Изетбеговић поручио Србији да „БиХ има страховито оружје“
ФБиХ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ИЗВЕЗЛА АРАПСКИМ ЗЕМЉАМА МУНИЦИЈЕ ЗА 120 МИЛИОНА ЕВРА
* „Присуствовали смо презентацији новог бацача граната произведеног у `Бинасу` у Бугојну домета преко 2.000 метара који пуца врло фреквентно и рафално. Дакле, страховито оружје у рукама Босне и Херцеговине. Нека размисле сви који имају зле намере према БиХ“
_______________________________________________________________
ПРВИ међу бх/муслиманима - лидер Странке демократске акције (СДА) Бакир Изетбеговић – поново се одлучио за предизборно звацкање оружјем.
Посетио фабрику оружја и муниције "Бинас" код Бугојна где су му продемонстрирали могућности неких својих производа.
Изетбеговић је потом изјавио да је импресиониран виђеним, оцјенивши да Босна и Херцеговина располаже "страховитим оружјем".
Отишао је и корак даље, као у неким сличним приликама претходних година, и изговорио да би о томе „требало да размисле сви који имају зле намере према БиХ“.
Ово је, наравно, било намењено пре свега Србији и Хрватској. У суштини: рпимарно – Србији.
„Присуствовали смо презентацији новог бацача граната произведеног у `Бинасу` у Бугојну домета преко 2.000 метара који пуца врло фреквентно и рафално. Дакле, страховито оружје у рукама Босне и Херцеговине", рекао је Изетбеговић, а пренела је агенција Фена.
У свом стилу је извео закључак, одушевљен учинком бацача граната: да је сваки напредак који учини војна индустрија БиХ „корак према учвршћењу мира“.
Председник владе Федерације БиХ Фадил Новалић у Бугојну је обећао да ће ФБиХ наставити да улаже у војну индустрију с циљем знатног повећања њезиних капацитета како би досегла годишњу производњу до 500 милиона евра.
„Продаја наоружања расте упркос свим вапајима да нема ратова", образложио је те планове Новалић.
Војна индустрија у БиХ чији су погони готово у целости концентрисани на подручју Федерације БиХ, из године у годину све више извози, а доминирају различите врсте муниције.
Вриједност извезене муниције у 2019. години била је нешто већа од 120 милиона евра. Продавана је у педесетак држава, а највећи купци су биле арапске земље попут Саудијске Арабије и Египта.