Вашингтон Кинезима дугује целу производњу Илиноиса и Индијане

Ако нису ни „илуминати“ ни „Ротшилди“ – ко је прави власник Америке и чиме то прети свету?

* Дуг САД страним повериоцима премашује 14 хиљада милијарди долара

* Дуг према Кини (891,6 милијарди долара)  еквивалентан је комбинованом бруто производу Илиноиса (630,4 млд долара)  и Индијане (262,6 млд долара)

* Дуг према Јапану  (883,6 милијарди долара) једнак је комбинованом бруто производу Минесоте (260,7 млд), Висконсина (244,4 млд), Ајове (142,3 млд) и Мисурија (239,8 млд долара)

* Амерички дуг земљама ОПЕК могле би да заједно покрију Небраска (86,4 милијарде) и Канзас (124,9 милијарди)

*  Обамин дуг Великој Британији могао би да покрије бруто производ Њу Џерсија (483 милијарде) и Делавера (60,6 милијарди) био потребан да га покрије

* Русима Американци дугују 106,2 милијарде долара, а ту суму би могле да покрију: Северна Дакота (31,9 милијарди), Јужна Дакота (38,3 милијарде) и Монтана (36 милијарди)

Пише: Милан Видојевић

АKO неко мисли да ћу да кажем „илуминати“ или „Ротшилди,“ преварио се. Такво закључивање и претпоставке остављам Дејвиду Ајку и осталим аматерима који се баве „глобализмом као сатанском завером.“

Реч је о много озбиљнијем (и опаснијем) феномену који ће, у тачки свог кључања, довести до потпуног, радикалног, политичког преиспитивања светских политичких односа, не само међу државама, или „државе против државе,“ већ ће довести у питање постојећи склоп света, у свим његовим комплексним везама, што ће можда бити лоше за многе земље али ће бити добро за нову будућност света.

Реч је о економској, тачније речено монетарној, светској кризи, у коју су се увалиле САД и цео атлантски блок земаља ЕУ, па сада и остатак света клизи ка непријатном заоштравању односа, и против своје воље. Почетком ове године, наш колега новинар Грег Боке, дао је интересантну анализу америчког спољног дуга, базирану на објављеним подацима са стањем на крају 2009.године, од стране Америчког бироа за економске анализе (U.S. Bureau od Economic Analysis).

Дуг САД страним повериоцима у том тренутку износио је 14 билиона долара (14 хиљада милијарди). Два од десет првих поверилаца, купаца државних обвезница САД, су са Далеког Истока (Кина и Јапан). У самом врху су и земље извознице нафте, које постају све незадовољније и уплашеније за сопствену судбину, јер пример Либије јасно говори да је највећем светском дужнику јефтиније да за 30-50 милијарди долара изврши инвазију земље повериоца, него да плати дуг (за нафту коју узима годинама а плаћа повремено и ретко), од више стотина милијарди долара.

___________________________________________________________________________

„Немачке банке су у америчком финансијском краху, по неким информацијама, изгубиле билион долара (хиљаду милијарди). Сада је јасна нервоза и Ангеле Меркел, јер Немачка не жели да буде врећа без дна, ни за САД ни за банкротиране чланице ЕУ.“

___________________________________________________________________________

Из анализе је јасно да ће дефицит буџета САД и у наредних десет година бити огроман, да ће дуг расти из године у годину и питање је како ће се икада „изравнати“. На страну то што и Европска унија мора да из својих скромних буџета пребацује новац у амерички буџет, јер је то политички диктат САД-а, па кад се америчка привреда опорави (?), она ће бити „мотор“ за цео свет, и за ЕУ наравно, па ће тако и земље НАТО алијансе добити своја средства назад. Ко верује у овај лудачки план? Нико, али се нико не усуђује да одбије САД, а то најбоље знају немачке банке, које су у америчком финансијском краху, по неким информацијама, изгубиле један билион долара (хиљаду милијарди). Сада је јасна нервоза и Ангеле Меркел, јер Немачка не жели да буде врећа без дна, ни за САД ни за банкротиране чланице ЕУ.

Да ли ће се нова стратегија односа са САД поставити у односу на величину дуга, остаје да се види. Из табеле десет највећих поверилаца можете извући бројне закључке. Ево прво табеле:

1) Кина

Амерички дуг: 891,6 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 20,4%

Дуг према Кини је еквивалентан комбинованом бруто производу Илиноиса (630,4 милијарди долара)  и Индијане (262,6 милијарди долара). Што рече Боке, било би ружно да Чикаго, главни град Илиноиса, и град у коме је Обама живео и радио, оде на добош.

2) Јапан

Амерички дуг: 883,6 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 20,2%

Дуг према Јапану еквивалентан је комбинованом бруто производу Минесоте (260,7 милијарди), Висконсина (244,4 милијарде), Ајове (142,3 милијарди) и Мисурија (239,8 милијарди).

3) Велика Британија

Амерички дуг: 541,3 милијарде долара

Проценат укупног страног дуга: 12,4%

Највећи савезник САД, у свим доменима, држи довољно обвезница да би бруто производ Њу Џерсија (483 милијарде) и Делавера (60,6 милијарди) био потребан да га покрије.   

4) Извозници нафте

Амерички дуг: 218 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 5%

У овој категорији су 15 земаља извозника нафте у САД који су принуђени да купују америчке обвезнице извозом нафте, а то су: Еквадор, Венецуела, Индонезија, Бахреин, Иран, Ирак, Кувајт, Оман, Катар, Сауди Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Амерички дуг би могла да покрије Небраска (86,4 милијарде) и Канзас (124,9 милијарди).

___________________________________________________________________________

„Дуг Хонг Конгу, поређења ради, могао би бити покривен бруто производом Вашингтона D.C. (99,1 милијарда) и Вајоминга (37,5 милијарди).“

___________________________________________________________________________

Лично сумњам у податке за ову категорију, поготово кад су Иран и Ирак у питању. Можда Иран има америчке обвезнице из неког ранијег периода, јер већ неколико година не прима доларе за своју нафту, већ купци морају да обезбеде „корпу валута.“ Додуше, недавно је влада Ирана одлучила да минималне количине нафте продаје за доларе, као знак добре воље. Са Ираком је још чуднија прича. Колико знам, од пада Садама Хусеина, америчка држава не плаћа Ираку преузету нафту, јер је то „цена за демократију и америчке војнике који чувају ирачку демократију.“ Можда моје информације нису поуздане.

5) Бразил

Амерички дуг: 180,8 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 4,1%

Овај дуг је раван бруто годишњем производу Неваде (126,5 милијарди) и Ајдаха (54 милијарде).

6) Карипски банкарски центри

Амерички дуг: 155,6 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 3,6%

Карипски банкарски рај, у коме су Бахами, Бермуда, Кајманска острва, Холандски Антили, Панама и Британска Девичанска острва, држе овај огромни део обвезница. Дуг би могао да покрије Кентаки својим укупним бруто производом (156,6 милијарди).               

7) Хонг Конг

Амерички дуг: 138, 2 милијарде

Проценат укупног страног дуга: 3,2%

Иако је овде Хонг Конг издвојен као посебна држава, не заборавите, са посебним статусом у оквиру Кине, спајањем потраживања према САД могло би се опасно утицати на укупно стање америчког дуга. Дуг Хонг Конгу, поређења ради, могао би бити покривен бруто производом Вашингтона D.C. (99,1 милијарда) и Вајоминга (37,5 милијарди).

8) Канада

Амерички дуг: 134,6 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 3,1%

Северни сусед је великодушан у помагању САД-у, куповином обвезница у време кризе. Укупан дуг могле би да покрију: Мејн (51,3 милијарди), Њу Хемпшир (59,4 милијарди) и Вермонт (25,4 милијарди).

9) Тајван

Амерички дуг 131,9 милијарди долара

Проценат укупног страног дуга: 3%

Још један „део Кине“ држи толики дуг да је у клубу првих десет поверилаца САД. Нимало пријатно сазнање. Дуг би могли да покрију Западна Вирџинија (63,3 милијарде) и Хаваји (66,4 милијарде).

10) Русија

Амерички дуг: 106,2 милијарде долара

проценат укупног страног дуга: 2,4%

 Изненађујуће је да је Русија тек на десетом месту листе поверилаца, али не треба заборавити да је војно супериорнија од претходних девет. Са огромним сопственим резервама и одлуком да америчке компаније не могу преко ЕУ и параван компанија куповати нафту, гас и дизел гориво, Русија пажљиво балансира своја потраживања према САД. Дуг би могле да покрију: Северна Дакота (31,9 милијарди), Јужна Дакота (38,3 милијарде) и Монтана (36 милијарди).

___________________________________________________________________________

„Испада да САД „дугују свима,“ да свој унутрашњи дуг пребацују на стране државе и институције. Питање је како ће се овај дуг отплатити, да ли је уопште намера САД да врати дуг...“

___________________________________________________________________________

Наравно да кредитори не могу на име дуга преузети државе које су дате да илуструју стање задужености САД. Сигурно није пријатно то што првих десет кредитора држи 77,4% америчког спољног дуга. Запрепашћујуће је то да остатак, 22,6%, више од једне петине, отпада на земље којих можда има и двадесет на списку.

Испада да САД „дугују свима,“ да свој унутрашњи дуг пребацују на стране државе и институције. Питање је како ће се овај дуг отплатити, да ли је уопште намера САД да врати дуг или ће га одржавати на приближно овом нивоу – платити само оно што доспе за наплату,  али у исто време терати те повериоце да купују нове обвезнице.

По том принципу, САД могу да живе на рачун остатка света у недоглед. Нешто ће очигледно морати да се мења у светској економији и политичким односима у наредној декади.

Да криза можда има и страшнију димензију него што то изгледа, читајте у следећем наставку: „Лажно злато је ту, где је право злато?“

 

(наставиће се)