Белгијска „Северна Венеција” добила први пивовод у свету, а грађани да се „претплате на пиво”

ЧЕТИРИ КИЛОМЕТРА ДУГАЧКИ ПИВОВОД ИЗГРАЂЕН НОВЦЕМ ОД САМОДОПРИНОСА МЕШТАНА

• Захваљујући самодоприносу појавила се и - претплату на пиво уз доживотну гаранцију снабдевања. Постоји неколико категорија претплате: бронзана, сребрна и златна. Ко је уплатио 7.500 евра, сваког дана ће до краја живота добијати по флашу чувеног пива 'Бругсе Зот'

         ИДЕЈА је изгледала сумануто, али је, захваљујући и самодоприносу 400 љубитеља пива, сан о цевоводу за пиво у белгијском граду Бружу надомак остварења.

         “Треба бити луд, па ући у такав пројекат. Имао сам новца за то и допало ми се. Зато сам дао новац месној пивари”, рекао је ресторатер Филип Ле Луп који је за “пивовод” дао 10.000 евра.

         Пре четри године пивар Завије Ванесте је дошао на идеју да пиво из своје пиваре у Бружу пумпа кроз цевовод до пунионице на периферији, уместо да га у стотинама камионских тура превози труцкавим, каменом поплочаним улицама тог средњевековног града под заштитом УНЕСКО-а.

         То што му је изгледало као нереалан план, показало се као могуће када је Ванесте поразговарао с месним љубитељима пива.

         Најпре су пљуштале шале “Инвестираћемо ако добијемо своје славине на пивоводу”, прича Ванесте. “Е, баш то нам је дало идеју за самодопринос захваљујући којем је то и постало могуће”.

         Захваљујући Ле Лупу и другима, већ се види почетак рада цевовода кроз који ће се од јесени пумпати 4.000 литара пива на сат ка погону за флаширање, три километра од пиваре.

         “То је много пива, више него што се може попити у животу”, рекао је власник пиваре “Де Халве Ман” која је, уз пиво “Бругсе Зот”, чувена и по марки “Страфе Хендрик”.

         Постављање цевовода дуж улица у којима муштерије могу точити пиво не излазећи из кућа, било је исувише утопијска идеја чак и за Ванестеа, али је урадио шта је могао: претплату на пиво уз доживотну гаранцију снабдевања.

         “Имамо неколико категорија претплате: бронзана, сребрна и златна”, рекао је он. “Ако на пример уплатите 7.500 евра, сваког дана ћете добијати по флашу 'Бругсе Зот', читавог живота”.

         Та понуда је била привлачна, те је таквим самодоприносом обезбеђено десет одсто од укупно четири милиона евра инвестиције у цевовод. Уз то је Ванесте постао веома популаран.

         Уз уважавање општинских, регионалних и савезних урбанистичких прописа, добијање дозволе за изградњу је било мукотрпан посао јер је била за нешто сасвим јединствено као што је цевовод за пиво, али власти су брзо схватиле да ту идеју подржава цела локална заједница.

         Власти зато не само што су дале новац за тај пројекат, него су обезбедиле и политичку подршку јер је толико много људи било за “пивовод”, рекао је Ванесте.

         Град је у то ушао сигуран и у свој добитак. Поред живописних низова некада верских кућа и Катедрале Наше Госпе, пивара “Де Халве Ман” је том превише туристичком граду, названом и “Северна Венеција”, донела осећај правог живота.

         С друге стране, Ванесте је могао да уради што су учинили многи да затвори и пресели фирму из града на каналима, с каменим готичким кућама, коњским запрегама и ресторанима у којима су јеловници на шест језика.

         Тако ће он сада имати најбољи спој: историјску пивару тамо где јој је место, и еколошки исправан начин транспорта свог пива до пунионице, што ће његовом послу и граду омогућити даљи раст.

         (Бета)