Четири хиљаде бакљи за 60 година владавине Елизабете II

РИТУАЛНО ПАЉЕЊЕ БАКЉИ ПОЧЕЋЕ 4. ЈУНА

КОД ХАДРИЈАНОВОГ ЗИДА И ЗИДИНА ТАУЕРА

• Најважнију, последњу бакљу упалиће британска краљица лично, а за тај чин ће бити употребљена копија Кохинора, највећег дијаманта на свету, који је уграђен у краљевску круну
• Прича о проклетству које стиже власнике Кохинора базирана је на хинду тексту из 1306. године, када се дијамант први пут спомиње: „Онај ко поседује овај дијамант, поседоваће свет, али ће упознати и све његове несреће. Само Бог, или жена, могу га носити некажњено“

        Пише: Наташа Букоња

        ЈУБИЛЕЈ краљице Елизабете II, 60 година од крунисања, прославља се у Великој Британији спектакуларније од свих других. Током године ће бити одржан читав низ манифестација, са кулминацијом 4. јуна, што је званични датум централне прославе.

        Оно што додатно издваја Дијамантски јубилеј је ритуално паљење бакљи у читавом Уједињеном Краљевству, али и у свим земљама у којима је Елизабета II суверени монарх.

        Дуж Хадријановог зида ће бити упаљен низ од 60 бакљи чиме почиње церемонија ланчаног паљења бакљи у палати Сент Џејмса, Ламберт палати, на зидинама Тауера, на огради Виндзора, на стази парка Винзор у Сандригаму, као и у замку Балморал, у Единбуршкој палати Холироудхаус и Каледиш замку у Северној Ирској, што су резиденције Њеног величанства.

        Једна од значајнијих бакљи биће упаљена у Кенији, у Абердер националном парку, где је војвода од Единбурга 1952. године, саопштио својој супрузи да јој је умро отац, краљ Џорџ VI, и да је тако постала краљица Уједињеног Краљевства.

        Очекује се да по свету буде упаљено око 4.000 бакљи, од којих ће неке бити у виду празничних ватри, каква је била она коју је принц Едвард запалио у част 200 година од Трафалгарске битке.

        Најважнију, последњу по реду, бакљу упалиће краљица лично, 4. јуна, а за тај чин ће бити употребљена копија Кохинора, највећег дијаманта на свету, који је уграђен у краљевску круну.

        Кристал у облику дијаманта је донет у Тауер у пратњи оркестра Поморских кадета. На тлу познате Тврђаве изведен је ритуал примопредаје на чување, уз композицију „Дијамантски поздрав“ коју су специјално за ову прилику компоновали кадети из Портланда, а затим и марш „Кадети на паради“ који је компоновао шеснаестогодишњи командир кадета Холи Фрејзер Морис.

        Четири чувара, обучена у средњевековне одоре Слободних Чувара, отпратили су носиоца кристала до лорда Денета, бившег команданта Армије, данас заповедника Тауера.

        Кристал је донет на плишаном јастуку пурпурне боје, а на њему се, око дијаманта, налази златна круна начињена за ову прилику. Кристал ће бити јавно изложен у Белој кули из XI века до 4. јуна, када ће бити пребачен у Бакингемску палату, за завршну церемонију.

        Кох-и-нор, што значи „планина светлости“ на персијском, највећи је познати дијамант на свету, има 105 карата (21,6 грама) а пронађен је у држави Андра Прадеш у Индији, заједно са својим двојником Дарија Је Нор, што значи „река светлости“.

        Кохинор је припадао разним владарима у Индији, Персији, Раџпуту, као и турским емирима, авганистанским племенским вођама и вођама Сика. Махараџа Ранџит Синг, владар Пенџаба, завештао је дијамант храму Џаганат у Ориси, непосредно пред своју смрт 1839. године, али британска администрација није испоштовала његову вољу. Пенџаб је 1849. године формално постао део Британског краљевства у Индији. По пакту из Лахореа, Кохинор је одузет махараџама Пенџаба и предат енглеској краљици Викторији.

        После смрти Викторије, дијамант је стављен у круну коју је носила краљица Александра, супруга краља Едварда VII, а после ње, круну је носила краљица Мери, затим краљица Елизабета I и сада Елизабета II Винзор.

        Верује се да Кохинор носи својеврсну клетву онима у чијем је поседу, уколико се ради о мушким власницима, али не и женским. Краљица Викторија је била прва владарка која је носила овај дијамант и после ње, само женски чланови династије, супруге енглеских краљева и сада женски владар Велике Британије.

        Прича о проклетству које стиже власнике дијаманта базирана је на хинду тексту из 1306. године, када се дијамант први пут спомиње:

        „Онај ко поседује овај дијамант, поседоваће свет, али ће упознати и све његове несреће. Само Бог, или жена, могу га носити некажњено.“