Камијева ћерка објавила љубавну преписку између оца и шпанске глумице Марије Казарез

УПОЗНАЛИ СУ СЕ 6. ЈУНА 1944. – ОНА ЈЕ ТАДА ИМАЛА 21, А ОН 30 ГОДИНА

• У последњем писму својој драгој, написаном у новембру 1959. године, Ками наводи да једва чека да се врати у Париз после боравка у централном делу Француске. Али, погинуо је 4. јануара 1960. године у саобраћајној несрећи на путу за главни град

         ЋЕРКА француског књижевника Албера Камија, Катрин, издала је књигу с љубавном преписком њеног оца и глумице Марије Казарез, саопштила је издавачка кућа Галимар и додала да је реч о 865 писама.

         „Њихова писма дају свету светлији простор, лепши ваздух, само због тога што су постојали", рекла је Катрин Ками.

         Албер Ками и шпанска глумица Марија Казарез упознали су се 6. јуна 1944. године на дан искрцавања савезничких снага у Нормандији. Она је имала 21 а он 30 година. Ками је тада био ожењен са Франсин Фор, с којим има близанце Катрин и Жана Камија.

         Франсин Фор је била у Алжиру када су се њен супруг и глумица срели. Кад се вратила у Париз у септембру 1944. године, Марија Казарез раскида везу с Камијем и тада почиње њихова преписка.

         „Где год да се окренем, видим мрак... Без тебе немам снагу. Имам жељу да умрем”, написао је Ками.

         Књижевник и глумица случајно су се срели четири године касније у једном париском булевару и од тада су били нераздвојни.

         У писмима се открива нежност између њих, и неоспориви доказ њихове љубави, навела је Катрин Ками у предговору књиге од 1.300 страна.

         Марија Казарес је играла с Мишелом Букеом, Жераром Филипом као и у неким Камијевим позоршним комадима. Имала је обичај да Камију шаље кратке поруке после представа.

         У последњем писму својој драгој, написаном у новембру 1959. године, Ками наводи да једва чека да се врати у Париз после боравка у централном делу Француске.

         Ками се никада неће вратити у Париз. Погинуо је 4. јануара 1960. године у саобраћајној несрећи на путу за главни град.

         Писац и филозоф добио је Нобелову награду за књижевност 1957. године. Познат је по свом карактеристичном стилу писања и тематикама својих дела.

         Његова најпознатија дела су филозофски есеј „Мит о Сизифу”, као и романи „Странац”, „Куга”, „Пад” и „Срећна смрт”.

         Бета