Рељић: Сада гледају на Исток, често очјанички, и они који су нас окретали себи - на Запад

ЗА БиХ И СВЕТ ОКО ЊЕ ИНДИКАТИВНО ЈЕ И КАКО ЕВОЛУИРА БОШЊАЦИМА ПРИХВАТЉИВИ ИВО КОМШИЋ  

* Комшић други геополитички утицај зове - Руско-српски свет; досад је био руски свет и од пре неку годину се говори и о српском свету; одвојени су то светови иако склони један другом, али ово је Комишићева симбиоза која као подразумева да се у Србији „српски свет“ тако одлучно промовише да ничега другог и нема; ни Вучићевог енромног залагања за Отворени Балкан, ни по Србе катастрофалног немачко-француског плана

* Комшић оперише и са евроазијским утицајем, а види гакао Руско-турско савезништво и савез православља и ислама; ово, вели Комшић, све отвореније подржавају разни кругови у бошњачком народу

* Он уверен да је Република Српска настала захваљујући Русији. Али, ако је онда онако слаба Русија могла изборити Српску - како ће се сада овако ослабљена Америка изборити да евро-атлантски утицај превлада у БиХ, а не остала два утицаја - руско-српски и руско-турски?

* Како се развија раздавајање света иза Украјинске кризе – Америка у мултиполарном неће бити ни главни акционар. Ноам Чомски је, посматрајући пад америчке моћи око увођења санкција Русији, разумео да је данас однос – 10: 90. Десетина света прати до јуче свемоћну Америку, а девет пута више људи у свету – одбија да следи Западне захтеве

________________________________________________________

          Пише: Слободан РЕЉИЋ

          ОДЈЕЦИ Украјинске кризе постају чињеница у политичким орјентацијама у Босни и Херцеговини. Било је за ових годину и по дана много збуњујућих порука за Босну, али оне сад постају очигледност, носе народна престројавња и траже политичка препакивања.

          За основу приче која следи узећемо „освешћење“ Иве Комшића, типично „грађанског“ босанскохерцеговачког политичара, који је, окад је почело вишестраначје, социјалдемократа и тако плива деценијама – бејаше и градоначелник Сарајева. Хрват из Кисељака, али и у бошњачким очима прихватљив „централиста“.

          Комшићева пројекција није нека заокружена порука, али је сигнал куда све ово иде. Иво региструје промене, ризике по „грађанску БиХ“ и нуди решења – са „грађанске“ тачке гледишта, што он јасно и неупитно своди на – америчку линију.

Иво Комшић

          Елем, излаже овај учесник у босанско-херцеговачким предратним, ратним и поратним кретањима после констатције да се све у Босни дешава под јаким утицајима спољних фактора  - нову геополитичку ситуацију, констатује три геоплитичка утицаја:

          1. евро-атлантски утицај, тј. амерички у поједностављеном представљању; он је већ деценијама ту, али „ми“ ометамо да се он баш утемељи; кад водитељ пита „ко смо ми“ -Комишић то своди на хрватско-бошњачки део; а ометање је што Федерација БиХ тако расклиматано функционише да омета и велику Америку да буде ефикасна; Срби се ту резумеју као чељад чије изјашњавање ваља прећуткивати и грурати у свом правцу, а њих ће Американци већ довести у ред;

          2. е, сад пазите, други геополитички утицај, Комшић зове Руско-српски свет: досад је био руски свет и од пре неку годину се говори и о српском свету; одвојени су то светови иако склони један другом, али ово је Комишићева симбиоза; то је описано као да се у Србији „српски свет“ тако одлучно промовише да ничега другог и нема; Вучићево енромно залагање за Отворени Балкан, признавање Високог представника у Сарајеву и поред тога што га не признају две чланице Савета безбедности УН, по Србе катастрофални немачко-француски план којим је проблем Косова довео земљу на границу пуцања и сличне чињенице се уопште не спомињу; ту је Додик с Путином итд; овом су наклоњени Срби;

          3. а трећи геоплитичку утицај, Комишић зове евроазијски, а кад почне да га дефинише он се види као Руско-турско савезништво, Путин-Ердоханово (и он изговара са „х“) пријатељство а које се даље појављује као савез православља и ислама; ово, вели Комшић, све отвореније подржавају разни кругови у бошњачком народу.

          Оваквим немуштим називима и плитким дефинисањима се може приговарати; могу се налазити пукотине које пробијају из стварности и сад већ вишедеценијских политика које су овде вођене и не могу да се угурају у овакву типологију: прво, хрватско-бошњачки савез који је одржаван са Запада а никада није у искрености превазилазио јавна извикивања одавно је замро; на његовом осушеном корењу појавило се и хрватско-српско политичко савезништво.

          Неће то више моћи, вели Комшић. Високи представник УН је почео да уводи ред, Американци ће то довести до оперативности и онда – правац ЕУ. А Хрватска ће узети Бошњаке под руку па ка Бриселу.

          Како то сад извести?

          Светла за то ниоткуд. Европа се БиХ не сећа сем у програмираним дискусијама, БиХ се јавно куне у ЕУ али сад већ без имало искрене ватре. БиХ је као бродоломац на мору који данима  плута на својој дасци и из сата у сат губи наду да ће се однекуд појавити брод спаса. Али, Комшић има игру: да се вратимо – Вашингтонском споразуму!

          Многи читалац је већ и заборавио да је Вашингтонски споразум, у ствари, америчко уједињавање Хрвата (свих Хрвата, и из Хрватске и из БиХ) и Муслимана (тако су их тада звали) а против Срба.

          Марта 1994. потписали су га премијер бошњачке Рапублике БиХ Харис Силајџић, министар вањских послова Хрватске Мате Гранић и председник Хрвастке Републике Херцег-Босне Крешимир Зубак. Тако је успостављена територија под влашћу босанско-херцеговачких Хрвата и Муслимана. Јула 1995. је потписана Сплитска декларација којом је промовисана конфедерација Хрватске и Федерације БиХ. Неискрено, наравно. Али, то је служило као основа за конституисање антисрпског фронта.

          С тим војним антисрпским савезом БиХ је подељена по унапред одређеном проценту 49: 51, па је крајем 1995. у амричкој војној бази Рајт-Петерсон настала Дејтонска БиХ.

          Територија коју је изнедрио Вашингтонски споразум постаће ентитет у БиХ – Федерација Босне и Херцеговине.

          Хрватска ће пустити да Сплитску деклерацију однесе бура.

          Комшић сада подсећа да је Америка тада њима обећавала како ће у Федерацију БиХ угурати и Србе – не као Републику Срспку, него као српске кантоне. Али, обећање лудом радовање и онда је Ричард Холбрук пустио да Срби остану у Републици Српској. Откуд то? Па, Холбрук је Американац. И то какав! Вели Комшић да то беше дело – Контакт групе.

          Опет ћемо подсетити читоца да се Контакт група појавила маја 1944, као посредник у преговорима – чинили су је Велика Британија, Француска, Немачка, Русија и САД. Кад је предложен План Контакт групе (49:51 а понуда је била на „да“ или „не“) Хрвати и Бошњаци су га одмах прихватили, а Срби из Републике Српске одлучно одбили. Између осталог, по том плану није постојала веза западног и источног дела РС, оно што је у рату успостављено као – коридор.

          Притисак је био тако велики да је и Србија Слободана Милошевића увела снакције Србима преко Дрине. На референдуму су Срби гласали 96,12% против Плана.

          Ко је у Конатакт групи изборио да РС буде ентитет, пита водитељ Комшића. Руси, каже он.

Онлајн састанак Горана Весића

и Ли Сјаопенга

          Сад је стварно упитно ако је онда онако слаба Русија могла изборити Републику Српску како ће се сада овако ослабљена Америка изборити да евро-атлантски утицај превлада, а остала два утицаја су руско-српски и руско-турски?

          Ако озбиљно схватате Комшића - зачудићете се, јер толико Русије овде није било ни после проласка Црвне армије 1945. јужнословенским територијама.

          Посебна је прича што Америка данас тако очигледно разваљује Европску унију, да нормални човек не разуме да ли она у те развалине из добре или лоше намере гура „босанске грађане“. И што су тако поједностављени механизми више немогући јер, рецимо за Украјину, ако пратите, нико не предвиђа никаве контакт или какве год групе. Колико је то одмакло видећете пошто се већ конфигурише идеја да би мировни посредник пред Русијом и Украјином требало да буде Кина. Једино би она могла да разговара с Русијом а да предлози не би били разумевани као непријатељски или лажни. Какви су, рецимо, признато је са Запада били Мински споразуми.

          Pax Americana – време кад је о рату и миру одлучивала Америка – је прошлост. Ова промена, да и Кисинџер види Кину као могућег посредника у Украјинској кризи, обелодањује - нови светски поредак. Али не онај који понекад помене сметени Џо Бјаден. Напротив. Негација тога.

          Онај ко може да успоставља мир има моћ да гарантује одржавања међународног поретка. Америка то више није. Односно, пошто је овај свет већ мултиполаран, она ће моћи да буде само акционар.

          Како се развија раздавајање света иза Украјинске кризе – не главни акционар. Ноам Чомски је, посматрајући пад америчке моћи око увођења санкција Русији, разумео да је данас однос – 10: 90. Десетина света прати до јуче свемоћну Америку, а девет пута више људи у свету – одбија да следи западне захтеве.

          Кад то пренесемо на Западни Балкан, то би реално могло значити много другачији геоплитички крајолик. И много ће предвидивих али и непредвидивих догађања и процеса утицати на то.

          У времену у коме ни једна исламска земља није увела санкције Русији Бошњацима ће бити све неподношљивија опасност од улоге „црне овце“ у исламском свету. А данас је то свет где су се на истој стајној тачци у једном случају (санкције Русији) нашли Саудијска Арабија, Уједињени Емирати, Иран, Турска, Пакистан, Индонезија... Тако је ових дана нормална вест да „Иран и Саудијска Арабија, као и три друге заливске државе планирају да формирају поморски савез који ће укључивати и Индију и Пакистан“.

          Поруке из исламског света ће се ускоро почети појављивати као дневнополитичка чињеница. Већ ћете наћи сумњичења на друштвеним мрежама како Американци подривају СДА до потпуне маргинализације. Што ће рећи Бошњаке!? То ће се једно време кочити у медијима и НВО сектору, државни чиновници ће певати записане ноте, али ће се раскорак ширити.  

          Велики светски процеси носе јаке сенке које падају по малим народима и покрећу сумње. Извесно је да евро-атлантски утицај неће бити моћан на Западном Балкану као деведесетих. У Русији нема више Јељцина а кинески економски утицај постаје и видљив и незаустављив. Земља која је од краја осамдесетих година свој БДП повећала сто пута, не може играти маргиналну улогу.

          Вест од пре неколико дана: министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Горан Весић разговарао је са министром транспорта НР Кине Ли Сјаопенгом... Сјаопенг је током онлајн састанка позвао Весића да посети НР Кину 25. и 26. септембра и да буде један од учесника Глобалног форума транспорта...

          - Указао сам на чињеницу да је Кина постала други спољнотрговински партнер Србије после Немачке и то да је у 2022. обим спољнотрговиниске размене износио 6,15 милијарди долара, што је око 20,5 одсто више него 2021. да је наш извоз у Кину у 2022. порастао за 23,5 подсто у односу на 2021, а наш увоз порастао за неких 19,8 одсто - рекао је Весић за Танјуг.

Слободан Рељић

          Министар Весић је од оних који су највећи део свог политичког живота потрошили држећи нас на „европском путу“, али – нужда закон мења.

          Читав регион, и оне који воле и оне који не воле Америку, економска промена окреће ка Истоку. То више није ни избор. Јер и они који су нас окретали себи, на Запад, сада гледају на Исток. Често очјанички.

          Наравно, да и све слабија америчка сила може учинити оно чиме се овде на Балкану вазда бавила – да обећавајући мир у региону ораганизују један мали рат: како пише кинески Глобал тајмс „пошто је руско-украјински сукоб одузео много енергије и ресурса САД, оне ће вероватно разматрати продубљивање раскола Србије и Косова као прилику коју би могле да искористе.“

          „НАТО, са једне стране, позива на смиривање тензије, а са друге стране повећава војно присуство. НАТО купује време да би наоружао Косово. Из прошлих ратова јасно је да су САД прилично добре у претварању да су правичне у заустављању борбе, док помажу једној страни, купујући време онима које подржавају позивањем на прекид ватре. Обећања НАТО и других западних земаља о заштити Срба на Косову једноставно се не могу испунити. Фајненшел тајмс наводи да је покушај Запада да залечи поделе Србије и Косова осуђен на пропаст.“

          Али и то може бити силницима од користи, јер „крајњи циљ Беле куће је да и Европа и Русија претрпе губитке, што би Вашингтону омогућило да задржи своју хегемонију.“ (Глобал тајмс)

          Тако се то види из кинеских даљина. Добро је да то разумевамо као могућност. Уосталом, ми то боље знамо од Кинеза. Сви ми.

          То што неки неће да виде не значи да им се неће обити о главу.

          Тако треба разумевати и кривудање Иве Комшића.

           https://sveosrpskoj.com/komentari/reljic-vreme-je-da-sve-cesce-gledamo-n...