Признање за „дијалога“ с Косовом али датум за почетак преговора још на климавим ногама
СРБИЈА НА ЕВРОПСКОМ ПУТУ ПО ПРИНЦИПУ ЛИПШИ МАГАРЕ ДО ЗЕЛЕНЕ ТРАВЕ
Европски лидери потврдили су у јуле на самиту у Бриселу закључке министара спољних послова, у којима се отвара јасна европска перспектива за Србију, под условом да даље напредује у дијалогу и у реформама. Србија је у петак била претпоследњи од 28 закључака, у оквиру теме проширење и ССП.
Закључак је формулисан у једној реченици: ”Европски савет поздравља и прихвата закључке које су усвојили шефови дипломатија 11. децембра о проширењу и процесу стабилизације и асоцијације”. Ниједан лидер, у каснијем обраћању, ни речју није коментарисао одлуку, нити даља очекивања.
Већина европских престоница, судећи према закључцима који су претходили одлуци лидера, подржава Србију, уз истицање да сада све зависи од нас самих. Али, главни играч, Берлин, и даље има чвршћи став. Ипак, овонедељни позитивни закључци савета министара, који су у петак дословце потврђени, упућују на то да Србија већ у јуну може да се нада отварању претпријемних преговора, под условом да земље чланице констатују да су испуњене преузете обавезе.
Да би се отворили претпријемни преговори, Савет ће, најпре, на пролеће размотрити извештај о напретку Европске комисије и високог представника. Под условом да оцена буде позитивна, позваће Комисију да без одлагања поднесе предлог за оквир преговора са Србијом. Овај договор представља компромис 26 земаља чланица с Немачком, која се противила датумима. Ипак, овакве формулације остављају реалну могућност да преговори, фактички, започну у јуну.
Србији је одато признање за ток дијалога с Косовом и општи напредак у реформама. Лидери су се сложили с проценом ЕК и министара да Србија наставља да довољно испуњава политичке критеријуме из процеса стабилизације и придруживања. Поздрављени су нови елан у реформи правосуђа, усвајање амандмана на Закон о Народној банци и нова стратегија у борби против корупције. Савет је истакао напредак у примени споразума о интегрисаном управљању прелазима и именовању лица за везу, а премијере Дачића и Тачија похвалио за њихово ангажовање у дијалогу.
Потребно је испунити кључни приоритет о предузимању корака ка видљивом и одрживом унапређењу односа са Косовом, у целости поштујући одредбе Споразума о енергетској заједници, проналажењем решења за телекомуникације, настављањем спровођења у доброј мери свих до сада постигнутих споразума и активном сарадњом са Еулексом. Такође се тражи да се ради на изграђивању структура на северу Косова, на начин да то обезбеди функционисање јединственог институционалног и административног система на Косову. Очекује се и брз договор по питању обезбеђивања транспарентности протока новца у подршци српској заједници на Косову. Савет очекује да ће две стране да наставе и убрзају рад на решавању свих аспеката међусобних односа.
Да би се у јуну село за преговарачки сто, Србија мора даље да развија реформску агенду, нарочито у области владавине права, независности кључних институција и да даље побољша пословно окружење. Посебна пажња треба да буде дата правима угрожених група, нарочито Рома, као и ефикасном спровођењу закона у заштити мањина и борби против дискриминације на основу сексуалне оријентације или полног идентитета. Србија такође треба да настави да се конструктивно ангажује у регионалној сарадњи и јачању односа са суседним земљама.
Србија не мора све да испуни одмах. Тражи се постепена нормализација односа с Косовом и континуирани напредак у реформама, што значи да би, уколико политички дијалог буде наставио да даје позитивне резултате, на пролеће могла да стигне позитивна оцена Комисије. Онда би се од јуна кренуло у анализу колико се Србија, по сваком преговарачком поглављу, приближила европским тековинама, пре него што заиста започну и прави преговори. Европски комесар Штефан Филе је изјавио да му се то чини као сасвим реална и изводљива опција.
Лидери ЕУ су својим закључцима још једном потврдили да проширење остаје кључна политика ЕУ, којом наставља да се ојачава мир, демократија и стабилност у Европи. Потврђена је посвећеност европској перспективи западног Балкана, али и потреба ”фер и ригорозне условљености”, у оквиру политичких критеријума из Копенхагена. Једна од главних тема европских лидера у четвртак и петак у Бриселу је била постизање сагласности о банакрској супервизији и даљем јачању система контроле монетарне уније у кризна времена, а у закључцима се управо истиче да процес проширења омогућује ЕУ да се боље позиционира у решавању глобалних изазова и да остварује своје стратешке интересе.
Извор: Вечерње новости
