Донбаске републике се не боје кијевског и америчког „хрватског сценарија“ за Донбас

ИНТЕРВЈУ ФАКТИМА СИНДИКАЛНОГ ЛИДЕРА ЛНР АНДРЕЈА КОЧЕТОВА КОЈИ ЈЕ ПРЕ НЕКИ ДАН БИО КОД АСАДА

Андреј Кочетов

• Шта бих пожелео народу Србије? Будите мудри. Поштујте историјски избор који су ваши преци давно направили. Задатак ваше генерације је да се врати на тај пут који су изабрали ваши преци. Ма колико да је тешко, наставите да се крећете њиме
• „Хвала Богу, прошао је период када смо, током сукоба у Донбасу, за Руску Федерацију били део Украјине. Москва већ признаје све документе наших република и наша предузећа могу потписивати уговоре са фирмама у Русији
• Роба нам углавном долази из Русије, по сличним ценама, што говори о нашој куповној моћи. Дајемо социјалну помоћ - мада минималну, замрзли смо цене комуналних услуга и обновили пензијски систем. Створили смо свој Пензиони фонд
• Украјина највеће наде полаже у реализацију „хрватског сценарија“ на територији Донбаса, али се ми не плашимо. Имамо две варијанте. Или да живимо усправно, или да умремо. Треће нема

        У ДАМАСКУ је прошле недеље одржана међународна синдикална конференција са које је више од педесет земаља подржало народ Сирије у борби против тероризма.

        Сиријски председник Башар ел Асад је последњег дана скупа уприличио сусрет са тридесет, од укупно 300 учесника, да би са њима у директном и мање формалном разговору говорио о Сирији и о ситуацији у земљама из којих су дошли делегати. Један од тих тридесет је Андреј Кочетов, председник Федерације синдиката Луганске Народне Републике.

        При повратку из Дамаска, задржао се у Београду и за читаоце портала Факти говорио о искуствима из Дамаска, идентичним сценаријима кроз које пролазе сиријски, руски и српски народ, свакодневном животу у ратном Донбасу и одлучности његових бораца да не одустану од битке за слободу.   

        Док Србима поручује да треба да буду мудри и да се врате на пут предака, народу Сирије је пожелео победу, а њеном председнику Асаду смиреност и вољу за победом.

        - Стекао сам утисак да за Сиријце, Асад није само председник - он је симбол њиховог опстајања. Кад ми се указала прилика да са њим разговарам, рекао је да пажљиво прати ситуацију у Донбасу и оно што се дешава у нашим републикама (ДНР и ЛНР). Замолио је све депутате да по повратку кући ширимо истину: да се Сирија бори против тероризма и да, хвала Богу, у томе више није сама, већ има руску помоћ. Посебно је подвукао да Русија поштује све међународне законе, да се руске јединице на територији његове земље налазе на позив Владе Сирије и да Русија ништа заузврат не тражи. Ја сада користим прилику да пренесем ту поруку.

        Иначе, већ сам једном био у Дамаску и осећао сам неку непријатност, јер сам био „жртва“ западне пропаганде - имао сам утисак да ће тамо за мном да трче неки са кинџалима и бодежима. А није тако! Сирија је предивна земља са срдачним људима.

        • Постоји ли нека паралела између онога што се дешава у Сирији, Донбасу и онога што смо ми на овим просторима искусили - конкретно: NATO тероризам и исламски тероризам?

        - У питању је и одговор. Понављање обојених револуција нам је показало да су догађаји у последњих 20 година реализовани по истом сценарију. Елите међународног империјализма организовале су одређене снаге у овим земљама тако што су улагале огромна средства и уводиле их у хаос. Користи од тога су имале само оне.

        У Украјини је постојао сценарио који се одвијао током целог Мајдана у Кијеву: сваке недеље се окупљало тзв. Народно веће мајдана, а онда су се људи понедељком и уторком полако разилазили. Организатори су знали да следеће недеље може да се деси да људи не дођу, па су средом и четвртком правили догађаје који ће изазвати гнев јавности - и нарасти и испољити се током следеће недеље.

        Најциничнији догађај је био прва жртва Мајдана, Сергеј Негојан, који је два дана пре убиства снимљен камером како чита стихове Тараса Шевченка - на украјинском језику. Два дана после убиства, на свим телевизијама су масовно емитовали његов видео. То убиство се десило у - четвртак. У недељу је било довољно људи. Сценарио је функционисао. И више није мењан.

 

        Исто је и у Сирији - где није тајна ко финансира Исламску државу.

        Наше државе су жртве међународног тероризма којим руководи исти сценариста. То су рекли сви говорници у Дамаску.

        • Мислите на Америку и NATO?

        - Потпуно тачно!

        Знате ли ви неке друге варијанте?

        Исти је резултат у Украјини, Сирији и код вас. NATO вам је разбио земљу. Лепу земљу у срцу Европе. Сравнили су је са земљом. „Испеглали“ су је амерички бомбардери. Чак то нису ни крили.

        • Наш народ се још није опоравио од ратних разарања и ништа мање фаталног послератног пута у ЕУ. Како изгледа живети у Луганску, с обзиром да је рат ушао у четврту годину? Како народ преживљава?

        - Па, бомбардују нас.

        Прво, Украјина нас је буквално пљачкала уочи рата, крајем маја 2014. (преко система банкомата на коме нисте могли да подигнете свој новац јер су постојали само крупни апоени), онда су нам увели све могуће блокаде (економску, пензиону, водоснабдевање и електроснабдевање).

        Ми у Донбасу се нисмо спремали за украјинска војна дејства. Када су из правца Харкова ушли први украјински тенкови, наши људи су голим рукама заустављали тенкове. Кад сам у близини полицијског контролног пункта у Доњецку видео групу од педесетак мушкараца различитих година и у различитој одеће, али са Георгијевским лентама, и питао чиме ће да се бране, одговорили су да немају оружје, али га очекују сваког часа.

        Враћајући се кроз сат времена, показали су да имају двоцевке - ловачке пушке. То је био почетак одбране Донбаса. Као у Српској Крајини...

        Прва жртва у Донбасу је пала на Васкрс 2014! Многи људи говоре да су догађаји код вас, а сада и код нас - у функцији ширења Католичке цркве на исконске православне територије.

        На Мајдану, посебно у сукобу са специјалцима из јединице Беркут, учествовали су млади до 30 година, са панцирима на којима су биле намотане бројанице беле боје. Један од милиционера ми је рекао да је срж борбених одреда на Мајдану била састављена од опата из два језуитска реда. Било је информација да у Украјини учествују и Хрвати.

        А то да су се на Криму појавили Срби, ту вест смо чули на време.

        Мало смо се удаљили од питања... Најгори период је био од јула до децембра 2014. јер су људи потрошили уштеђевине, до нас није стизао ни новац ни прехрамбени производи. Руска Федерација је донела одлуку да улазимо у рубаљски систем и тако се окончао ужасан период.

        Сада је минимална плата 3200 рубаља (око 45 евра). Најтеже је у индустријском сектору, јер је 99 одсто наших фирми било везано за Украјину и три и по године не раде. За мене као шефа једне синдикалне организације није страшно што предузећа не раде, него што су стручњаци из тих предузећа принуђени да траже посао у Русији. Али, хвала Богу, прошао је период када смо, током сукоба у Донбасу, за Руску Федерацију били део Украјине. РФ већ признаје све документе наших република и наша предузећа могу потписивати уговоре са фирмама у Русији.

        Роба нам углавном долази из Русије, по сличним ценама, што говори о нашој куповној моћи. Дајемо социјалну помоћ - мада минималну, замрзли смо цене комуналних услуга и обновили пензијски систем. Неки пензионери одлазе у Украјину по свој новац, али морају да буду пријављени на тамошњу адресу која се стално проверава. Кад вас не нађу, не добијете пензију.

Са војне параде у Луганску

        Украјина нас још пљачка. У првих годину дана, наши су пензионери добијали социјалну помоћ преко поштара, преко којих смо обновили списак пензионера. Формирали смо Пензиони фонд и сад делимо пензије нормално. Јесте тешко, али налазимо начине. Видели сте конвоје који довозе хуманитарну помоћ из Русије, намирнице и разне пакете... Из Русије стиже фактичка помоћ.

        • А како се живи у Украјини? Како се креће расположење народа који живи под Кијевом?

        Ватрено су подржавали Мајдан, а сада плаћају струју 300 одсто више него пре... Народ је губитник и мења реторику. Пре су на друштвеним мрежама писали грозне ствари о Донбасу, а сада се баве оним што им се дешава у Украјини. Иронија судбине је да су вредности које су се чуле на Мајдану - борба против корупције, уклањање олигарха са власти и учешће народа у изградњи државе - фактички оваплоћене у нашим републикама. Ми немамо ни олигархе који су побегли у Украјину, ни посланике који су били пре рата, па одмах збрисали...

        • Рат, међутим, још траје. Ко су заправо борци - браниоци ваших република? То није професионална војска, али издржава...

        Наша област је рударска. Направили су велику грешку они који су кренули на рударе. Јер, рудари су посебни људи, сваки дан раде у екстремно тешким условима. Кад жена прати рудара на свакодневни посао, обоје знају да се можда никад више неће видети. И, замислите, неко крене у рат против таквих људи?!

        Боре се и добровољци. Као што је некада у Србију, односно у Југославију, долазило много добровољаца из Русије, тако долазе и код нас. Знам брачни пар, професионалне ловце из централног Сибира, који су добровољци... Много је и војних пензионера којима је био потпуно јасан смисао и значај овог рата.

        Од почетка смо осећали долазак тих људи. У нашем најтежем времену су нам помогли.

        Луганск није велика територија, прошлог августа је са свих страна на нас пуцано, а добровољци су нам помагали на све могуће начине (чак су и разносили воду).

        Иначе, структура наше армије одговара совјетској.

        • Током августа, руско Министарство спољних послова је позвало Хрватску да не дели савете Украјинцима о реинтеграцији (ЛНР и ДНР) коју су они применили својевремено на српски народ. Плаше ли вас хрватски савети?

        Колико је мени познато, Украјина најоптимистичније гледа на такав развој догађаја и такав сценарио: управо на реализацију „хрватског сценарија“ на територији Донбаса, али се ми не плашимо. Имамо две варијанте. Или да живимо усправно, или да умремо. Треће нема.

        За разлику од других делова Украјине као што су Одеса, Харков или Запорожје, људи у Донбасу су јасно изабрали шта желе и свој став је касно да мењају.

        • Шта желите да поручите народу Србије?

        Будите мудри. Поштујте историјски избор који су ваши преци давно направили. Задатак ваше генерације је да се врати на тај пут који су изабрали ваши преци. Ма колико да је тешко, наставите да се крећете њиме.

        Диана Милошевић