ФТ и Блумберг: Словенија може да буде шеста земља која тражи помоћ ЕУ

ЈАНША ПРВО ПЛАШИО СУНАРОДНИКЕ ДА СЛОВЕНИЈИ ПРЕТИ „ГРЧКИ СЦЕНАРИО”, А САДА СМИРУЈЕ СИТУАЦИЈУ

Јанез Јанша

  • Словеначки министар финанија Јанез Шуштершич: Ако се проблеми банака покажу већим, ако се покаже да неких од проблема нисмо ни били свесни, или се појаве нови ризици, тада се нешто такво (тражење помоћи ЕУ-а) не може искључити
  • Словенији би до краја 2012. – само за докапитализацију банака – могло зафалити 3 и 3,5 милијарде евра, изјавио је за Блоомберг Радивој Прегељ, аналитичар Абанке Випа, треће по величини словеначке банке
  • За разлику од Шпаније, где су проблем биле четврта, пета и друге мање банке у држави, у Словенији су проблематичне банке број један, два и три: Нова љубљанска банка (НЛБ), Нова кредитна банка Марибор (НКБМ) и Абанка Випа. Све три су државне и све три у проблемима јер у четири године нису очистиле своје билансе од лоших кредита

         ВЛАДА Словеније саопштила је да не искључује да ће – после Грчке, Ирске, Португала, Шпаније и Кипра – морати да затражи помоћ ЕУ да не би банкротирала.

         Словеначки министар финанија Јанез Шуштершич прво је иступио са оценом да „банкарски систем земље у овом тренутку функционише тако да га можемо контролисати нашим властитим средствима” и не постоји „потреба да се тражи помоћ ЕУ”.

         Онда је ипак морао да призна: „Ако се проблеми банака покажу већим, ако се покаже да неких од проблема нисмо ни били свесни, или се појаве нови ризици, тада се можда у годинама које долазе нешто такво (тражење помоћи ЕУ-а) не може искључити”.

         Фајненшел Тајмс и Блумберг већ су објавили да би Словенија могла бити следећа земља која ће затражити помоћ.

         Да Словенци више нису у прилици да глуме економско чудо, постало је јасно кад је влада у Љубљани морала да докапитализује Нову љубљанску банку. А сад је још Блумберг објавио да би свежи капитал могао затребати другој и трећој (по величини) банци у земљи НКБМ и Абанка Випа.

         Словенији би до краја 2012. – само за докапитализацију банака – могло зафалити 3 и 3,5 милијарде евра, изјавио је за Блумберг Радивој Прегељ, аналитичар Абанке Випа, треће по величини словеначке банке.

         - Отприлике половина тог износа потребна је за Нову љубљанску банку - рекао је Прегељ, чија банка такође покушава да дође до 50 милиона евра додатног капитала.

         Словеначки премијер Јанез Јанша, који је донедавно плашио грађане и опозицију да Словенији, не пристану ли на његове мере, прети „грчки сценарио”, сада смирује ситуацију.

         Сад је сународницима поручио да је опасност да Словенија постане шеста „црна овца” отклоњена резовима у јавном сектору, а да јој помоћ неће бити потребна ни за банке.

         Европска комисија је ставила до знања да словеначки захтев за помоћ не очекује у скорије време - али да ништа није немогуће.

         - Не знам хоће ли Словенија бити присиљена да тражи финансијску помоћ. По економским показатељима, она то не би требало да учини. Али, не треба занемарити шпекулације на „финансијском тржишту” које траже нове жртве да би се одржали страх и високе каматне стопе. Проблем је и кратковидост наше политике, која се, уместо спашавањем предузећа, бави идеолошким питањима – упозорио је професор Јоже Менцингер из Економског института љубљанског Правног факултета.

         Менцингер указује да словеначка економска ситуација није сјајна, али да земља и даље има нижу незапосленост од просека у ЕУ, да дефицит није већи, да је задуженост мања. Чак да је инфлација била најмања у еврозони.

         Ако Словенија буде тражила помоћ, она могла би бити слична пакету који је добила Шпанија, дакле - само за банке.

         Ипак, за разлику од Шпаније, где су проблем биле четврта, пета и друге мање банке у држави, у Словенији су проблематичне банке број један, два и три: Нова љубљанска банка (НЛБ), Нова кредитна банка Марибор (НКБМ) и Абанка Випа. Све три су државне и све три у проблемима јер у четири године нису очистиле своје билансе од лоших кредита.

         Од почетка кризе оне су рак-рана словеначке економије јер због тзв. кредитног грча из 2008. године и због слабог властитог кредитног рејтинга не дају кредите предузећима, или барем не онима којима су најпотребнији. Спремне су, наиме, да дају кредите само предузећима с најбољим кредитним рејтингом, која се заправо раздужују, док она са слабим бонитетом, која би у нормалним условима и преживела, али су им због слабе ликвидности потребни кредити, до кредита не могу доћи.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари