Са Украјином се повампирише и следбеници поново живахнога Ђукановића
МОНТЕНЕГРИНИ И ГРАЂАНЕРИ ЦРНОГОРСКИ ПОНОСНО СУ СЕ СРОЗАЛИ И СВРСТАЛИ УЗ СВОЈ ЗАПАДНИ „УЗОР“
* Премудра, преинформисана и предемократска тренутна министарка у Црној за јавну управу, дигитално друштво и медије, Тамара Срзентић, заспат не може док се тамо не укину руски медији – Раша тудеј (Russia Today) и Спутњик!
* Гласноговорник Милове партије Милош Николић запео да забрани портал ИН4С – једину светлу тачку од колосалног значаја о тамошњој истини, а и шире! Каже да је то „квази медијска платформа“! Е, ако ико зна, ти си! Ти ми баш бијаше стручан да процењујеш шта је квази, а шта није!
* Међутим, овде је интересантан спој јединственог наступа и заклињања миловаца и „победника“ над Милом, да ће се, само преко њих мртвих, у Црној чут ишта више мимо – до перфекције упаковане западњачке пропаганде о свакој ситуацији на земљиној кугли, а поготово сад о овој у Украјини
__________________________________________________________________
Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ
ОТКАД су се западњаци у свој својој демократији натисли да, тамо докле су окупирали, забране све медије који дежурају са истином о ситуацији у Украјини, мрсећи им конце пројектоване пропаганде – повампирише се и следбеници поново живахнога Мила у несрећној Црној Гори.
Стављају на списак за ликвидације свако перо, микрофон и камеру која би могла, било окле, банут и отворит очи народу да разабере и увати се за чињенице не би ли сачувао здрав разум у овим њиховим спакованим „истинама“ о ситуацији у Украјини.
У име демократије, свака реч, доказ, став – друга страна – има да буду искључени и затрти! Јер, они се – против једноумља – боре!
Несрећни монтенегрини и грађанери црногорски су се поносно срозали, сјадили и сврстали уз увај „узор“.
Тамара Срзентић
Премудра, преинформисана и предемократска тренутна министарка у Црној за јавну управу, дигитално друштво и медије, Тамара Срзентић, заспат не може док се тамо не укину руски медији – Раша тудеј (Russia Today) и Спутњик!
Гласноговорник Милове партије Милош Николић запео да забрани портал ИН4С – једину светлу тачку од колосалног значаја о тамошњој истини, а и шире! Каже да је то „квази медијска платформа“! Е, ако ико зна, ти си! Ти ми баш бијаше стручан да процењујеш шта је квази, а шта није!
Међутим, овде је интересантан спој јединственог наступа и заклињања миловаца и „победника“ над Милом, да ће се, само преко њих мртвих, у Црној чут ишта више мимо – до перфекције упаковане западњачке пропаганде о свакој ситуацији на земљиној кугли, а поготово сад о овој у Украјини.
И из Београда се гласнуо за забрану портала ИН4С велики стручњак за тероризам Дарко Трифуновић – чија се сва стручност за област којом се покрива састоји у извршавању задатога лобирања за НАТО!
Милош Николић
Ту ти он онако поносно са пиједестала свога „упослења“ звекну поен својој пропаганди: „Сад се види колико је црногорско руководство било паметно што је државу интегрисало у НАТО“! Али, ту је и један страшни проблем који нам стручњак откри: „Невероватно је да постоји медиј попут ИН4С који дезинформацијама прави хаос у држави“!
Е, и мени је, да ти право кажем, просто невероватно кад помислим колико ли вас само има и како вас све пронађоше!
Јесте ли им се ви сами „на конкурс“ пријављивали, или су вас они својим – прецизним радарима за такве структуре личности – снимили и ангажовали?
Није ту мала „армија“ којом има да се угаси свако светло докле год њихова дугачка рука, преко својих слугерања, прекидач довати!
Треба, сад или никад, сви у главу да утувимо – колики су западњаци анђели, а Руси ђаволи, и којом дубином се ти планетарни праведници – жртвују за наше добро – те су због тога одлучили да за сва времена заврше са свиме што је руско.
Чик, мајчин сине, данас на праведном Западу слушај Чајковског, читај Достојевског... Све је то цивилизовани и демократски Запад забранио!
Нема ништа што из Русије долази – осим гаса (!) – што није забрањено и протерано, са честитих простора западњачких праведника!
Е, у оваквој ситуацији – професионална и часна редакцијо ИН4С – бити стављен на исти списак, раме уз раме са Петром Иљичем Чајковским и Фјодором Достојевским – тешко да од тога, за историју, више части може бити!