Барак Обама не жали што је у интервјуу Афроамериканце назвао „црнцима”

УБИЦА ИЗ ЦРКВЕ У ЧАРЛСТОНУ ПРЕ ЗЛОЧИНА ОБЈАВИО СВОЈ „РАСИСТИЧКИ МАНИФЕСТ”

• Упркос томе што су САД оствариле значајан прогрес у борби са расном дискриминацијом – наслеђе ропства је још део нашег ДНК. Ми се – нагласио је председник САД -  још нисмо излечили од расизма. Није ствар у томе што ми сматрамо некоректном употребу назива «nigger”. То није критеријум по коме се може оцењивати постоји ли и данас расизам

         БАРАК  Обама не жали што је Афроамериканце назвао у САД табуираним називом „црнци”, што је учинио говорећи о злочину у методистичкој цркви у Чарлстону.

         Изговорио је „црнци” у интервјуу који је дао комичару Марку Марону, а његов портпрол Џош Ернест је потом објаснио да је да је председник САД  „употребио назив који почеиње словом „ц” да би Американцима показао да пуко поштовање недопустивости вређања на расној основи не решава сам проблем расизма”.

         Обама је у том интервјуу упозорио: „Упркос томе што су САД  оствариле значајан прогрес у борби са расном дискриминацијом – наслеђе ропства је још део нашег ДНК”.

         Одмах у наставку је подвукао: „Ми се још нисмо излечили од расизма. Није ствар у томе што ми сматрамо некорректном употребу назива «nigger”. То није критеријум по коме се може оцењивати постоји ли и данас расизам. А то није само проблем јавне дискриминације. Друштво не може преко ноћи избрисати све што се догађало пре 200-300 година”.  

         Независно од Обаминог наступа, у међувремено се сазнало да је 21-годишњи белац Дилан Руф – који је направио масакр у Чарлстону – цео сат био у цркви „правио се да је верник и да се моли”.

         Открило се такође да је он пре злочина на интернет поставио свој расистички манифест у којем пише и ово:

         „Моји родитељи нису били расисти. Али, сам живот на Југу (САД) тера свакога да буде упућен у расно питање. У мојој школи су се белци и црнци често шалили на рачун једни других. То су биле расистичке шале. Многи моји пријатељи су тврдили да су црнци већи расисти од белаца, али је то све било на нивоу шала.

         Мој поглед на ствари је променио случај Трејвона Мартина. То је онај случај на Флориди када је бели полицајац Џорџ Цимерман устрелио у самоодбрани црног тинејџера Мартина. Цимермана су прогласили за убицу из расних побуда, али га је суд ослободио. А ја сам на интернету нашао стотине случајева када су црнци убијали белце, а да ни један није имао такав одјек у јавности САД. Једини добар систем који је омогућавао црнима и белима да живе у овом свету био је – апартхејд у Јужној Африци”.