Да ли ће се Ердоган или његов наследник решити да Аја Софију врате православнима?

ТУРСКИ ПРЕДСЕДНИК ОТВОРИО ВЕЛИКУ ЏАМИЈУ У АНКАРИ СА ЧЕТИРИ МИНАРЕТА

Аја-Софија

• Налази се у склопу председничког комплекса Ак Сарај, а простире се на 1200 квадратних метара и може да прими 3000 верника
• За имама „председничке џамије“ поставио је тридесет двогодишњег Хафиз Мехмет Билир, чије име значи „онај који је запамтио Куран“ јер је 2010. на међународном такмичењу у Москви у рецитовању Курана напамет освојио друго место
• Приликом ступања на дужност у августу прошле године, Ердоган је обновио церемонију свечане предаје овлашћења од стране претходника, Абдулаха Гула, која је одржана у резиденцији турског лидера. Ако се узме у обзир да је после отварања џамије председнички дворац постао оваплоћење külliye, онда ће следећа церемонија предаје власти имати сакрално-мистични карактер
• У том светлу постаје компликовано сачувати статус православног храма Свете Софије као музеја Аја-Софије. Ако се Турска враћа у отоманска времена, онда за хришћане света црква теоретски треба, или да буде преправљена у џамију, или да се опет обнови у хришћански храм и пређе у надлежност Константинопољског патријархата

Пише: Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ

        У ПЕТАК, 3. јула председник Турске, Реџеп Ердоган, свечано је отворио нову џамију у Анкари.

        Тај догађај јединствен је по томе што се џамија налази на територији председничког блока - дворца Ак Сарај (Бели дворац) површине више од 150.000 квадратних метара, који је саграђен на врху шумовитог узвишења на периферији Анкаре и предат на коришћење у августу прошле године.

        Нова џамија се простире на 1200 квадратних метара и може да прими 3000 верника. Њена четири минарета висине по 40 метара могу се видети из многих делова града, будући да је та џамија једна од највећих у Анкари, заједно са џамијама Коџатепе и Ахмет Хамди Аксеки.

        У архитектонском решењу председниковог храма коришћени су мотиви из времена Селџука и Отоманске империје.

        Како су пренеле турске новине Hürriyet Daily News, Ак Сарај ће моћи да посећују и обични верници за које је направљен обичан улаз.

        На церемонији отварања, Ердоган је прочитао на арапском језику из Курана поглавље 24 № 13 „Ар-Ра’д“ (Гром): „(Њима, тим сигурним и доследним) вечни вртови Едема. Свратиће они заједно са својим прецима, женама и потомцима, са онима који су поверовали. Сви ће остати у истом узрасту заувек; поред њих ће се наћи они који су вољени и драги, јер у Рају неће бити ни најмање трунке негативног). Анђели ће их радо дочекати на свим рајским вратима: Мир вам (вечни мир и спокој), то је - резултат вашег стрпљења и издржљивости. Бољи се не може наћи, бољи не постоји!“.

        Како је саопштио турски портал Today's Zaman, председник Ердоган је пре тога саопштио да је постављен имам нове џамије, тридесет двогодишњи Хафиз Мехмет Билир, чије име значи „онај који је запамтио Куран“.

        Билир је 2010. на међународном такмичењу у Москви у рецитовању Курана напамет освојио друго место.

        У јануару 2015. Ердоган је дао занимљиво саопштење, рекавши да ће по завршетку изградње четири објекта - Конгрес-сале, џамије, библиотеке и дворац мултифункционалног центра -добити коначан изглед. При том је тада, као и данас председник Турске употребио архаичну турску реч која се данас ретко користи за означавање читавог тог комплекса и назвао га külliye.

        Та реч је углавном коришћена у Отоманској империји и означавала завршени комплекс објеката у чијем центру се налазила џамија. Како је нагласио Ердоган, боље је да турски дословни превод са енглеског „кампус“ буде замењен речју külliye. Утолико пре што је министарствима и другим државним институцијама, које су раније своје манифестације одржавале у старој Конгресној сали Анкаре, препоручено да се по завршетку изградње преместе у Конгресну салу председничког дворца.

„Председничка џамија“

        Реч значи много тога и она као полуга коју је тражио Архимед може да окрене смисао целе концепције. Када је описујући свој председнички дворац Ердоган изненада употребио реч külliye, он га је из световне превео у верску димензију.

        Неоотоманске тенденције у политици коју води турски председник одавно су познате, али сада оне добијају материјални израз у архитектонско-државној форми, јер колико год опозиција прекоревала Ердогана због „сулудих трошкова“ и „монументализма“ Ак Сараја, он турској престоници даје нов призвук, нове сакралне ноте.

        Није случајно опозициона турска новина Zaman у новембру прошле године упућивала на узајамну повезаност„султан-деспота“, „луксузног дворца“ и таквих концепција западног оријентализма.

        Како је то издање и нагласило, „луксузни дворац“ је овде елемент који допуњује лик тиранина.

        У роману Вилијама Бекфорда, „Ватек“ из 1786., мистично приповедање изводи на сцену абасидског калифу Ватека који се бави астрологијом и жели да добије подземне ризнице дворца. Он гради султанске дворце, кулу („потрошено благо не може се избројати“), ради тога он чак одузима имовину свом народу. Пошто се с ђаволом договорио, калиф верује да је и он исто тако велики као Сулејман и да неће морати ни због чега да одговара.

        „Нови председнички дворац у Турској, који подсећа на оријенталне клишее, биће симбол не само нашег моралног опадања, него и интелектуалне оскудности“ - констатује Zaman. Наравно, тако је ако су у Ердогану види римејк Ватека. Али турски председник, ипак не супротставља секуларној кемалистичкој идеологији многобоштво, сујеверје и примитивну мистику, него ислам као једну од великих светских религија.

        У том смислу, нова џамија треба да посвећује мисли и дела како самог лидера државе, тако и њеног апарата, а доступност храма за обичне посетиоце симболизује доступност „султана-председника“ који се уздиже изнад бирократије и чиновника ради турског народа.

        Отуда није случајан и други Ердоганов гест - цитирање поглавља Курана, увођење Светог текста у световне послове.

        Све ово доводи нас до још једног проблема. Позивање на историјску традицију неминовно покреће питање верске дуалности суштине Отоманске империје изграђене на хришћанском темељу Византије.

        За разлику од савремене Турске која је још увек наследница кемалистичке линије, постојање храмова и других култних места као световних институција за клањање једином Богу, за турску верску традицију представља аномалију.

        Приликом ступања на дужност у августу прошле године, Ердоган је обновио церемонију свечане предаје овлашћења од стране претходника, Абдулаха Гула, која је одржана у резиденцији турског лидера. Ако се узме у обзир да је после отварања џамије председнички дворац постао оваплоћење külliye, онда ће следећа церемонија предаје власти имати сакрално-мистични карактер.

        То је прво, а друго, у том светлу постаје компликовано сачувати статус православног храма Свете Софије као музеја Аја-Софије.

        Ако се Турска враћа у отоманска времена, онда, за хришћане света црква, теоретски треба, или да буде преправљена у џамију, или да се опет обнови у хришћански храм и пређе у надлежност Константинопољског патријархата.

        Да ли ће Ердоган или следећи после њега председник Турске испољити такву верску толеранцију?

        То је деликатна ствар, посебно на Истоку.

        Превела Ксенија Трајковић