ЕЛИЗАБЕТА II: Черчил је остао предуго, Тачерка је била страшно заморна, а Блер...

И БРИТАНСКА КРАЉЕВСКА КУЋА СЕ СПРЕМА ЗА ОЛИМПИЈАДУ У ЛОНДОНУ,

АЛИ У ЛОНДОНУ СВИ ГОВОРЕ САМО О КРАЉИЧИНОМ ГОВОРУ  У ПАРЛАМЕНТУ

• Лордови и чланови Парламента, окупила сам вас све заједно јер постоје ствари које одавно желим да скинем са своје душе. Већ 60 година читам говоре које су за мене писали други, углавном модерни људи... који имају благи, замрзнути осмех на лицу све време. Да будем искрена, тога ми је доста. Када смо код искрености, мислим да је дошло време да вам саопштим шта заиста мислим. Е, господо, сада почиње прави краљичин говор
• Господин Блер, највећи премијер „миротворац“ нашег времена. Чујем како један од вас из новинарске галерије узвикује „надувенко!“. Не бисте смели да поверујете ни једну реч коју изговара, као трговачки путник који свраћа сваког уторка. Приликом нашег последњег пријема, рекао је да је палата у којој живим превелика за мене и, ако бих икада пожелела да је продам, он би био заинтересован да да понуду
• Долазимо до вас, Дејвиде Камероне. Искрено, навикла сам да ми се улагују, али сваке недеље се осећам као да ми се обраћа лик којег глуми Стивен Фрај у Црној Гуји. Ваше величанство ово, ваше величанство оно. Типично за стари Итон универзитет, мисле да ми не видимо иза њихове љигаве маске. Мој савет вама, господине К. гласи, ослободите се љигавих манира и сасвим лепо ћемо се слагати

         Пише: Наташа Букоња

         У ЈЕКУ припрема за Олимпијаду 2012. у Лондону не јењавају контраверзе. Таман су се стишале страсти око трошкова који су премашили све процене и озбиљно оптеретили буџет, огласили су се Французи са захтевом да сви натписи, објаве и памфлети буду и на француском језику правдајући свој захтев чињеницом да је 1908. године барон Пјер де Кубертен, оснивач модерних Олимпијских игара, прецизирао да су француски и енглески званични језици Олимпијаде.

         Енглези нису много уздрмани захтевом Француза и настављају са припремама онога што ће посматрати цео свет: церемонију отварања Олимпијских игара.

         Коначно је објављена рута којом ће кроз Лондон проћи олимпијски пламен, као и вест да ће Олимпијске игре отворити краљица лично, што се и могло очекивати.

         Наравно да се Олимпијада у Уједињеном краљевству не може ни замислити без краљевске породице, па ће и други чланови породице узети активно учешће у церемонији. На пример, зна се да ће принц Вилијем, војвоткиња од Кембриџа и принц Хари бити присутни, нарочито зато што они представљају нову генерацију монархије, а принчевски пар, Вилијем и Кејт, проглашени су званичним амбасадорима Олмпијских игара. Имаће обавезу да бодре британске спортисте у одређеним спортовима, али се не зна у којим. О томе се, за сада, изјашњава једино принц Хари. Он би најрадије гледао рагби али, то није олимпијски спорт. „Вероватно ћу гледати женску одбојку на песку,“ додао је шеретски.

         Ако Зара Филипс, кћерка принцезе Ане и Марка Филипса, олимпијског шампиона у препонском јахању, освајачу злата 1972. у Минхену и сребра 1988. у Сеулу, буде у националном тиму Британије, принчеви ће сигурно доћи да бодре сестру од тетке, а веома вероватно и краљица, која је позната по својој љубави према коњима.

         За краљицу Елизабету II, ове Олимпијске игре су од нарочитог значаја јер се поклапају са 60 година њене владавине на престолу Уједињеног Краљевства.

         И док се чини да краљица ужива и једва чека да отвори Олимпијаду, а то ће бити друга коју отвара, након оне 1976. у Монтреалу, краљица је показала да, без обзира на године, врло озбиљно води рачуна и о политичким збивањима у Великој Британији. Тако је њено недавно обраћање Горњем и Доњем Дому Парламента било прави шок  за све оне који су у уторак, 6. марта, седели у посланичким фотељама. Краљица је обраћање парламенту започела следећим речима:

         „Лордови и чланови Парламента, окупила сам вас све заједно јер постоје ствари које одавно желим да скинем са своје душе. Већ 60 година читам говоре које су за мене писали други, углавном модерни људи, одређеног доба, који су завршавали „праве школе“, знају „када се које јело послужује“, како се „пролази кроз капију“ и који имају благи, замрзнути осмех на лицу све време. Да будем искрена, тога ми је доста.

         Када смо код искрености, мислим да је дошло време да вам саопштим шта заиста мислим. Е, господо, сада почиње прави краљичин говор.

         Хајде да почнемо са премијерима. Једном недељно, сваког уторка, током шест деценија, ево их како долазе у палату на консултације. Неки су били у реду. Стари Черчил је био велики човек, али је то радио предуго, на крају, није знао ни како се зове.

         Мекмилан је разговарао са мном као да сам његов мучитељ, а Сер Алек, увек прави господин, али, заиста, не много интелигентнији од мојих коргија (Велшки Корги, врста пса). Вилсон је био као јегуља и сваки пут смо се питали треба ли да пребројимо кашичице за чај након његовог одласка. Производио је одвратне кишне мантиле покушавајући да натера Филипа да их носи.

         Хат и Калахан су бесконачно говорили само о синдикатима. Да будем искрена, када би завршили, била сам спремна да се прикључим демонстрацијама! А онда и та Тачерка са својим смешним ходом који је изгледао као да очекује да ће згазити у нешто непријатно. Тако агресивна, и све време љута, страшно заморна.

         Какво је то било олакшање када се појавио тај фини господин Мејџор, врло драг, а заправо, потпуно ван сопствене тежине, јадничак. Господин Блер, највећи премијер „миротворац“ нашег времена. Чујем како један од вас из новинарске галерије узвикује „надувенко!“. Не бисте смели да поверујете ни једну реч коју изговара, као трговачки путник који свраћа сваког уторка.

         Приликом нашег последњег пријема, рекао је да је палата у којој живим превелика за мене и, ако бих икада пожелела да је продам, он би био заинтересован да да понуду.

         А онда је дошао Гордон, који се јако трудио. Увек је грицкао нокте и врпољио се као да му се иде у тоалет. Једном сам га питала „Да ли вам је потребно да изађете Гордоне?“ Рекао је „не“, наљутио се и бацио колач преко целе собе. Не би ми то сметало да колач није још увек био на тањиру.

         И тако, долазимо до вас, Дејвиде Камероне. Искрено, навикла сам да ми се улагују, али сваке недеље се осећам као да ми се обраћа лик којег глуми Стивен Фрај у Црној Гуји. Ваше величанство ово, ваше величанство оно. Типично за стари Итон универзитет, мисле да ми не видимо иза њихове љигаве маске. Мој савет вама, господине К. гласи, ослободите се љигавих манира и сасвим лепо ћемо се слагати.

         Ето, рекла сам шта сам хтела. Мој супруг и ја се сада осећамо много боље.“

         Немојте мислити да је британска краљица неваспитана или злобна жена, али Дејвид Камерон је 24. премијер Британије који држи судбину земље у својим рукама, арогантно мислећи да сва власт припада њему. Симбол британског краљевства је владар, тј. Елизабета II и морална одговорност за нацију и краљевину, почива на њеним плећима. Наравно да није равнодушна и наравно, да не може мирно да посматра егзибиције разних влада, странака, амбициозних премијера, од којих су многи залутали на то место. Краљица на тај избор не може да утиче, али су наивни они који мисле да краљица нема моћ.

         Она је има, али је, до сада, није показивала отворено, као што је то учинила овом приликом.

         Морам да признам да ми, као енглеском студенту, импонује њен став, те зато текст завршавам честитком:

         Срећан Вам Јубилеј Мадам!