Чешки Сенат одбацио иницијативу за смењивање „проруског Земана“

ОЦЕНИО ДА ЈЕ ДЕЛОВАО „У ОКВИРИМА НАЦИОНАЛНОГ УСТАВА

И У ИНТЕРЕСУ ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕ“

Милош Земан

• Сенат је потписницима петиције (преко 11.000) за импичмент Милоша Земана поручио: „У земљама са развијеном демократијом - нема места обојеним технологијама. Сама демократија није власт прозападних демократа већ - оних за које гласа већина бирача. А онај кога они изаберу - сам одлучује шта ће говорити“
• У периоду 1996-1998. био је председник парламента, а  потом - до 2002. године председник владе. Ипак је на председничким изборима 2003-ће доживео неуспех, па је више година живео у селу. Али, 2010. је формирао странку „Партија за грађанска права - Земановци“ која није ушла у парламент. Упркос свему, на председничким изборима 2013-те био је победник и у првом и у другом кругу

        У ПРАГУ  је пропао покушај противника курса Милоша Земана да изнуде његово смењивање.

        Чешки Сенат је, наиме, одбацио иницијативу „Прашког Мајдана“ да започне процедуру импичемнта председника државе. Притом је оценио да је Земан - и када је повољно говорио о Русији - „деловао у уквирима националног устава и у интересу Чешке Републике“.

        Прозападни део чешке политичке елите не крије да му смета што Земана „исувише често“ и благонаклон цитира руска штампа.

        У закључцима чешког Сената се наглашава: „Ни једна Земанова изјава, а ни све заједно, не садрже огрешења о Устав Републике. Нису нанеле никакву штету суверенитету и целовитости Републике, а ни њеном демократском уређењу“.

        Земана су потписници петиције - њих преко 11.000 - оптужили да води „проруску спољну политику“ и да издаје интересе земље и вређа достојанство Чешке у свету“. Главнину потписника чине припадници групе „Прашки Мајдан“.

        Међутим, Сенат је потписницима поручио: „У земљама са развијеном демократијом - нема места обојеним технологијама. Сама демократија није власт прозападних демократа већ - оних за које гласа већина бирача. А онај кога они изаберу - сам одлучује шта ће говорити“.

        Земан је први председник Чешће биран на директним изборима. До 2013-те је председник земље биран на заједничкој седници оба дома парламента.

        У кампању сумњичења Земана се укључио и The Economist који је објавио: „Од октобра 2014-те до фебруара 2015-те, Земан је у медијима на руском језику био поменут 16.552 пута, а немачки председник, Јоахим Гаук, само 481 пут. Пошто руске медије практично потпуно контролише Кремљ, јасно је да чешки председник у врху власти Русије има пријатеље“.

        Земан је 1970. био искључен из комунистичке партије због противљења уласку совјетских трупа у Чехословачку. Потом је радио као специјалисте за прогнозе и футуролог, а у политику се вратио целе две деценије касније.

        Активно је био против „развода са Словачком“. У периоду 1996-1998. био је председник парламента, а  потом - до 2002. године председник владе.

        На председничким изборима 2003-ће доживео је неуспех, па је више година живео у селу. Али, 2010. је формирао странку „Партија за грађанска права - Земановци“ која није ушла у парламент.

        Упркос свему, на председничким изборима 2013-те био је победник и у првом и у другом кругу. Главни ривал му је био кнез Карл Шварценберг који је у то време био шеф чешке дипломатије, а најбогатији је политичар у земљи.