„Готови сте: Спустићу штит, ја сам део народа!”

ЉУБЉАНСКО ДЕЛО ОБЈАВИЛО АНОНИМНО ПИСМО

ЈЕДНОГ СЛОВЕНАЧКОГ ПОЛИЦАЈЦА КОЛЕГАМА И ДРЖАВНОМ ВРХУ

• Сада смо заробљени, у затвору смо словеначке политике, леве и десне, у диктатури Јанеза Јанше, несоцијалне поремећене особе која нас води и која је упрегнула Винка Горенака, нашег издајицу захваљујући којему примамо минималне плате
• Постали део устанка, део словеначког устанка који има две стране. Једна страна је народ који жели да искорени тоталитарну диктатуру власти, а друга страна је шачица незаситих материјалиста који су заборавили да смо ми Словенци људи
• Никад више нећу ударити по онима који протестују. Нећу ударати гладне људе, који су гладни због ваше неспособности. Нећу ударати по људима који су у праву!

        СЛОВЕНАЧКИ дневни лист Дело објавио је наводно писмо полицајца који је поручио јавности да неће ударити гладног комшију, па ни ако му то буде наређено! Поручио је демонстрантима да је он део њих и да ће спустити штит, а министрима владе у Љубљани је поручио да су готови!

       „Поштовани полицајци - колеге, пријатељи, очеви и мајке словеначке деце. Био је рат, било је насиља, успешно смо одбранили Словенију, само смо желели независност и бољи живот. Али сада смо остали заробљени, у затвору смо словеначке политике, леве и десне, у диктатури Јанеза Јанше, несоцијалне поремећене особе која нас води и која је упрегнула Винка Горенака, нашег издајицу захваљујући којему примамо минималне плате. Управо тај Горенак издао је своје колеге.

       И тако смо ми постали део устанка, део словеначког устанка који има две стране. Једна страна је народ који жели да искорени тоталитарну диктатуру власти, а друга страна је шачица незаситих материјалиста који су заборавили да смо ми Словенци људи. И ми људи, чији су крв и срце словеначки, нећемо дати да Словенија буде политичка елита.

       Ја сам запрепашћен, не могу да верујем, да се словеначка полиција све више бави „криминалом“ у који спада крађа пецива и хлеба, крађа основних ствари за живот. Ти људи нису лопови и криминалци, они су гладни! То раде да би преживели. Да преживе у Словенији која је требало да постане нова Швајцарска. Овде се више не да живети. Ти гладни људи који су украли пециво и хлеб су осуђени. А владајући тајкуни и градоначелници не. Зато само поручујем властима: још увек сам човек, још увек знам шта је право а шта криво. Чак и док ставим кацигу, панцирку, прслук и држим пендрек.

       Поручујем Горенеку, Јанши и свим осталима, левима и деснима! Никад више нећу ударити по онима који протестују. Нећу ударати гладне људе, који су гладни због ваше неспособности. Нећу ударати по људима који су у праву! Нећу ударати по гладном компшији, сину, оцу мајци, сестри...!

       Нећу то чинити ни по заповести! Нисам тако васпитан.

       А ти, драги колега?

       Политички нисам опредељен. Ово пишем јер мој 5-годишњи син кроз три месеца слави рођендан. Рекао сам му да не може позвати пријатеље јер немамо новца, иако смо и супруга и ја образовани. Остао је без речи, јако је плакао. Обећао сам му да ће идуће године имати велику забаву. То сам вероватно лагао. Морао сам због његових суза. Морао сам лагати свом детету због неспособних на власти, због диктаторске политике која нема осећаја за раднике.

       Ово сам написао због свих нас обичних људи. Ја ћу спустити штит, смакнути кацигу, игнорисати наредбу, ја сам део вас, драги људи!

       За Владу: ГОТОВИ сте, спустићемо штитове!

       Полицајац“