DIE WELT: Мета руских тајних куповина злата су САД и – долар

РУСИЈА СВОЈЕ РЕЗЕРВЕ ЗЛАТА У „ТИШИНИ И ТАЈНО” ПОВЕЋАЛА НА 38,178 МИЛИОНА УНЦИ, ОДНОСНО -  1.187,493 ТОНЕ

• Утицајни немачки лист својим читаоцима предочио и да је Русија од 2005. повећала своје резерве злата више од три пута. А за последњих 12 месеци – за 5,5 милиона унци

         НЕМАЧКИ лист „Die Welt” објавио је да Русија већ више месеци узастопно повећава своје резерве злата и оценио: да се ради о стратегији чија су мета – Сједињене Државе.

         Коментатор овог листа Холгер Цшепиц прецизира да Русија и Кина најозбиљније раде на стварању „противтеже хегемонији америчког долара”. Зато Кремљ, тврди аутор, још од 1998. – када је руска држава банкротирала у спољним плаћањима – постепено напушта долар.

         Цшепиц наглашава да Москва „у тишини и тајно” купује злато и тим самим смањује своје резерве у америчкој валути. За пример је навео: да је новембар био осми узастопни месец од како Москва своје државне резерве пуни племенитим металом.

         Подсетио је да је ММФ управо саопштио да је Централна банка Русије повећала резерве злата за 603.000 унци, односно за 18,753 тона. Русија је тако своје резерве злата повећала на 38,178 милиона унци, односно – 1.187,493 тоне.

         Утицајни немачки лист је својим читаоцима предочио и да је Русија од 2005. повећала своје резерве злата више од три пута. А за последњих 12 месеци – за 5,5 милиона унци.

         „Die Welt” тврди да се темпо повећавања резерви злата осетно повећао након присаједињења Крима Украјини.

         Русија је тренутно на петом месту међу земљама са највећим резервама злата у свету. Више га имају само САД, Немачка, Италија и Француска.

         „Иза руске куповине злата стоји геополитичка стратегија. Кремљ жели да мање зависи од америчког долара. Куповањем злата Москва себи обезбеђује – у случају увођења нових санкција – простор за маневрисање. Злато је призната међународна валута. Зато Русија са златом прави алтернативу доминацији долара” – оценио је немачки лист.

         Цшепиц на крају текста подвлачи да су се на куповину злата „бациле” и земље попут Турске, Бразила и Казахстана. Напросто зато што је поседовање злата „нека врста декларације о независности од Сједињених Држава.