Шиптарска "елита" школски пример вируса који је побегао из лабораторије глобализма

ИМА ДА НАПРАВИМО ОНАЈ ПУТ НИШ-ПРИШТИНА – ДА СЕ НЕ ЛОМАТАЈУ ЛОШИМ ПУТЕВИМА КАД КРЕНУ НА НИШ

* Не знам да постоји и један други народ на Планети за којим су се натисли да га целога ишчупају из корена и посаде наглавачке, као што су се натисли да то са Србима ураде. Не постоји ни једно обележје, квалификација, злочин, казна, својина и отимачина – којој код Срба нису заменили места

* Скоро свугде где су Срби били своји на своме – данас су туђини на туђем! Где су год ослобађали – данас им се то бележи у окупацију! Где су год били понос – данас им је то у бруку уписано! Где су год за своје гинули, данас им се – уместо у витештво – у злочин рачуна! Где су год били жртве – у џелате су их спаковали! Где је год над њима извршен погром и геноцид – данас их у геноцидни народ претварају!

* Над Србима је успела безскрупулозност, изопаченост и болест претворена у правило новог, пожељног светског поретка, којега установљава сила – а не правна норма и нормалност

* Када је Британија у јулу 2015. саставила резолуцију, коју је Савет безбедности УН требало само да усвоји као готову исписану пресуду Србима – као јединоме овоземаљскоме геноцидноме народу – мени је то, с обзиром од кога је потекло – било потпуно „нормално“. Да не би оних „злоћестих“ Руса, који су стално будни, те ставише вето на тај честити предлог Лондона – уђосмо ти ми у историју и то – цео народ – сви до једнога геноцидни! 

* Предлажем да све Шиптаре, колико их год у Србији има – почев од светога српскога КосМета, па преко централне Србије и Београда, све до границе са Мађарском – помогнемо колико игде можемо! Оно, није да и до сад нисмо помагали, али не помоћи им сад кад су решили и музеј „геноцида“ да подигну на земљи заливеној крвљу – од  Лазареве, преко оне проливане вековиа, до ове најновије по „жутим кућама“ и крви јунака са Кошара – потпуно је недемократски!

___________________________________________________________________________

         Пише: Милијана БАЛЕТИЋ

         Е ИМА ли и једног вредносног суда, или појма некадашњих вредности, које незаустављива глобалистичка епидемија, није захватила и бацила у болесничку постељу?!

         Не, да ја знам!

         И оно што се некада звало и под демократијом сматрало – данас је њена супротност и – спрдња! Парламентаризам, међународно право, људска права, морал, неморал, Повеља УН, суверенитет, агресија, окупација, злочин, жртва, казна... – све је претумбано и посађено наглавачке.

          Ево, и Шиптаре на КосМету оденули су у ту демократију. Они су школски пример новоустројене светске болести – резистентне на све досадашње лекове – којима је располагало нормално друштво,

          Као у директном преносу из луднице, Шиптари данас на „Косова“ глуме државолику творевину! Имају и парламент – и то такав, на чијем је челу Кадри Весељи – један из низа терориста и ратних злочинаца окупационог шиптарског народа над Србима и нашом светињом. Е, само да је ово – а није – било би довољно, као потврда наказности!

          Све пошасти и изопачености које су запоселе ту исконску српску земљу и преко ње тутње вековима – тешко је овде побројати. Међутим, дана нема кад из те болнице не стигне нека нова дијагноза. Ево, 16. маја је, три дана пред локалне изборе у четири општине на северу КосМета, на иницијативу „парламентарца“ Весељија, у том „парламенту“, изгласана резолуција о српском „геноциду“ над Шиптарима у сукобу 1998. и 1999. године.

          Ту се формира и Комисија која ће да сакупља доказе „геноцида“, и Трибунал који ће да суди „геноцидним“ Србима за „геноцид“ – над невиним шиптарским окупатором! И на крају иде репарација – ратна одштета – коју ћемо да им платимо, зато што смо се уопште и дрзнули да спречимо окупацију и отимање дела своје државе и покушали да заштитимо свој народ и светиње под шиптарским погромом! 

Кадри Весљи би да свој `музеј српског геноцида` отвори

у згради старе приштинске железничке станице

          Е вала, ако има и једног народа на читавој Земљиној кугли, који је школски пример експеримента на путу ка коначној победи преврнуте свести – онда је то Српски народ!

         Ја не знам да постоји и један други на Планети, за којим су се натисли да га целога ишчупају из корена и посаде наглавачке, као што су се натисли да то са Србима ураде. Не постоји ни једно обележје, квалификација, злочин, казна, својина и отимачина – којој код Срба нису заменили места.

         Скоро свугде где су Срби били своји на своме – данас су туђини на туђем! Где су год ослобађали – данас им се то бележи у окупацију! Где су год били понос – данас им је то у бруку уписано! Где су год за своје гинули, данас им се – уместо у витештво – у злочин рачуна! Где су год били жртве – у џелате су их спаковали! Где је год над њима извршен погром и геноцид – данас их у геноцидни народ претварају!

         Ако нигде, оно над Србима је успела безскрупулозност, изопаченост и болест претворена у правило новог, пожељног светског поретка, којега установљава сила – а не правна норма и нормалност!

          Када су се још '90-тих, прво римокатолици Хрвати, па Алијини муслимани у БиХ, ваздигли да Србе, на светском нивоу туже и оптуже за геноцидни народ – то је изгледало као појава оностраног. Просто човек није могао да верује да ли добро чује или је сишао с памети. А када је Британија у јулу 2015. саставила резолуцију, коју је Савет безбедности УН требало само да усвоји као готову исписану пресуду Србима – као јединоме овоземаљскоме геноцидноме народу – мени је то, с обзиром од кога је потекло – било потпуно „нормално“. Да не би оних „злоћестих“ Руса, који су стално будни, те ставише вето на тај честити предлог Лондона – уђосмо ти ми у историју и то – цео народ – сви до једнога геноцидни! 

           У овој офанзиви кују је покренула против Срба „племенита“ Британија, сви ми одреда – и живи и мртви – били смо немоћни и разоружани да ишта учинимо. Нека што су живи, но и сви они вечни из свих знаних и незнаних усташких јама,  јасеноваца и јадовна, и сви они из усташких казана у којима су од Срба сапун правили, и сви они обезглављени од ћеле-кула  до Возуће и Ел муџахид бригада по Алијиној Босни, и сви они повешани, стрељани, у плавим гробницама у Великом рату сахрањени, и сви они по голим отоцима и пасјим гробљима Црне Горе посејани, и сви они протерани, опљачкани, поубијани, живи раскомадани и распродати у органима на шиптарском  монструозном тржишту безчашћа, и сви они живи у огањ бацани, око чије ломаче је, с почетка 20. века Шиптарка Шота Галица коло играла и певала песму „Шоте мори Шоте...“ (прочитајте колумну „Од Шоте до Богојевци у Београду“, имате је и на мом сајту milijanabaletic.com) – управо су послужили светским моћницима као школски пример – ма, пун погодак – за извртање истине наглавачке!

         Да није било толиког јаука једног страдалног народа из јама, ватре, бездана, са вешала, испод ножева, маља,...– не би им био убедљив удар на дотадашње људске норме и правила, да обележе нови светски поредак у којем је жртва – злочинац, а лаж – истина.

          Све оно чега се досадашњи нормалан човек стидео, има да преврне с памећу и – да се поноси тиме. Ако хоће да га у лудницу не стрпају – издаја му мора бити патриотизам, проституција – моралност,  жртва – злочинац, неправда – правда, кукавичлук – витештво, лоповлук – доброчинство, лаж – истина...!

         Све што је ненормално – у нормално да се упише и – обрнуто! Сви они који ово, својим ушима и очима не верује – то је само доказ њихове „наопаке“,  у нове трендове неуклопљиве и превазиђене личности.

Од ови и оваквих само Запад прави "демократе"

          Ево Шиптари, школски пример вируса који је побегао из глобалистичке лабораторије, наумили су и да музеј „геноцида“ – почињеног „над њима“, подигну и то – насред средине српскога Косова и Метохије! Чекало се још само да парламент – овог традиционално демократског народа – акт усвоји, у шта није требало сумњати, јер – и цео демократски Запад – је уз њих...!

         Е, ово је – врх!

          А свака вам част Шиптари! Мора неко, кад већ Београд не нађе довољно српских мученика и то у само задњих 100 година геноцида над својим родом, и не нађе времена, разлога, средстава и места да подигне музеј геноцида над својим страдалним народом и не нађе погодног тренутка да оплакује своје мученике, али му зато суза фалило није над џелатом свога рода (е овде би опет „легла“ она колумна „Од Шоте до Богојевци у Београду“)!

         Ма нека никне окупаторов музеј на страдалноме КосМету – па, куд пукло да пукло!

          Материјала – мислим грађевинског – за, ко зна колико, таквих „музеја“, фалит вам неће и то само ако се узму све оне српске цркве и манастири, па све до кућа и гробаља, које сте минирали, порушили, запалили...

          Ма ја предлажем и да све Шиптаре, колико их год у Србији има – почев од светога српскога КосМета, па преко централне Србије и Београда, све до границе са Мађарском – помогнемо колико игде можемо! Оно, није да и до сад нисмо помагали, али не помоћи им сад кад су решили и музеј „геноцида“ да подигну на земљи заливеној крвљу – од  Лазареве, преко оне проливане вековиа, до ове најновије по „жутим кућама“ и крви јунака са Кошара – потпуно је недемократски!

         Кад, ако не сад, притећи у помоћ?!  Бољега тренутка за улазак у историју дизањем споменика нововаспостављеном светском поретку суноврата – од помагања Шиптарима – нема!

          За почетак предлажем једну вербалну, бираним речима упућену, општу подршку. Чисто оно да осете – да могу да раде шта год хоће и где год хоће. Потом иду новци. А за новце – које ми Срби – широм централне Србије, можемо намаћи Шиптарима – нема тога народа који је нама – у томе – икад на црту могао изаћи!

             Ни у једноме граду и насељу, широм целе централне Србије, не постоји ни једна, ни главна ни мање главнија улица, које нисмо „изнајмили“ Шиптарима да туку бизнис у својим пекарама, посластичарницама, кафићима...! То што пале, руше, отимају светиње српске на Космету, успут убијају и прогоне Србе, све им је опроштено зато што нас у овом делу Србије „хране“. Да нам њих није – од глади би поцркали.

Од овога је кренуо протест у Борчи

         Србија је одлучила да тај посао Срби „не знају“ – сместила нас на биро за незапослене – и запослила Шиптаре – да јој народ „хране“.

          Ти шиптарски паћеници раде дан ноћ како би од чистог дохотка, који намакну из наших џепова, могли издвојити 30% за терористе УЧК-а –  који од Срба ослобађају КосМет! Овај податак, јавна је тајна, још од половине прошлога века! Можете мислити колико га зна државни врх Србије, кад га, ево, знам ја (!) и – па зато смо им, изгледа, и омогућили да кроз Србију развију бизнис.

          Е, ја имам и посебан рецепт, како бисмо остали на тој линији жртвовања према „угроженим“ Шиптарима под „геноцидним“ Србима.

          Предлажем да се широм централне Србије попишу све шиптарске „бурегџинице“ и уз рачун за комуналије испоставе на адресу сваког Србина у Србији. Да под претњом кривичне и материјалне одговорности, нико од Срба залогаја хлеба, бурека или, не дај Боже, лети сладоледа или „љимунаде“, у уста узет не сме, осим оно што им Шиптари широм Србије зготове и продају!

         Ако случајно у близини немају шиптарског локала – што сумњам – онда лепо пут под ноге до прве шиптарске "бурегџинице"! Тако ћемо бити сигурни, сто посто, да смо – сви до једнога – директно учествовали, макар у оних 30% које Шиптари које смо по централној Србији позапошљавали – имају обавезу да од своје зараде издвоје за терористе УЧК-а – који пале, убијају, прогоне, руше и бришу сваки траг „геноцидних“ Срба на КосМету!

          Ја ово чисто – да и ја допринесем! Морам! Сви морамо! И ово није сад да ја опомињем државу Србију да им помаже. Знам ја да њу, која је помагала толико – да без њене помоћи никад Шиптари не би ни били оно што су данас – ретко кад је требало на то опомињати!

          Сећате ли се ви како је само држава Србија 2014. године реаговала када је брат албанскога премијера Едија Раме – усред Београда – на фудбалској утакмици развијао заставу велике им Албаније?

          Боље да се не сећамо! Ту оста брука од нас због неке несмотрене реакције српске младежи на тај један, чисто мирољубиви демократски  шиптарски „перформанс“. Покупи се десетак српских пубертетлија, и у очају младалачког гнева, „обрачунаше се“ са понижавањем свога народа и државе, тако што су поломили неколико стакала и излога на шиптарским пекарана и локалима по Новом Саду и Вршцу! Па кад ти на њих удари држава Србија – били су највећи српски непријатељи који се са екрана "малих ТВ пријемника" – данима скидали нису.         Хапси их полиција, приводи им и родитеље, закуцава на стуб срама, извињава се Шиптарима и западним „пријатељима“, поставља полицију испред шиптарских локала да их 24 сата чувају! Е, да ли су морали да им и посуђе перу, пеку буреке и остале шиптарске „гурманлуке“ – остала је тајна.

         На крају су нам завукли руку у џеп и сваком Шиптару коме је локал окрзнут, на руке избројали онолико еврића колико су тражили, а Шиптари кад траже – опште је познато – "имају меру".

          А кад смо већ код „мере“,  демократа Весељи се, набрајајући све српске „геноциде“ – у'вати и страдања Шиптара у Нишу: „Ниш је био настањен од многих Албанаца, који су касније протерани. Наши стари Приштинци су дошли из нишке зоне, посебно из околине Куршумлије“.

          Кумим те, ако икако можеш, опрости нама „грешнима“! Ево слободно – већ полако почните да се пакујете – држава Србија је обећала да вам и аутопут – директно од Приштине до Ниша направи!

         Не бисмо ми то себи дозволили, да нам се – у том масовном походу и на Ниш – још и старим путевима ломатате!