жена.

         Карзај је практично оправдао повратак обичајима који су били за време Талибана. «Савет улеме не уводи никакве забране у животу жена у Авганистану. На то обавезују закони шеријата и слово Курана. А ми као правоверни Муслимани дужни смо то да поштујемо – објаснио је Клинтоновој председник Авганистана.  

         Већ је уочено да Карзај никада јавно Талибане није називао непријатељима. Увек је за њих користио неутралне термине типа «наши сународници».

         Информације о сепаратним преговорима кабулске владе са лидерима Талибана - иза леђа САД -  више пута су се појављивале. Није познато воде ли се сада.

         Независно од тога, очигледно је да је циљ званичног Кабула и Талибана исти – `помоћи` Американцима да оду из Авганистана и да оставе оружје и технику.