Откривен Черчилов чланак у којем тврди да у космосу постоји безброј планета на којима има живота

АСТРОФИЗИЧАР МАРИО ЛИВИО: ДА ЈЕ ОБЈАВЉЕН ЗА ЊЕГОВОГ ЖИВОТА - БИО БИ ТО ВЕОМА ОЗБИЉАН РАД

Сер Винстон Черчил

• ЛИВИО: „Његове мисли у доброј мери понављају оно о чему сада пишу савремени ксенобиолози. Он своје идеје о ванземаљском животу гради на савременом Коперниковом принципу. На претпоставци да Земља није јединствена у космосу и да не игра никакву посебну улогу у животу Васељене“
• Черчилов закључак је био: „Имајући у виду да постоје стотине хиљада галаксија са милијардама звезда - огромне су шансе да у Васељени постоји безброј планета на којима постоје услови за живот. Нисам спреман да поверујем да смо ми врх космичке еволуције и да само на Земљи постоје жива и разумна створења“

        ИСТОРИЧАРИ су открили досад непознати чланак Винстона Черчила о ванземаљском животу у којем британски државник тврди да је сасвим могуће да око далеких звезда постоје жива бића - објавио је часопис Nature.

        Астрофизичар Марио Ливио из Института космичког телескопа у Балтимору (САД), испричао је:

        „Недавно ми је директор Черчиловог музеја у Фултону, Тимоти Рили, уручио чланак написан на 11 страница под насловом „Јесмо ли сами у Васељени?“. Био је то чланак који је написао сер Винстон. Његове мисли у доброј мери понављају оно о чему сада пишу савремени ксенобиолози. Он своје идеје о ванземаљском животу гради на савременом Коперниковом принципу. На претпоставци да Земља није јединствена у космосу и да не игра никакву посебну улогу у животу Васељене“.

        Ливио открива да се Черчил цео живот интересовао за најновија достигнућа науке и да је редовно читао најважније научне расправе свог времена.

        Наглашава и да је у млађим годинама објавио неколико научно-популарних радова посвећених еволуцији живота и устројству ћелија.

        Нешто касније је у једном од својих радова предвидео откриће термонуклеарне реакције. Чак је указао на њену важност за даљи развој човечанства.

        Черчил је био први британски премијер који је имао саветника за науку којој је обезбеђивао развој чак и у време рата са Немачком.

        Черчилова интересовања нису била везана само за теорију еволуције и атомску физику.

        Ливио наводи и да му је директор Черчиловог музеја предао прву, рукописну верзију чланка „Јесмо ли сами у Васељени?“ с краја 1939-те године.

        Он верује да је Черчил био инспирисан тиме што су 1938. године британске и америчке радио-станице почеле да емитују радио-верзију чувеног „Рата светова“ Херберта Велса. А да је касније тај чланак прерадио и допунио крајем 1950-те.

        Потом је тај рукопис предао пријатељу Емерију Ривсу који га није објавио нити је икоме говорио о његовом постојању

        Ливио сматра да је Черчилов чланак заслуживао објављивање и да је за оно време био „веома озбиљан“.

        Као и данашњи научници, Черчил је постојање живота у космосу повезивао са постојањем воде и способношћу живих организама да се деле и размножавају.

        Черчил је веровао да око далеких звезда постоје „зоне живота“. Притом је наглашавао да вода у течном стању може постојати само на одређеној удаљености од звезда и да живот треба тражити управо на планетама које се налазе унутар тих „зона живота“.

        Сматрао је да је у Сунчевом систему живот некада могао постојати још само на Венери и Марсу.

        Био је уверен да ће људи бити у стању да лете на месец, Марс и Венеру.

        Черчилов закључак је био: „Имајући у виду да постоје стотине хиљада галаксија са милијардама звезда - огромне су шансе да у Васељени постоји безброј планета на којима постоје услови за живот. Нисам спреман да поверујем да смо ми врх космичке еволуције и да само на Земљи постоје жива и разумна створења“.