Перишић: Запад неће нагодбу са Србима – у САД нови Кисинџер није могућ

СРБИЈА ЈЕ СА ССП НАГОМИЛАЛА 60 МИЛИЈАРДИ ЕВРА ДЕФИЦИТА СА ЕУ А ОНА ЈЕ У СРБИЈУ УЛОЖИЛА - ТРИ

Пролазак кроз Београд олдтајмера са српским и америчким

заставама у организацији власника Пинка Жељка Митровића

* Срби су са Америкацима имали много споразума у ове четири деценије и сви ти споразуми су изиграни од стране управо Американаца. Српски политичари који су у томе учествовали су једноставно преварени, слагани. Сви до реда: Милошевић, Караџић, Плавшићева, Ђинђић, Коштуница, Тадић, Додик, Вучић... Ако је за утеху, један је схватио превару и лаж - Додик. Можда је и Милошевић али касно, тек када је „пакован“ за Хаг

* Многи Срби су, упркос томе, још убеђени да је могућ договор са Американцима, Британијом, Немачком, НАТО-ом или Европском унијом, само је потребно да Срби изаберу способног и прагматичног политичара који ће то постићи. А, када га изаберу - Србима ће потећи „мед и млеко“, Америкаци ће Србе оставити на миру, а Срби ће ући у неко време досаде и мирноће

* Највећи српски дипломата у 20. веку, Милован Миловановић Балачко, председник владе Краљевине Србије 1911/12, често је говорио да српско питање није самостално већ да је део Источног питања, које опет представља однос Запада према Русији. Те речи генијалног Миловановића су намерно заборављене сто десет година. А однос Запада према Србима само јерукавац његовог односа према Русији. То можемо рећи и за њихову мржњу. Србофобија је рукавац русофобије. Ко мрзи Русе не може да воли Србе

________________________________________________________

         Пише: Срђан ПЕРИШИЋ

         ПИТАЊЕ могућег договара Срба (Српске, Србије или Црне Горе) са Западом је питање које се веома често намеће у српској политици.

         Многи Срби су још увек убеђени да је могућ договор са Американцима, Британијом, Немачком, НАТО-ом или Европском унијом, само је потребно да Срби изаберу способног и прагматичног политичара који ће то постићи. А, када га изаберу - Србима ће потећи „мед и млеко“, Америкаци ће Србе оставити на миру, а Срби ће ући у неко време досаде и мирноће.

         Овако размишљање је у новије време било актуелно после рушења Милошевића, и, занимљиво, још увек највећи део српске елите, с обе стране Дрине, некако је убеђен да је то и даље могуће.

         У пракси се то испољава кроз громогласно најављивање разговора са представницима западних земаља, величање економске сарадње са ЕУ, кроз разне пројекте ЕУ и америчке државне агенције УСАИД-а итд.

         Глорификација Запада је нарочито изражена у Србији и Црној Гори, мада се и у Српској медији често обрадују сличним „пројектима“. Наравно, нико при томе не говори да је, на пример, од потписивања ССП (Споразум о стабилизацији и придруживању) са ЕУ, Србија констатно имала дефицит у робној размени који је до 2022. године достигао 60 милијарди евра, при чему су у истом периоду улагања ЕУ у Србији износила свега 3 милијарде.

         Дакле, укупна отимачина од Србије је покривена са 5%, да Србима замажу очи.

         Наравно, јасно је да српско питање није самостално питање, што ће рећи да се оно не може решити без учешћа светских сила. Српских питања има много, али горућа су опстанак Републике Српске, Космет, Срби у Црној Гори.

Милован Миловановић Балачко

         Највећи српски дипломата у 20. веку, Милован Миловановић Балачко, председник владе Краљевине Србије 1911/12, је у својим студијама и целом државном врху тадашње Србије често говорио управо то да српско питање није самостално већ да је део Источног питања, које опет представља однос Запада према Русији.

         Те речи генијалног Миловановића су намерно заборављене сто десет година. Но, оне су у историји много пута потврђене, што значи да је однос Запада према Србима само рукавац њиховог односа према Русији.

         То можемо рећи и за њихову мржњу. Србофобија је рукавац русофобије. Ко мрзи Русе не може да воли Србе. То је једноставно историјски закон, а историја је темељ свих друштвених и политичких наука.

         Мада, историјску науку највећи део српске елите користи само по потреби заборављајући управо тај „закон спојених посуда“ између Срба и Руса.

         Е, сад, какве везе има недавно преминули Хенри Кисинџер са српским питањем и како Кисинџер опомиње Србе?

         Кисинџер је постао славан јер је 70-их година успео да успостави и политичку равнотежу са Русима, а не само равнотежу страха од нуклеарног рата, и то кроз детант и решавање разних сукоба на целом ободу Евроазије. Дакле, Кисинџер је схватио да постоје и интереси других сила и мањих држава и народа те да се и они морају узимати у обзир. Схватио је да је равнотежа снага решење за хаотичне међународне односе као и да се САД морају договарати и са малим народима.

         Међутим, Кисинџерова спољнополитичка реалполитика је била кратког века, већ током Регана, а поготово Клинтона и свих после америчких председника, она је не само напуштена него и грубо одбачена као да никада није постојала. Последица тога је крвави хаос који су и Руси и Срби, али и многи други, доживели у последњих 35 година.

Срђан Перишић

         Кључна ствар овог текста је – ако су Американци одбацили Кисинџера и политику договора и споразума, а то траје управо 35 година, зашто онда поједини Срби и даље мисле да је са Америкацима и Западом могућ споразум?

         То је веома занимљиво питање, поготово имајући у виду да су Срби са Америкацима имали много споразума у ове четири деценије и да су сви ти споразуми изиграни од стране управо Американаца. Српски политичари који су у томе учествовали су једноставно преварени, слагани. Сви до реда: Милошевић, Караџић, Плавшићева, Ђинђић, Коштуница, Тадић, Додик, Вучић...

         Ако је за утеху, једини од њих који је схватио превару и лаж је био Додик. Можда је то био и Милошевић али касно, тек када је „пакован“ за Хаг.

         Што се тиче Додика, он је једноставно рекао свима: „е, нема више лажи и преваре“ и тиме је повукао црвену линију према Западу.

         Кренуо је у отпор. Црвена линија и отпор су управо једно од тих српских питања – опстанак Републике Српске.

         Да ли је Додик схватио и онај закон „спојених посуда“ Срба и Руса, није нам познато, али је чињеница да је са Путином имао три састанка од када су Руси пружили отпор Американцима и повукли своје црвене линије. Да, три пута у последњих две године, а припрема се и четврти састанак.

         Додик је тако једини из Европе који се редовно састаје са Путином, и то у току овог глобалног сукоба.

         Но, и поред отпора Додика и народа Републике Српске, овде се опет питамо – зашто и даље највећи део српске елите верује у некакав договор са Западом? Зашто, кад Запад крваво лаже?

         Овај текст нема довољно простора за историјску, социолошку, политичку али и психолошку анализу тог феномена, али чињеница је да и у Српској има таквих у опозицији, али и у властима, сигурно и у околини Додика. Због тога код многих постоји страх да неће можда надвладати ти политичари који су опет за штетни договор са Америкацима – упркос чињеници да су Кисинџер и његова реалполитика у Вашингтону одавно одбачени, и да више никада у САД нећи бити неког новог Кисинџера.

          https://sveosrpskoj.com/komentari/perisic-zapad-nece-nagodbu-sa-srbima-u...