Јункер Путину: Луксебург не напада Русију јер не би имао где да смести све заробљенике
ПРЕДСЕДНИК ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ ЈЕДИНИ ЗАПАДНИ ПОЛИТИЧАР ОД ДУХА, КРВИ, ЖИВАЦА И ЕМОЦИЈА
- Кинезима за време преговора у Пекингу рекао: „Драги пријатељи, замислите да Кина и Луксебург заједно чине трећину човечанства...”
ЖАН-Клод Јункер – председник Европске комисије (владе ЕУ) – јесте да често попије без коришћења и ножне и ручне кочнице, али је духовитији и животнији од свих који предводе западне земље.
Многи од њих се држе као оне Палмине воштане фигуре у Јагодинском музеју, а он је сав од крви и меса. И нерава и емоција.
Можда зато и пије.
Било како било, Јункер заиста има духа.
Како је објавио Frankfurter allgemeine zeitung, он је Владимиру Путину – како је сам открио 8. маја, у време наступа у Академији за политичке студије у Бону – у форми духовитости испричао због чега његов Луксембург, а он је у својој земљи био премијер од 1995-те до 2013-те, не објављује рат Русији.
Тврдио је у Бону да је руском лидеру предочио: „Одбрана није сфера са којом председник владе Луксембурга често мора да се бакће. Наша армија броји 711 војника и официра, укључујући и министра одбране. Зато сам ја Путину поставио питање: „Знате ли због чега Луксебмург све до данас још није напао Русију?”. И предочио му да ми напросто не бисмо имали где да сместимо заробљене руске војнике”.
Чак је својим слушаоцима у поменутој немачкој академији рекао да му је и овај политички виц помогао да сачува добре личне односе са руским лидером.
Немцима је Јункер испричао и како је једном приликом у Пекингу, за време званичних преговора, Кинезима рекао:
„Био сам 19 година премијер Луксебурга и увек сам се бавио односом великог и малог. Драги пријатељи, замислите да Кина и Луксебург заједно чине трећину човечанства. Чим то замислите, схватићете шта су то велико и мало”.
Луксембург је једна од најмањих земаља Европе.
То војводство има територију од само 2.590 квадратних километара и 107.000 становника.
Јункер је у својој земљи од 1984. до 1989. био министар рада, а до 1995. године – министар финансија.