У својој кући у Кембриџу мирно умро велики физичар Стивен Хокинг

СА ФАТАЛНОМ НЕУРОМОТОРИЧКОМ БОЛЕШЋУ ЖИВЕО ПУНИХ 50 ГОДИНА

• Хокинг је такође био космолог, астроном, математичар и аутор бројних књига укључујући и култну „Кратку историју времена“ која је продата у више од десет милиона примерака
• Са колегом физичарем Роџером Пенроузом, Хокинг је спојио Ајнштајнову теорију релативитета са квантном теоријом, да наговести да би универзум и време почели са Великим праском и завршили са црним рупама
• „Зашто постоји универзум? Ако на то нађемо одговор -то би био највећи тријумф људског разума јер бисмо тада познавали мисао Бога и знали би дух Бога (Из „Кратке историје времена“, 1988. године)

        СТИВЕН Хокинг, бриљантни теоријски физичар који је надвладао тешку моторичку болест умро је данас у 77. години, саопштио је портпарол Универзитета Кембриџ.

        Хокинг је умро мирно у свом дому у Кембриџу у Енглеској.

        Најпознатији теоретски физичар свог времена Хокинг је тако јасно говорио о мистеријама свемира, времена и црним рупама да је његова књига „Кратка историја времена“ издата 1988. године постала међународни бестселер а он један од најславнијих научника од Алберта Ајнштајна до данас.

        „Био је велики научник и изванредан човек чији рад и наслеђе ће наставити да живети још много година. Његова храброст и упорност спојена бриљантношћу и хумором инспирисала је људе широм света.. Недостајаће нам заувек“, написала су у саопштењу његова деца Луси, Роберт и Тим.

        Иако му је тело нападнуто прогресивном неуромоторичком болешћу која онеспособљује и ограничава кретање и говор када је имао 21 годину он је запањио лекаре и живео с том фаталном болешћу више од 50 година.

        Упркос болести, познатом и као амиотрофична латерална склероза (АЛС) или Лу Геригова болест, наставио је научни рад, појављивао се на телевизији и оженио се други пут. Због болести прогресивно му је онеспособљено кретње, био је у колицима скоро потпуно парализован а говорио је преко машине.

        Многи су га сматрали највећим живим научником на свету.

        Хокинг је такође био космолог, астроном, математичар и аутор бројних књига укључујући и култну „Кратку историју времена“ која је продата у више од десет милиона примерака.

        Са колегом физичарем Роџером Пенроузом, Хокинг је спојио Ајнштајнову теорију релативитета са квантном теоријом, да наговести да би универзум и време почели са Великим праском и завршили са црним рупама. Хокинг је открио и да црне рупе нису сасвим црне него пуштају радијацију и вероватно ће после извесног времена испарити и нестати.

        Хокинг је изузетно много унапредио наше знање о црним рупама оне су сингуларитет у времену и простору, који су узроковани масом довољном да закриви простор тако да је онемогућен пролазак светлосних таласа.

        Рођен је 8. јануара 1942. године. Он је 1974. са 32 године постао један од најмлађих чланова Краљевског друштва најпрестижније научне институције у Великој Британији.

        Хокинг је 1979. године именован за професора математике на Универзитету Кембриџ, због кога је напустио Оксфорд да би студирао теоријску астрономију и космологију.

        Стивен Хокинг познат је и по својим филозофским изјавама. Следи неколико од његових најчувенијих цитата.

        О питању зашто постоји универзум:

        „Ако на то нађемо одговор то би био највећи тријумф људског разума јер би тада познавали мисао Бога и знали би дух Бога (Из „Кратке историје времена“, 1988. године).

        О својој болести:

        „Нада ми је сведена на нулу са 21 годином све од тада је добитак“ (Интервју за Њујорк тајмс у децембру 2004. године).

        „Живео сам пет деценија више него што су ми прогнозирали лекари. Покушао сам добро да искористим своје време.. Зато што сваки дан може да ми буде последњи желим да извучем најбоље из сваког минута“ (У документарцу „Хокинг“ из 2013. године).

        О својој слави:

        „Недостатак моје славе је да не могу нигде да идем а да ме не препознају. Ништа не вреди да ставим наочаре за сунце или перику, колица ме издају“ (Интервју за италијанску телевизију, децембар 2006).

        О интелектуалцима који се хвале:

        „Особе које се хвале о својој интелигенцији су губитници“ (Разговор за Њујорк тајмс, децембар 2004.).

        О савршенству:

        „Без несавршености ви и ја не бисмо постојали“ (У документарцу „Into The Universe“, на каналу Дискавери, 2010.).

        О ванземаљцима:

        „Ако нас ванземаљци посете једног дана мислим да би резултат био сличан ономе што се десило када се Кристофер Колумбо искрцао у Америци, не баш позитиван резултат за Индијанце (У документарцу „Into The Universe“, Дискавери канал, 2010. година).

        О вештачкој интелигенцији:

        „Примитивни облици вештачке интелигенције које већ имамо су се показали врло корисним. Међутим, мислим да би развој потпуне вештачке интелигенције могао да значи крај за људску расу“ (за BBC, децембар 2014).

        О смрти:

        „Живим са перспективом ране смрти 49 година. Није ме страх смрти али се не журим да умрем. Има толико ствари које још треба да урадим (интервју за Гардијан, мај 2011.).

        Бета