БРЕГОВИЋ: Словени су расисти, Сарајево је необична селендра

ПОПУЛАРНИ МУЗИЧАР У РOДНОМ ГРАДУ ДОБИО НАГРАДУ „ИСА-БЕГ ИСХАКОВИЋ“

• Живим на релацији Београд, Сарајево, Загреб, то је моја емотивна домовина. Често бежим у Париз, али у њему не могу да радим. Некако је моје најприродније стање када се сељакам

        САРАЈЕВО није обична селендра. Оно је мало необична селендра, рекао је бањалучким Независним новинама Горан Бреговић.

        „Сарајево има све симптоме великог града, само није велики град“, додао је Бреговић, овогодишњи добитник награде „Иса-бег Исхаковић“ у категорији уметност, која му је уручена на манифестацији у сарајевском Народном позоришту.

        Независнe новинe: Кажете да је Ваша музика радосна, да увесељавате људе и да сте срећни што сте за такву врсту уметности добили награду. Сматрате ли да је на овим просторима много и доста туге?

        БРЕГОВИЋ: Нажалост, жири, али и већина људи уметност доживљавају као нешто суморно, тешко, тужно, тако да је ово заиста преседан, јер никада нигде нисам био где је неко једну овако озбиљну награду дао музици која се радује. Време је да се то промени.

        Независнe новинe: Живите у различитим градовима, најчешће на релацији Париз - Београд, добар део живота сте провели у Сарајеву. Где је, заправо, Ваш дом?

        БРЕГОВИЋ: Живим на релацији Београд, Сарајево, Загреб, то је моја емотивна домовина. Нисам сигуран која је тачно дефиниција дома. Протеклих година сам некако увек бежао у Париз, али тамо не могу да радим. Морам да будем на овој релацији коју сам поменуо како бих могао да функционишем. Некако је моје најприродније стање када се сељакам.

        Независнe новинe: Радите нешто ново? О чему је реч?

        БРЕГОВИЋ: То је други део моје плоче „Алкохол“, први део је изашао пре годину и нешто. Други део носи назив „Шампањац за Цигане“ и он је као једна мала реакција на тај притисак који имају Цигани у Европи и који је мени неподношљив. Терају их из Италије, терају их из Француске, пале им куће по Мађарској, бију их по Србији и Румунији... тако да је ово нека моја мала логична реакција на то што се жели рећи о Циганима - да су они проблем овоме свету. То није тачно! Цигани су увек били таленат овог света. Мало је озбиљних композитора у историји који нису били под утицајем, или, ако ништа, импресионирани необјашњивим циганским талентом, а међу тим композиторима сам и ја. На овај албум позвао сам у госте Цигане које ја волим, за које мислим да су оставили трага у популарној култури.

        Независнe новинe: Кроз своју музику показујете изузетан осећај за мањине што је реткост на овим просторима...

        БРЕГОВИЋ: Тешко је, много тога ми овде још треба да научимо. Због тога ја стално бежим у Париз. Тамо су бежали руски писци, шпански, скандинавски сликари. Култура Париза је култура странаца, док ми научимо да смо профитирали тиме што је неко дошао, на пример из Санџака, Африке, биће нам потребне године. Сећам се да је пре рата на овим просторима била Академија за пилоте и били су ту људи из несврстаних земаља и међу њима свега четири црнца, која су имала „тарабу“ у свим дискотекама, нигде их нису пуштали. Ми смо ужасни расисти. Словени су ужасни расисти. Имам то искуство и из Сарајева. Словени су иначе такви зато што су се мало мешали са другима. То је нешто што ми треба да научимо!