Ајнштајн био расиста према Кинезима, сматрао их вредним, али прљавим и глупим

У ИСТО ВРЕМЕ ЈАПАНЦЕ СМАТРАО „ПРИСТОЈНИМ И ЈАКО ДОПАДЉИВИМ“

        ПРИВАТНИ дневници Алберта Ајнштајна са путовања по Азији и Блиском истоку од октобра 1922. до марта 1923. године открили су његову раније непознату расистичку страну, преносе израелски медији.

        Славни физичар записао је своје мисли које показују ксенофобичан однос према многим народима које је срео на путовању, а посебно према Кинезима.

        Ајнштајн их је назвао „вредним, али прљавим и глупим народом“, упоредивши их с роботима, објавио је британски Гардијан.

        Истраживачи су рекли да су били шокирани тим открићем, посебно зато што је Ајнштајн касније био познат по својој хуманости и подршци борби за грађанска права у САД.

        Године 1956. је у једном говору означио расизам као „болест белих људи“, изјавивши да не намерава да ћути о томе.

        Раних 1920-тих година повео је своју тадашњу жену Елзу Ајнштајн на дуго путовање.

        Посетили су Хонкгког и Сингапур, два пута накратко били у Кини и шест недеља боравили у Јапану, где је Ајнштајн држао предавања. Такође су провели 12 дана у тадашњој Палестини под британским мандатом.

        Ајштајн је чак и за кинеску децу написао да „изгледају глупа и без духа“.

       „Било би штета да Кинези истисну све друге расе. За оне попут нас сама помисао на то је неизрециво туробна“, оценио је Ајнштајн, преноси британски лист.

        Међутим, однос према другим азијским народима био је другачији. Ајнштајн је много више био импресиониран Јапанцима, означивши их као „неразметљиве, пристојне, све у свему јако допадљиве“.

        Тридесетак година након путовања у Азију његова супруга је записала у дневницима да је одбио понуду да постане председник Израела.