Џаферовић на самиту Брдо-Бриони наступио као да су испред њега Бајден и Ердоган

БОШЊАЧКИ ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА ПОБРОЈАО `ОТВОРЕНА ПИТАЊА` СА СРБИЈОМ И ХРВАТСКОМ

* „БиХ и Србија немају закључен уговор о граници, јер Србија инсистира на претходној размјени територија, на што ми нисмо спремни. Границе БиХ су познате и међународно признате и једино је тако могуће закључити уговор, а тек након тога две државе требају разговарати о уређењу пограничних питања, у складу са праксом која се примењује у ЕУ и у свету“

* „Питање које оптерећује односе БиХ и Хрватске јесте и негирање пресуда Хашког трибунала о удруженом злочиначком подухвату током рата у БиХ, што вређа жртве и уноси неповерење. На концу, ту је нерешено питање имовине БиХ у Републици Хрватској, којом хрватске власти располажу и дају је под концесије, иако се ради о туђој имовини“

_____________________________________________________

       У ПРОТЕКЛИХ десет година свог постојања Брдо-Бриони процес се етаблирао као важна платформа за регионалну сарадњу и дијалог који има за циљ рјешавање отворених питања и унапређење односа. Значај овог процеса јесте и у промовисању европске перспективе западног Балкана, рекао је у свом обраћању ба скупу Брдо-Бриони члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић.

       „Од утемељења овог форма Процеса Брдо-Бриони, када је Хрватска постала чланица Европске уније, ниједна друга држава овог дела Европе није остварила чланство у ЕУ, што зорно сведочи о кризи проширења. Приступање Црне Горе и Сјеверне Македоније НАТО савезу, те најављено отварање преговора о приступању Албаније и Северне Македоније у ЕУ је унело извесну дозу оптимизма у регион. Но, ови процеси теку недовољно брзо, што је побудило сумњу у спремност Европске уније да настави процес проширења", оцијенио је Џаферовић.

       Упозорио је да је извесно да су политичке напетости интензивиране у протеклим годинама, као и да нема довољно елана за провођење потребних реформи.

       „Све то доводи до тога да се отварају расправе за које смо мислили да су давна прошлост из 30-их или 90-их година прошлог столећа. Европа и Западни Балкан могу и морају боље од тога", поручио је.

       Оценио је да се са сигурношћу може рећи да је перспектива чланства наших држава у Европској унији протеклих деценија представљала најбољи и незамењив оквир за јачање мира, стабилизацију и реализацију заједничких тежњи ка просперитету.

       „Већина добрих ствари до којих је дошло у региону резултат су европских интеграција, што указује колико је моћан и важан овај процес", казао је.

       Нагласио је да Босна и Херцеговина жели добре односе са свим државама региона а у оквиру тога добре односе са својим суседима.

       „Желимо сарадњу, коректне и пријатељске односе, који ће се базирати на принципу међусобног уважавања и реципроцитета. Тражимо да се сва отворена питања решавају дијалогом и договором, а уколико договор није могућ, онда уз учешће институција међународног права", навео је.

       Џаферовић је истакнуо да између Босне и Херцеговине и њених суседа постоје отворена питања и нерешени односи, који се требају решавати.

       „Тако, Босна и Херцеговина и Србија немају закључен уговор о граници, јер Србија инсистира на претходној размени територија, на што ми нисмо спремни. Границе БиХ су познате и међународно признате и једино је тако могуће закључити уговор, а тек након тога две државе требају разговарати о уређењу пограничних питања, у складу са праксом која се примењује у ЕУ и у свету. Оно што нарочито оптерећује односе између Босне и Херцеговине и Србије јесте питање односа према прошлости, будући да институције Србије не поштују и отворено негирају пресуде Међународног суда правде и Хашког трибунала, којима су та питања решена.

       - У вези с тиме, односе нарушава и чињеница да се већи број осумњичених за ратне злочине, међу којима и они који се терете за учешће у геноциду у Сребреници, крију у Србији. Нажалост, тамошње правосудне власти не показују интерес нити да их изруче нити да их процесуирају", казао је.

       На концу, наводи Џаферовић, потребно је решити и низ отворених питања између Србије и БиХ која се тичу имовине и сукцесије. Хидропотенцијал БиХ се користи без споразума и накнаде, а најновији примјер је најављена изградња Хидроцентрале Бук Бијела на међународној реци Дрини, без споразума са државом Босном и Херцеговином и без одговарајуће студије о еколошком утицају, што је осим за БиХ везано и за Црну Гору.

       Босна и Херцеговина и Република Хрватска имају нерешено питање границе, јер иако је Споразум о граници потписан, он никада није ратификована.

       „На то се надовезује и спорна изградња Пељешког моста, будући да је Хрватска кренула у тај пројекат, кршећи право БиХ на слободан приступ отвореном мору, који је загарантован међународним правом. Међу отвореним питањима је и одлука Хрватске о изградњи одлагалишта нуклеарног отпада у Трговској гори, непосредно уз границу с БиХ, те полагање плиноводних цеви коритом реке Саве, без сагласности државе БиХ, чиме је повређена граница БиХ. Питање које оптерећује односе БиХ и Хрватске јесте и негирање пресуда Хашког трибунала о удруженом злочиначком подухвату током рата у БиХ, што вређа жртве и уноси неповерење. На концу, ту је нерешено питање имовине Босне и Херцеговине у Републици Хрватској, којом хрватске власти располажу и дају је под концесије, иако се ради о туђој имовини. У исту врсту проблема спада и чињеница да Хрватска експлоатише хидропотенцијал Бушког језера, без споразума са државом БиХ", казао је.

       Упркос отвореним питањима, остварена је значајна билатерална сарадња Босне и Херцеговине са Србијом и Хрватском, кроз посете на највишем нивоу, мада се и на овом плану у протекле двије године појавио нови проблем, а то је заобилажење Председништва БиХ као колективног шефа државе који једини има мандат да представља БиХ, упозорио је Џаферовић.

       (Фена)