Кецмановић: Умро Хасан Ченгић који је код Алије улазио мимо обезбеђења и „врата отварао ногом“

ЊЕГОВ ОТАЦ ХАЛИД, ЗВАНИ ХАЏИЈА, БИО ЈЕ НАСЉЕДНИК ЧЕНГИЋА КУЛЕ КОД УСТИКОЛИНЕ

* Tоком своје вероучитељске, завереничке, политичке и предузетничке каријере био је столачки имам, члан најужег руководства СДА, народни посланик,  помоћник команданта главног штаба АБиХ, заменик министра одбране БиХ и председник Сабора исламске заједнице, што су све важне јавне функције. Али, он се на свакој од њих трудио и успевао да буде нечујан и невидљив

* Пресудно је утицао на Алију да у задњи час откаже Београдски споразум, и окрене се од Миошевића ка Туђману. Са генералом Сакибом Махмуљаном радио је на исламизацији АБиХ преко мреже имама распоређених у свим већим јединицама

* Учествовао је у организацији авионског трансфера муџахедина из Техерана преко Загреба у средњу Босну. Куповао је оружје из Словеније преко Јанеза Јанше. А што је најважније, Алијиним потписом био је овлашћен да подиже петродоларе, који су се у милијардама сливали на аустријски рачун хуманитарне исламске организација TWR

* ЦИА је открила ирански камп за терористичку обуку у Погорелици, недалеко од Сарајева, а домаћи партнер је био, а ко би други него Хасан Ченгић. Наравно, то није могло да буде без Алијиног знања, па је „први у Бошњака“ најпре жртвовао свог љубимца, а онда се и сам „због болести“ повукао са свих функција

_______________________________________________________

       Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

       КАДА му је ономад у харему Бегове џамије у Сарајеву одржан џеназа намаз, Хасан Ченгић се на табуту, више него икад за живота, нашао у под свјетлом јавности.

       Истина, током своје вјероучитељске, завјереничке, политичке и предузетничке каријере био је столачки имам, члан најужег руководства СДА, народни посланик,  помоћник команданта главног штаба АБиХ, замјеник министра одбране БиХ и предсједник Сабора исламске заједнице, што су све важне јавне функције. Али, он се на свакој од њих трудио и успијевао да буде нечујан и невидљив. 

       Неупоредиво важније послове које је обављао за Алију, џамију, армију и партију били су већ и сами по себи конспиративни, а његову самозатајност у колективном интересу, брижно су штитили и његови блиски саборци младомуслимани и припадници „Алијине робијашке халке“ осуђени на сарајевском процесу исламским фундаменталистима.

Хасан Ченгић

     Када сам непосредно након првих демократских избора испред поражених реформиста кренуо да честитам побједничким националним странкама, у централи СДА су ме дочекали Алија Изетбеговић, предсједник, и Мухамед Ченгић, секретар СДА. Примијетио сам као необично да је сувоњави младић са цвикерима, који је послуживао кахву са рахатлокумом и химбером са обојицом био „на ти“. 

       Већ током првих дана рата открио сам да Хасан у Алијин кабинет улази ненајављен, мимо обезјеђења и секретарице и „врата отвара ногом“.

       Био је Алијина десна рука по војној линији и ако би провирио иза отшкринутих врата сале Председништва, Алија је одмах давао паузу и  прекидао реферисање команданта gлавног штаба АБиХ, генерала Сефера Халиловића, школованог официра ЈНА и једног од оснивача паравојне Патриотске лиге. 

       У Предсједништву БиХ Алија је узасе имао формално само Фикрета Абдића, као другог  Муслимана, а фактички и Ејуба Ганића и Стјепана Кљујића. Међутим, Абдић, који је био побједник избора далеко испред Алије, муслиманског лидера је сматрао затуцаним  фундаменталистом.

       Ганић је изабран као Југословен и колико год се бацао у ноге никад није третиран као искрени намашчија.

       Хрват Кљујић је опет био само католички пробосанац – својеврсни претеча Жељка Комшића, који може да послужи као корисни идиот.

       Мултиетничко Педсједништво БиХ, са двоје Срба и једним аутентичним Хрватом, Фрањом Борасом, било је само мултикулти излог за спољни свијет. Паралелну и стварну власт чинио је врх СДА, а у њему припадници Младих муслимана и робијашке халке, који су и након изборног уласка у власт, наставили да дјелују  конспиративно и ван система.

       У тој работи тајних операција, завјереничке политике, илегале, Хасан Ченгић је пливао као риба у води. Учествовао је у свему, али из сјенке, и заметао трагове.

На суђењу у првом реду

са Алијом Изетбеговићем

       Склон медитацији и већ у годинама, Алија је био је импресиониран Хасановом агресивном одлучношћу, бескрупулозном ефикасношћу, великом енергијом и хиперактивизмом, што се ријетко сретало код нагодних босанских муслимана старијих генерација. Поготово међу хоџама, имамима, муфтијама, па и реисима, које је Алија, како ми је сам рекао, презирао због сарадње са Удбом и комунистичком влашћу. „Карпузе! Споља зелени, изнутра црвени!“

       Хасан је био један од оних, како је екс реис Мустафа Церић пријетио, „нових муслимана“  који су спремни да гину као шехиди у борби за муслиманску Босну.

       Сви који су га добро познавали свједоче да је уз специфичне способности и велике заслуге био агресиван, искључив, груб и пријек, а какви су били његови политички ставови познати само најужем кругу, указује захтјев Адила Зулфикарпашића, док је још био потпредсједник СДА, да се Хасан удаљи. 

       Алија му је одговорио: „Видиш, Адиле, можда си и у праву, али он је човјек који на директној вези држи на стотине џамија широм Босне, а то је мрежа наших партијских ћелија“.

     По завршеној Гази Хусрефбеговој медреси, касније и Исламској теологији на Башчаршији, службовао је у загребачкој џамији и успоставио је присне везе са првацима хрватских  муслимана Салемом Шабићем, Шемсом Танковићем и др.,те пресудно утицао на Алију да у задњи час откаже Београдски споразум, и окрене се од Миошевића ка Туђману.

       Са генералом Сакибом Махмуљаном радио је на исламизацији АБиХ преко мреже имама распоређених у свим већим јединицама.

       Учествовао је у организацији авионског трансфера муџахедина из Техерана преко Загреба у средњу Босну. Куповао је оружје из Словеније преко премијера Јанеза Јанше. А што је најважније, Алијиним потписом био је овлашћен да подиже петродоларе, који су се у милијардама сливали на аустријски рачун хуманитарне исламске организација TWR.

       Поред Алијине наклоности због  специјалних особина, Хасана је по још живом принципу беговског непотизма препоручивао и породични педигре.

       Међу веома бројним Ченгићима, његов отац Халид био је директни изданак матичног стабла и насљедник Ченгића куле у Устиколини поред Фоче. Халид бег или Хаџија, како су с поштовањем ословљавали овог земљопосједника, био је још један примјер да ивер не пада далеко од кладе.

       Говорило се „што год не може Алија, може Хаџија“. Почетком рата се преселио у Високо и са сином подијелио улогу логистичара АБиХ.  Хасан ван земље, а бабо у земљи.

       Дио ове породичне сарадње био је и пројекат изградње војног аеродрома у Високом. Хасан је донио паре из Беча, али рат се завршио па Халид није имао потребе да га сагради.  Неки сматрају да у томе лежи дио објашњења за послијератни успон Хасанове пословне империје упркос неколико судских процеса.

       Негдје у исто вријеме, он је завршио и своју политичку каријеру.

       ЦИА је открила ирански камп за терористичку обуку у Погорелици, недалеко од Сарајева, а домаћи партнер је био, а ко би други него Хасан Ченгић. Наравно, то није могло да буде без Алијиног знања, па је „први у Бошњака“ најприје жртвовао свог љубимца, а онда се и сам „због болести“ повукао са свих функција.

       Иако је Ченгић вишом силом најурен из политике, вјеровало се да му то није пало тешко, јер је поратно политичко ангажовање подразумијевало јавност коју је увијек избјегавао. А у мирнодопској политици је било и мање динамике и изазова него у биг бизнису.    Његов долазак, прије неколико година, на моћну функцију предсједника Сабора исламске заједнице изненадио је, али дуже лијечење и одлазак на ахирет, прекинули су евентуалне даље планове.

       https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-umro-hasan-cengic-koji-je-k...