ПУГАЧОВА: О чему ћемо са Путином да разговарамо? Наћи ће се нешто...
ИНТЕРВЈУ НАЈСТАРИЈЕ БУРАНОВСКЕ БАБУШКЕ (76) МОСКОВСКОМ ДНЕВНОМ ЛИСТУ ИЗВЕСТИЈА
Наталија Пугачова (у средини)
- Девојка из Шведске (Лорин) веома је добро наступила. Добро је да су је изабрали! Још смо веома навијале за Енглеза (Енгелберта Хампердинка – прим. прев.), никако да запамтим његово име. Ма, онај што је мало млађи од мене. Тако је лепо певао, а мало су му поена дали
- Отпеваћемо му нешто, послужићемо га националним јелом „перепечи“ и показати наше село. Оно нам је и тако лепо, а биће још лепше. Бураново тренутно дотерују – раде путеве, водовод. Сада у кући имамо и воду, не морамо да идемо на чесму. Поставили су уличну расвету. Добро би било да у читавој Русији живот на селу буде бољи, а не само код нас
- Наша омладина у Буранову је добра. Иду у клуб, долазе на концерте – гледам их и радујем се. Само ми је жао што нема посла за њих у рођеном селу па, ево, одлазе у Ижевск. А има и оних старијих од 20 година који стоје испред продавница и од нас старица камче новац. Таквима никада не дајем, грдим их и кажем – иди ради
- Сви они који су 1949. године рушили цркву у нашем Буранову - циглу по циглу и палили иконе и црквене књиге – нису дуго живели
СРЕБРНЕ са песме Евровизије 2012 – руске „Бурановске бабушке” - проводе ове вреле дане окопавајући леје и плевећи коров. Додуше: уз понеки летњи музички фестивал на постсовјетском простору.
Само што су учествовале на фестивалу Словенски базар у Витебску у Белорусији, а већ 25. јула учествоваће на фестивалу Нови талас у Јурмали (Летонија).
Настарија учесница на песми Евровизије од када траје ово такмичење, 76-годишња Наталија Јаковљевна Пугачова, говори за Известија о свом претходном и новом животу.
- Да ли вам се свиђа активни ритам у животу којим живите последњих месеци?
— Читав живот сам живела у Буранову и нигде даље од Удмуртија нисам путовала, тако да сада надокнађујем пропуштено (смеје се). Интересантно је видети нове градове, земље, упознавати људе и видети како они живе. Наравно, сада имам мање времена за породицу, за домаћинство такође, али деца и унуци ми у свему помажу и подржавају. Тако да су ми сада једнако важни и кромпирова златица и гостовања.
- Период највећих успеха у шоу-бизнису не траје вечно. Уколико еуфорија спадне да ли ћете бити тужни?
— Не, наравно. Али, да имамо по 20 година - још би било разлога да патимо, али када имаш 76 зашто да патиш?
- Да ли сте у Бакуу слушале своје конкуренте на песми Евровизије? Уколико јесте, ко вам се највише допао?
— Девојка из Шведске (Лорин) веома је добро наступила. Добро је да су је изабрали! Још смо веома навијале за Енглеза (Енгелберта Хампердинка – прим. прев.), никако да запамтим његово име. Ма, онај што је мало млађи од мене. Тако је лепо певао, а мало су му поена дали.
- Какав је ваш однос према стваралаштву ваше презимењакиње Але Пугачове? Зашто је она, на песми Евровизије, заузела само 15 место?
— Добра жена, добро пева (смеје се). Чак смо се и упознале. Тако сам се узбудила када су рекли да ће доћи лично и Пугачова. А она тако једноставна жена! Жао ми је јер се нисмо успеле фотографисати са њом. Зато са њеним младим мужем имам слику (смеши се). А зар је и Ала Пугачова такође учествовала на Евровизији? То нисам знала. За то такмичење сам чула тек 2010. године. Тада смо ми, бабушке, заузеле треће место у Русији за то такмичење.
- Ваша група обнавља бурановску цркву. Сећате ли се како је црква изгледала раније, пре него што су је срушили у совјетско доба?
— Наравно да се не сећам како је изгледала претходна црква. Била сам мала, када су је затворили, а онда срушили. Али ми је мама испричала да је била лепа. То се види и на фотографији која је сачувана. Мене и Галину Николаевну Коњеву (још једну од Бурановских бабушки) су успели да крсте у њој, а остале не. Сви они који су цркву 1949. године рушили циглу по циглу, палили иконе и црквене књиге – нису дуго живели.
- Када је црква била срушена да ли су православну веру забранили у Буранову? Да ли сте морали да кријете иконе?
— У селу смо се тајно молили и крстили нашу децу. Нисмо смели да верујемо у Бога при совјетској власти. Али смо ипак веровали. Молили смо се заједно са мамом за оца. Он је погинуо 1943. године на форонту. А иконе из срушене цркве многи становници села Бураново крили су по својим кућама, на таванима. Обећали су да ће их вратити у нову цркву коју сада градимо.
- У госте вам долази Владимир Путин. О чему бисте са њим желели да разговарате?
— Јесте, кажу да ће нам председник Русије лично доћи у госте. Председник Удмуртије је већ био и ми смо ишле код њега – честитао нам је друго место и дао титулу `народни уметник Републике Удмуртије`. О чему ћемо са Путином да разговарамо? Наћи ће се нешто. Отпеваћемо му нешто, послужићемо га националним јелом „перепечи“ и показати наше село. Оно нам је и тако лепо, а биће још лепше. Бураново тренутно дотерују – раде путеве, водовод. Сада у кући имамо и воду, не морамо да идемо на чесму. Поставили су уличну расвету. Добро би било да у читавој Русији живот на селу буде бољи, а не само код нас.
- Шта више волите да певате: прави фолклор и песме које су певале ваше баке или савремене електронске обраде?
— То зависи од расположења. Некада пожелимо да отпевамо стару удмуртскку песму, а некада и „Парти фор еврибади”. Свака музика је добра, свака треба да постоји. Ево, многи нас грде, кажу да срамотимо удмуртску културу. А ја мислим да, захваљујући нама, омладина не заборавља удмуртски језик и музику.
- Да ли слушате класичну музику, волите ли неког од ранијих композитора?
— Не, не слушам. Нису ме томе учили. Мени у младости није било до класичне музике, док смо радили певали смо руске и удмуртске песме.
- Шта мислите о генерацији ваших унука – о онима који сада имају 15-20 година?
— Наша омладина у Буранову је добра. Иду у клуб, долазе на концерте – гледам их и радујем се. Само ми је жао што нема посла за њих у рођеном селу па, ево, одлазе у Ижевск. А има и оних старијих од 20 година који стоје испред продавница и од нас старица камче новац. Таквима никада не дајем, грдим их и кажем – иди ради.
- Шта вама значи новац?
— Кажу да у новцу није срећа. За мене је важније да деца, унуци праунуци буду здрави, да им у животу буде добро, да нас родитеље не заборављају. А шта је новац? Данас имаш, сутра немаш.
- Да ли сте чули за вокалну групу Pussy Riot — за девојке које су истрчале пред авмон храма Христа Спаса у Москви и тамо отпевале неки „панк-молебан” и већ се четири месеца налазе у затвору. Како ви доживљавате њихов поступак?
— Да, чула сам. Жамо ми је тих девојака, оне, вероватно, и саме нису знале шта чине. Нека им Бог суди. Надам се да ће оне наћи пут истине у животу.