„Балванградски” има значење „сиров, динарски, углавном онај православни рурални у Босни”
ЛИНГВИСТА ЏЕВАД ЈАХИЋ НАПРАВИО „РЈЕЧНИК БОСАНСКОГ ЈЕЗИКА“ КОЈИ ЈЕ ВРЦАЛИШТЕ СРБОМРЖЊЕ
* Реч „четник" у „Рјечнику“ се описује као припадник „српске војске која је кроз историју починила велике злочине над бошњачким становништвом"
* Лингвиста Милош КОВАЧЕВИЋ: Школски речник „босанског“ језика Џевада Јахића, који обилује погрдним изразима и објашњењима на рачун Срба и православаца, показује да се у школству на систематски начин шири мржња. Везивати поједине појмове за Србе на Јахићев начин заправо значи изазивати мржњу према њима и не желети их ни као комшије, а камоли у истој држави
ЏЕВАД Јахић, бх. лингвиста и професор, пре пет дана је представио „Рјечник босанског језика“ на којем је радио у последњих 15-ак година. Међутим, већ је изазвао реакције с обзиром на третирање појединих израза.
Међу спорним речима је и ђикан који се у речнику тумачи као "сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког порекла који је генетски четник, уз навођење примера „поклаше нас ђикани".
Израз „балванград" се веже уз насеља попут Сокоца, Хан Пијеска, Пала и Рогатице, док придев „балванградски" има значење „сиров, динарски, углавном онај православни рурални у Босни".
Реч „четник" у речнику се описује као припадник „српске војске која је кроз историју починила велике злочине над бошњачким становништвом".
У изјави за Н1, аутор „Рјечника босанског језика“ каже да није он измислио те речи.
„Неко је запео за ријечи 'балванград' и 'балванградски' у смислу да је то увредљиво. Сваки рјечник има добар фонд ријечи које се називају пејоративи. Ријечи не измишља лексикограф већ само тумачи језички осјећај и компетенције изворног говорника. У рјечнику постоје ријечи као што су балија, балиндура, балинкуша... То су ријечи које постоје у језику и које имају пејоративно значење. Сада када извадите једну ријеч онда ћете од лексикографа направити 'онога који мрзи неки народ'. Медији раде свој посао, а наука свој".
Он додаје да је јавност изманипулисана јер, како је казао, не разуме о чему се ради.
„Не ради се о увредама, тенденцијама... Србијанска јавност је изманипулисана. Ради се о нормалном лексикографском послу у којем се дају ријечи које није измислио лексикограф већ су ријечи једног језика који се зове босански и које постоје у свијести босанског изворног говорника. Смијешно је и трагично што се код нас све догађа", казао је Јахић.
Школски речник „босанског“ језика Џевада Јахића, који обилује погрдним изразима и објашњењима на рачун Срба и православаца, показује да се у школству на систематски начин шири мржња, сматра лингвиста Милош Ковачевић.
Ковачевић је рекао да је у односу „босанских“ лингвиста и историчара познат својеврстан говор мржње према Србима и да се на тај начин „повампирује говор о Србима из времена Анте Старчевића, када су се у одредницама везаним за Србе бирале најпогрдније речи“.
„Ово што ради Џевад Јахић још је горе, јер уместо одредница које подразумевају лексичко или денотативно значење он наводи конотативно и лично, којим хоће да поједине речи преведе на колективно национално бошњачко значење“, рекао је Ковачевић.
Према његовим речима, говорити о појединим појмовима и везивати их за Србе на тај начин заправо значи изазивати мржњу према њима и не желети их ни као комшије, а камоли у истој држави.
„Ако се то на тај начин прави, а познато је како је забрањен Московљевићев речник због само једне дефиниције Хрвата и усташа, онда се заправо треба запитати зашто власти на нивоу БиХ траже неку врсту заједничког образовног система у којем би се распиривала мржња, уместо да се говори о научним ставовима“, рекао је Ковачевић.
Он је додао да се у недостатку лингвистичких или научних аргумената мора прибегавати негативно емоционалном, при чему се на бошњачкој страни испољава негативна емпатија, посебно у ексклузивним публикацијама које су, како је навео, више намењене мржњи према Србима него љубави према властитом народу.
