Други мандат америчког судије

На челу Хашког трибунала, од 17. новембра Теодор Мерон

Пише: Марија М. Зарић

        АМЕРИЧКИ судија Теодор Мерон изабран је за новог председника Међународног кривичног суда за бившу Југославију, док је судија Кармел Ађус, са Малте, одабран за новог потпредседника овог суда.

        Мандати Мерона и Ађуса почињу 17. новембра када ће на тим местима одменити садашњег председника, Јамајчанина Патрика Робинсона и потпредседника О-Гон Квона из Републике Кореје.

        Судија Мерон, који тренутно председава већем које води жалбени поступак у предмету хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача, већи део каријере био је професор међународног права на универзитетима по Европи и САД, сам је студирао право на универзитетима у Јерусалиму, на Харварду, где је докторирао, и у Кембриџу.Први пут је за судију Трибунала изабран 2001. године, када је распоређен у Жалбено веће.

        Две године касније изабран је за председника Хашког суда и на тој функцији је остао све до 2005. Његова највећа залагања током мандата било је успостављање Већа за ратне злочине у БиХ. Учествовао је у жалбеном поступку у више предмета у трибуналима за бившу Југославију и Руанду.

        Нови потпредседник Ађус, који је тренутно у већу које води жалбени поступак против генерала Властимира Ђорђевића, је дипломац енглеског и италијанског језика, као и економије, који је потом стекао и докторат из права на Универзитету Малте.

        Најпре је радио као судија за прекршаје, а затим и као судија на Кривичном и на Уставном суду Малте. За судију Трибунала први пут је изабран, такође 2001. године, као и Мерон. Између 2003. и 2010. године председавао је Претресним већем II и судио у случајевима Радослава Брђанина, Насера Орића и Сребреничке седморке.

        Заклетву, као нова чланица Жалбеног већа, положила је и судија Арлет Рамаросон са Мадагаскара, која је претходних 10 година радила у саставу Претресног већа Трибунала за Руанду.

Шешељ Мерону и књигу посветио

       Хашки оптуженик и председник СРС Војислав Шешељ својевремно је 2009. године затражио изузеће судија Теодора Мерона и Фауста Покара из жалбеног поступка у предмету у коме је осуђен за непоштовање суда.

        Уз тврдњу да је Мерон био председник Трибунала у време када су најгрубље кршена његова права.

        За Француског судију Покара је тада приложио да је био председник суда када је лидеру радикала одузето право да се сам брани, после чега је он 28 дана штрајковао глађу. Том приликом, Шешељ је - уз захтев за изузеће двојице судија, који је образложио на 42 странице - приложио и две своје књиге под називима "Геноцидени дипломата Теодор Мерон" и "Корумпирани председник нелегалног хашког суда Фаусто Покар".