Русија постаје мање председничка република, али у којој ће улози ће од 2024. бити Путин?

ВЛАДА МИХАИЛА МИШУСТИНА И ПО САСТАВУ – ЗНАТНО МАЊЕ ЛИБЕРАЛНА ОД КАБИНЕТА МЕДВЕДЕВА

* Већ су почела лицитирања: хоће ли се Владимир Путин по истеку садашњег мандата вратити на функцију премијера? Да ли ће доћи на чело ојачаног Државног савета? То су само два од више отворених питања јер је Русији и у наредној деценији потребан државник калибра Путина. Поготово његов утицај на државни курс и спољну политику

* Премијера и министре досад је – уз сагласност Државне Думе (доњег дома парламента) именовао шеф државе. Уставним променама, које су у току, биће обезбеђено да их Дума именује на предлог шефа државе

* Страни медији су посебну пажњу посветили Путиновој иницијативи да се забрани обављања политичких и других јавних функција грађанима Русије који имају двојно држављанство

* На Путинов захтев, измењени устав Русије ће по први пут гарантовати годишњу индексацију пензија, социјалне помоћи, материнског капитала, помоћи породицама са више деце и слично

* Уставним променама биће обезбеђен и примат руског законодавства над међународним. Признаваће се само међународне одлуке које нису у супротности са Уставом Русије

______________________________________________________________________

        Аутор: проф. др Милан Миле Томић

        ГОДИШЕ излагање пред Федералним Собрањем Владимира Путина, председника Руске Федерације,  изазвало је већ после његовог говора велике дискусије у руској јавности, нарочито међу политичким експертима, политичарима, економистима и другим јавним радницима из простог разлога – национални лидер најавио је (и већ делује у том смислу) промене у демографској, социјално-економској, али и политичко-уставној сфери.

        Председниково излагање је истовремено изазвало нове, за многе неочекиване догађаје, као што је експресна оставка Дмитрија Медведева и кабинета његове Владе. Путин је невероватном брзином реаговао. Одмах је учинио три корака.         Заштитио је Медведева постављајући га на дотад непостојећу функцију заменика председника Савета безбедности Руске Федерације, одмах с десне стране Председника, значи до себе самога. Пред само вече, у минулу среду, Путин је назначио кандидата за премијер-министра нове Владе која ће неоптерећена прошлошћу спровести његове замисли.

Владимир Путин и Михаил Мишустин

        Ради се о Михаилу Владимировичу Мишустину, шефу Федералне пореске службе, оног управног државног органа од кога зависи балансирани федерални буџет и економска стабилност државе. Дакле, у року од само шест часова у Русији су се догодиле огромне промене, али без тектонских поремећаја.

        Већ сутрадан, у четвртак, Путин се састао са радном експертско-политичком групом (75 чланова) која ће радити убрзано на изради предлога Закона о променама уставних одредби у већ назначеним областима, а коју је формирала Државна Дума.

        Пре неки дан сменио је са дужности и Генералног тужиоца Русије Јурија Јаковљевича Чајку (69) и на његово место уз сагласност Савета Федерације поставио заменика шефа Истражног комитета Игора Вукторовича Краснова (44), који је у чину генерал-лајтанта.

        Постављањем Краснова за Генералног тужиоца Путин жели да стави до знања да ће борба против корупције бити жестока и беспоштедна. Уједно Путин је тим потезом дефинитивно показао да има намеру да реконструише политички систем и власт на сва три стуба на којима она почива – у законодавној, извршној и правосудној грани власти.

 

        Шта те промене значе и шта ће оне донети?

        Многи сматрају да су у питању формалне реформе у поменутим областима, нарочито економским, којих је било и раније, а од којих многе нису успеле, други се опет приклањају процени да се ради о озбиљним променама које указују на спровођење историјске демократске револуције, поготово у политичком систему земље, а трећи мисле, међу којима пре свега предњаче инострани медији као и домаћи и инострани досадашњи Путинови критичари, да се ради о политичкој козметици усмереној ка омогућавању уставних предуслова да Путин и даље управља Руском Федерацијом, без обзира на то на којој ће се функцији налазити после истека мандата 2024. године.

        Првом и трећом верзијом овај текст се неће бавити јер аутор сматра да не треба расправљати са онима који нису добро разумели оно што је Владимир Владимирович говорио у Кремаљском дворцу, а истовремено сумња у исправност таквих ставова због већ озбиљно присутне русофобије и већ исказане од стране уморних и посусталих спољних и унутрашњих „либерала“ паушалне критике сваког потеза садашње власти Русије.

        Аутор овог текста сматра да су назначене промене из Годишњег излагања Председника Руске Федерације очекиване и да представљају подстрек еволуцији политичког система који је очигледно био кочница даљег развоја, нарочито у сфери економије, социјалне политике, развоја демократије и децентрализације власти (пуномоћја и одговорности) и по вертикалној и по хоризонталној линији и на различитим новоима власти – федералном, регионалном и муниципалном.

        Од времена из деведесетих година када је Устав Руске Федерације донет (1994. године) много се тога променило. Такав Устав је одражавао стање у коме је Русија тада била (читај: на коленима) али истовремено је послужио, да се пре свега у последњих 20 година, централизацијом власти, земља политички, економски и социјално стабилизује, исправљајући оно што је власт деведестих експресно разградила.

        Устав из 1994. године дао је Председнику преширока овлашћења јер је сам био у сукобу са Државном думом.

        Дошло је време када Русија, доказујући да је изнова један од светских лидера, изврши и ову врсту промена којима ће потврдити и поспешити своје многополарно лидерство али и тенденцију још веће демократизације и децентрализације власти.

        У томе је смисао порука Председника Русије у његовом Годишњем излагању у Федералном Собрању, макар да је он у том обраћању веома много простора и времена уделио горућем проблему Русије – демографији из којега проистичу и многи негативни социјално-економски ефекти. О томе неком другом приликом, а за сада оријентисаћемо се на политичке ефекте излагања Председника Русије, пре свега на најаву промена одредби Устава Руске Федерације као и на промене у извршној ј власти.

Шта је циљ Уставних промена?

        Кораци које је предузео Путин измениће и лице и наличје Руске Федерације. Она ће свакако већ од 15. јануара 2020. године другојачије функционисати, што доказују хитре одлуке Председника и саме Државне Думе.

        Проблем функционисања власти на сва три нивоа био је приметан, нарочито у последњој деценији. Један уважени политички аналитичар Русије већ је упоредио бирократију Русије са оном из времена Аустроуграске. Спору, корумпирану, без одговарајућих овлашћења и без еквивалентне одговорности, али означио је истовремено и као незаинтересовану за свој посао.

        Поготово се то односи на регионалну и минуципалну администрацију, која одиста није имала у потпуности уставне могућности да самостално доноси одлуке из домена своје зоне одговорности. За све се питала федерална администрација, која истовремено није разрадила систем контроле, поготово трошења буџетских средстава, као и средстава опредељених за националне програме које је требало реализовати у регионима. Отуда је било и много корупционих скандала.

        Управо би то нови Устав требало на другачији начин да регулише и повећа функционалност, ефикасност, ефективност али и одговорност регионалних и муниципалних власти. Дакле, Устав ће суштински изменити систем вертикалне власти и координацију на тој линији.

        Промене које ће се обавити на нивоу федералне власти, другачијим улогама Думе, Савета Федерације и Државног савета, као и расподелом извршне власти између председника и премијера одразиће се и на суштину хоризонталне власти, пре свега на баланс моћи између различитих субјеката власти.

У чему се састоје уставне промене?

        Током традиционалне годишње поруке Федералном Собрању у проширеном саставу (Државна Дума, Савет Федерације, Државни савет, Влада, Уставни суд и други судови, високи званичници државних институција и сл.) Владимир Путин је предложио измену Устава Руске Федерације. Најављене промене пре свега односе се на измену улога Савета Федерације (горњи дом парламента), Државне Думе (доњи дом парламента)), Државног савета, овлашћења и одговорности Председника РФ, као и Председника Владе, али и на статус осталих високих званичника РФ.

        Суштински, предлог има за циљ да утврди нове политичке стандарде у вези овлашћења и одговорности најодговорнијих лица Руске Федерације. Једном речју, уставне промене треба да дефинишу нову процедуру и суштински нов начин избора и постављања највиших руководилаца земље, односно биће именовани нови субјекти избора премијера и министара, као и других извршних и правосудних руководилаца. Истовремено изабрана и постављена лица одговараће оном субјекту који их је и поставио.

        То практично значи да промене које је Путин предложио дубоко задиру у политички систем Руске Федерације.

        Мишљење је да Русији није у целости потребан нови Устав, већ озбиљне измене у појединим деловима постојећег основног закона земље, а које су неопходне ради бољег, демократичнијег и децентрализованијег функционисања државног апарата, који се иначе у стручним круговима сматра гломазним, нефункционалним, корумпираним и сувише бирократским.

        По речима Владимира Владимировича, о уставним променама изјасниће се народ на свеопштем гласању. Ми бисмо рекли на референдуму, иако је та реч изгледа пажљиво избегнута.

Нова и много значајнија улога Државног савета

        Нове одредбе Устава требало би да садрже нову и видно ојачану улогу Државног савета – органа којим би председавао Председник земље, док би чланови били шефови конститутивних ентитета Федерације (председници појединих федералних република и губернатори у регионима), чланови владе, спикери Државне думе (доњи дом парламента) и Савета Федерације (горњи дом парламента), затим чланови овог у будућности важног органа били би и председнички повереници у савезним окрузима.

Медведев остао на челу владајуће Јединствене Русије и постао Путинов

заменик за питања стратегије и безбедности

        Улога Думе биће драматично промењена. По садашњем Уставу, Председник РФ добија сагласност од Државне думе за именовање премијера, након чега он сам именује премијера и све министре.

        Измена се састоји у појачаном утицају Думе на извршну власт тиме што ће бирати Премијера на предлог Председника. Државна дума, такође, требало би да добије право да изабере потпредседнике и министре у Влади, такође на предлог Председника.

        Влада ће одговарати подједнако и Парламенту и Председнику.

        Након избора Председник губи право да одбаци избор Премијера, потпредседника и чланова Владе. Једноставно, биће у обавези да прихвати избор Думе. На овај начин Дума стиче право-  као и у другим парламентарним демократијама - да бира извршну власт, јер је такво право стекла од народа – на парламентарним изборима.

        Међутим, Русија остаје председничка република, са поменутим ограничењима које ће имати шеф државе. Путин је то образложио на следећи начин:

        ”С обзиром на свој историјски, културни, многонационални, многоконфесионални и географски контекст - Русија не би могла нормално да се развија и једноставно не може стабилно политички и безбедносно да постоји у оквирима искључиво парламентарне републике. Она мора остати снажна Председничка република”.

        Председник ће задржати основна овлашћења, укључујући и могућност, у изузетним ситуацијама смене министара, директну контролу над одбраном и структурама силе као и над правосудним и правним системом. Међутим, што се тиче контроле над безбедносним структурама - председник ће моћи да назначи све шефове институција из одбрамбене и безбедносне сфере, али само уз консултацију са Саветом Федерације.

Мишустинова влада

        Ово би требало да учини рад безбедносних и правосудних структура транспарентнијим и одговорнијим друштву.

        Такође, начела јединственог система власти требало би утврдити Уставом, јаз између државних и локалних власти треба премостити. Права локалне самоуправе морају се проширити, што ће утицати подједнако и на демократичност али ће уједно утицати на децентрализованији систем одлучивања, који се данас у Русији “запетљао” превеликим централним, административним и бирократским баријерама и упливима. Између осталог уставне промене односиће се и на социјално-економску сферу.

        Убудуће Устав ће гарантовати унапред предвиђеном индексацијом годишња повећања социјалне помоћи, пензија, материнског капитала, помоћи породицама са много деце и слично. Закони у тој области показали су се као недовољни.

        Једно је када се крши закон а друго када се крши Устав!

        Врло је важно рећи да ће нове одредбе Устава регулисати и питање домаћег законодавства у односу на међународно. Домаће ће имати преимућство у односу на међународно законодавство. Признаће се међународне одлуке али које нису у супротности са Уставом Русије.

        Занимљиво је да су страни медији најпре коментарисали предлог промене Уставне одредбе која ће регулисати забрану обављања политичких и других јавних функција грађанима Русије који имају двојно држављанство. Поучена својим, али и искуством других земаља у окружењу, Русија сматра да двојно држављанство не може бити гаранција лојалности отаџбини али и обавезама које захтева одређена државна или јавна функција.

        Закон о променама уставних одредби већ је усвојен у Државној Думи, што значи да је дефинитивно започео процес промене Устава, који ће се завршити свенародним изјашњавањем.

Крупне промене у извршној власти 

        У уторак, 21. јануара, Владимир Владимирович у консултацији са Мишустином саставио је нови владин кабинет, који је Руска Дума одобрила. У саставу Владе дошло је до многих озбиљних промена, о чему ћемо овде посебно говорити.

        Влада има првог заменика премијера и још девет заменика, а свака од тих функција носи овлашћења и одговорност за поједине области. Такође Влада ће имати још 20 министара.

        Ново име међу заменицима је Андреј Ремович Белоусов (60). Истакнути је економиста и противник неолибералног концепта економског развоја, до сада на дужности помоћника Председника РФ.

        На дужности првог заменика премијера замениће Антона Силуанова, који ће убудуће задржати само функцију министра финансија. Наравно, подразумевајуће је да ће Белоусов руководити економско-финансијским и инвестиционо-развојним блоком у Влади. Руска јавност, осим оне либералне и прозападне, која је у огромној мањини, изузетно је добро примила вест да ће Белоусов бити први заменик Премијера.

        Руски политички аналитичари сматрају да ће се доласком Мишустина и Белоусова дефинитивно окончати ера неолиберализма у Русији.

        Међу заменицима нова имена су: Дмитриј Јурјевич Григоренко (41), Викторија Валеријевна Абрамченко (45), Марат Шакирзјанович Хуснулин (54), Алексеј Лонгинович Оверчук (56) и Дмитриј Николајевич Чернишенко (52).

        На својим дужностима остали су Јуриј Иванович Борисов, Татјана Алексејевна Голикова и Јуриј Петрович Трутњев.

        Што се министарског састава тиче, важно је напоменути да су на својим дужностима очекивано остали Сергеј Викторович Лавров (инострани послови), Сергеј Кужугетович Шојгу (одбрана), Владимир Александрович Колокељцев (унутрашњи послови) и Александар Валентинович Новак (енергетика), са још неколико министара из претходног састава.

        Много је нових имена. Више од половине, тако да се може рећи да ће „дувати неки нови ветрови“ у руској Влади, с обзиром да је стара под вођством Медведева трпела свакодневне критике јавности али и политичког естаблишмента, нарочито оног из Државне Думе.

        Политички аналитичари Русије сматрају да су заменици премијера и министри врхунски професионалци у својим областима, али и већ искусни и прекаљени политичари.

        Говоре да никада до сада у Русији није таква Влада састављена што указује на решеност руководства земље и самога Путина да се избори са проблемима али и новим пре свега економско-социјалним изазовима.

        Новца у буџету има довољно, он је „дебело“ суфицитаран али због неефикасности програми се не реализују оном брзином којом би у краћем року стигли до обичног човека.

        Суфицит од неколико трилиона рубаља се слабо троши, а још више има трилиона у резервном фонду који се буџетски преноси из године у годину јер нема програма, а и ови који постоје нису донели добробит обичном човеку. Путин то хоће да измени и отуда оваква Влада.

Утицаће на државни курс и после 2024?

        Остаје да се одговори на питање које много брине иностране медије и стране политичке кругове.

        Шта ће Путин радити када му истекне мандат 2024. године? Прелази ли на функцију премијера? Или тражи неко друго место?

        Да хоће да буде премијер не би доводио Мишустина, а и сам није заинтересован да ради оперативне послове којих му је преко главе и на овој функцији.

        Да ли ће се наћи негде на релацији Председника Горњег дома – Савета Федерације или ојачаног Државног савета питање је које још увек нема одговора. Суштина је у томе што Русија и у наредној деценији мора изнаћи начине да политичар калибра Владимира Путина учествује у политичком животу Русије али и да задржи међународне позиције које он лично има.

        Проблем је у томе што ниједна до сада „понуђена“ функција, мимо председничке коју више не може да обавља, не обезбеђује утицање на међународну политику, у којој је Путин највећи светски ауторитет.

        https://izmedjusnaijave.rs/%d0%bf%d1%83%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0...