Чудо: У Николајеву пошту херојима одавали уз песму „Ждралови“ и тада их надлетели - ждралови
„ЖЕНЕ ОКО МЕНЕ СУ ПЛАКАЛЕ, А И МЕНИ СУ ПРОЛАЗИЛИ ЖМАРЦИ ПО КОЖИ“
* Стихове за бесмртну песму „Ждралови“ написао је велики песник Расул Гамзатов. Кључна строфа, у слободном преводу, гласи: „Понекад ми се чини да војници/Који се нису вратили са крвавих поља/Нису легли под нашу земљу/Већ да су се претворили у беле ждралове“
* Једна од жена које су присуствовале чуду, написала је на интернету: „Први клин се појавио чим је песма кренула. Потом и други који је одлетео са завршетком песме. Чудо!“
_________________________________________________________________________
НАУКА упорно опомиње да чуда не постоје, али се понешто у животу граничи са чудом. Па макар се радило и у случајном преплитању догађаја.
У јужноруском лучком граду Николајеву, који је сада у саставу Украјине иако у њему безмало сви говоре руски, прославио је 9. мај упркос полупретњама и мргођењима из Кијева. На начин на који је Дан победе слављен у Ростову-на-Дону или Владимиру.
Они који су имали петље да се изложе и могућем нападу украјинских русофоба, окупили су се пред спомеником Херојима Ољшанцима. Положили цвеће и одали им пошту.
Уследило је певање познате песме „Ждралови“, за коју је стихове написао велики песник Расул Гамзатов.
Кључна строфа те песме, у слободном преводу, гласи:
Понекад ми се чини да војници
Који се нису вратили са крвавих поља
Нису легли под нашу земљу
Већ да су се претворили у беле ждралове.
Док су ови стихови одјекивали, догодило се оно што ће многи од присутних до краја живота сматрати чудом.
Изнад њихових глава су пролетела два јата ждралова. Прво један `клин`, па други.
Они који су их први приметили, почели су да узвикују: „Погледајте! Ждралови!“.
Као да и оне поздрављају пале хероје, птице су направиле круг над спомеником Ољшанцима и онима који су им одавали пошту.
Суочени са чудом – многи од присутних нису могли да суздрже сузе. А ни хтели.
Један од присутних је посведочио: „ Кунем се: појавили су се у тренуцима када је кренула песма `Ждралови`. Жене око мене су плакале, а и мени су пролазили жмарци по кожи. Као да су сами Ољшанци, који су 1944-ослободили Николајев, над нама пролетели. Као у бесмртној песми Гамзатова“.
Једна од жена које су присуствовале чуду, написала је на интернету: „Први клин се појавио чим је песма кренула. Потом и други који је одлетео са завршетком песме. Чудо!“