Неправни и небратски Монтенегро од Бранке Милић прави српског Асанжа
А ВЕЋ ДВЕ ГОДИНЕ ЧИНИ СВЕ ШТО МОЖЕ ДА ОД ТЕ НОВОСАЂАНКЕ У ГОДИНАМА НАПРАВИ „ТЕРОРИСТУ“
Затвор у Спужу
* Држали је у затвору у Спужу у таквим условима да су је натерали да и живот и достојанство браним оним што угрожава здравље – штрајком глађу
* Од прошлог октобра се – чврсто обећавши митрополиту Амфилохију да неће напуштати Црну Гору - од последица опорављала у манастиру СПЦ Дуга Морачка
* Пре две недеље је – као Џулијан Асанж у еквадорској у лондону – морала да уточиште потражи у амбасади Србије у Подгорици. Након што јој је подгорички Виши суд 23. новембра наложио да разговара са судским вештаком, патологом др Миодрагом Шоћом. Иако је претходног дана била у Ургентеном центру у Подгорици, одведена је у посебну просторију да је прегледа Шоћ. Од две године шиканирања и тог „вештака“ је и побегла у амбасаду Србије
* Шоћ је од ње затражио да скине гардеробу, да остане потпуно гола, а потом је узео мобилни телефон и почео да јој посебно слика интимне делове тела! Упркос томе, НАТО-Монтенегро појачава притисак да Београд дозволи да буде ухапшена у згради амбасаде. Кобајаги: да не побегне... А онда боравком у манастиру доказала да нема намеру да бежи. Чак ни од монтираног суђења које је већ украло две године живот
________________________________________________________________________________
Пише: Јово ВУКЕЛИЋ
ВЕЋ дуже од две године је Бранка Бранкица Милић, држављанка Србије, по занимању грађевински техничар, старија жена родом из Новог Сада, оптужена за покушај тероризма у Црној Гори и државни удар (16. октобра 2016. на дан избора у Црној Гори са још 13 лица). Од тада боравила је више од годину дана у врло тешким условима у истражном затвору у Спужу.
После изласка из затвора прошлог октобра смештена је уз сагласност СПЦ у српском манастиру Дуга Морачка близу Подгорице где се дуго опорављала. Однедавно, од пре 15-так дана, борави у амбасади Србије у Подгорици. У српску амбасаду се склонила да је не би власти Црне Горе поново ухапсиле, без икаквог разлога.
И ни на једном од ова три места Милићка није боравила својом вољом, него из велике невоље, под присилом…
Има ли за њу излаза из ове, за њу, скоро безизлазне ситуације
Бранка Милић са кћерком
Живот у затвору, манастиру и амбасади
Пуних 12 месеци, од октобра 2016. године када је ухапшена, боравила је у најнехуманијим условима у затвору у Спужу, у самици од 6 квадрата, без вентилације, са малим прозором, без подлоге за душек, без стола, гардеробера, без утичнице за струју, са тоалетом који није издвојен од собице у којој је била затворена, из којег се ширио ужасан смрад. А најгоре од свега било је, истиче она, двадесет четири сата живети под јаким неонским осветљењем.
Већ физички и психички врло исцрпљена, прошле јесени започела је штрајк глађу протестујући против крајње нехуманих и понижавајућих услова у затвору. Поготово као срчани болесник није имала адекватну негу и није била смештена, и поред бројних захтева, у затворску болницу. Њени адвокати Југослав Краповић и Мироје Јовановић су покушавали све, писали представке, молбе, али било је узалуд. Судски органи су остајали глуви и неми.
У то време, посетио ју је у затвору свештеник Велибор Џомић и пошто се лично уверио у њено тешко стање пренео је митрополиту Амфилохију лоше услове у којима оптуженица борави и њене тешке здравствене и психичке проблем.
О томе Бранкица Милић каже: „Владика је одмах дошао да ме посети у затвору и када је чуо и уверио се да ми је угрожен живот и нарушено здравље и када ме видео рекао ми је: Ако стварно нећеш побећи нигде из Црне Горе, онда ћемо ми као Српска православна црква гарантовати за тебе и тражити твоје ослобађање“.
И притисци и ургенције СПЦ на званичне судске и друге надлежне органе у Црној Гори су уродили плодом и већ увелико исцрпљена и болесна Бранкица Милић је пуштена 11. октобра прошле јесени на слободу у току 12-ог дана штрајка глађу, после годину дана боравка у истражном затвору.
Она о том пресудном догађају за њено здравље каже:
„Наравно, дала сам тада реч Амфилохију Радовићу да нећу напуштати Црну Гору, а да држим реч доказ је да сам и данас у Црној Гори, већ више од две године откако сам оптужена за тешко кривично дело, иако непрекидно под притисцима, наговорима да признам кривицу, сталном непоштовању моје невиности као оптужене до коначне пресуде. Уз то, држећи ме непотребно у притвору угрожавали су ми здравље, а сви су знали да морам на операцију младежа. Да сам после годину дана и даље остала у спушкој самици, данас не бих била жива. Гладовала сам данима како бих пробудила савест оних који су ме на правди Бога ухапсили и убацили у тај казамат. Од глади сам била оронула, физички исцрпљена, са боловима у стомаку“.
Уследио је Милићкин дуготрајни, вишемесечни опоравак и лечење у женском манастиру Дуга Морачка у Биочу где је имала од СПЦ обезбеђен смештај, исхрану, лечење, нормалан живот док траје већ две године дуго суђење.
Манастир Дуга Морачка
Атак на људско достојанство
и понижење најгоре врсте
А онда у току мучног суђења, у процесу сведочења, како Милићка наводи „које се намерно одуговлачи већ другу годину како би се оптужени што више заморили и признали оно што никада нису урадили“ десио се ових дана велики и незабележен скандал.
У току боравка у Вишем суду, током суђења 23. новембра, пред већем судије Сузане Мугоше, наложен је од стране суда разговор са судским вештаком, патологом др Миодрагом Шоћом. Иако већ слаба и болесна (треба напоменути да је претходног дана била у Ургентном центру у Подгорици) Бранкица Милић је одведена у посебну просторију да је прегледа вештак др Шоћ. И ту се догодио незабележен скандал!
Уместо да обави као судски вештак оне задатке који су његова дужност, он је оптужену почео да шиканира и понижава. Тражио је од ње да скине гардеробу, да остане потпуно гола, а потом је узео мобилни телефон и почео да слика голу Бранкицу Милић и да јој посебно слика интимне делове тела: „сликао је моје интимне делове тела!?“ По њеном писаном сведочењу, које је упутила медијима, по доласку у амбасаду Србије, где је затражила заштиту, „ужасно тешко је доживела ове нељудске, нехумане и бруталне захтеве вештака Миодрага Шоћа“.
Монтенегро-судија - Сузана Мугоша
Сва потресена, узнемирена, у великом стресу (сва се тресла) напустила је зграду Вишег суда, (није бежала) и упутила се ка згради амбасаде Србије.
До амбасаде је стигла у пратњи своја два адвоката и они су тада дали изјаву о томе шта се то догодило у Вишем суду и да ће Бранка Милић да затражи заштиту од своје државе Србије.
Невероватно је да ниједна невладина организација, Сигурна женска кућа, НВО Прима, СОС телефон за жене и децу жртве насиља из Подгорице, Никшића и других градова у Црној Гори, а ни из Србије, за сада не реагују, не оглашавају се и не протестују на ово драстично кршење основних људских права и сексуално узнемиравање од стране државног чиновника, судског вештака над оптуженом Милићком.
После овакве незаконите и нехумане тортуре од стране др Шоћа, коју Виши суд и судија Мугоша нису одобрили, оптужена сва у шоку и ужаснута изјављује „да ово неће више да трпи ни по коју цену и да неће више долазити на суђења, јер је потпуно незаштићена“. И одлучује да оде у српску амбасаду.
Нешто касније главна судија Сузана Мугоша експресно одређује притвор Милићки, јер постоји опасност да побегне!?
Да констатујемо. Да је хтела да побегне из Црне Горе могла је то, како и сама каже, више пута да учини.
Тако је Бранка Милић, држављанка Србије, од 23. новембра смештена у једној просторији амбасаде Србије и од своје државе Србије очекује сваку врсту заштите. Она верује да Србија неће дозволити њено изручење органима гоњења Црне Горе после полицијске и судске тортуре коју је преживела.
Тако Бранка Милић постаје српски Џулијан Асанж, који већ шест година борави у својеврсном притвору у амбасади Еквадора у Лондону, не желећи да се преда британским, односно америчким органима гоњења.
Бранка у писму медијима, упућеном из амбасаде наводи да нема намеру да илегално напусти Црну Гору:
„Ја немам никакав интерес да до краја поступка у Вишем суду напуштам Црну Гору, а што сам могла много пута у последњих годину дана. Ван сваке сумње је да се Специјално државно тужилаштво и судско веће у овом случају воде само једним концептом, како понизити и уништити једно људско биће, како оно не би пружало отпор лажној оптужници на којој се заснива судски поступак“.
Притвор, као најтежа мера процесне принуде, најмоћнија је алатка, оруђе и оружје судије Сузане Мугоше, судског већа којим председава СДТ Миливој Kатнић. Нека се стиди Црна Гора са оваквим судијама и тужиоцима. Мада им не одговара – ја из Црне Горе не идем“, закључује Милић.
Милићка констатује: „Дошло је крајње време да тражим заштиту и од моје Србије и од Европске Уније и од свих међународних организација и установа, и од Русије и Кине и УН од овог нечувеног двогодишњег прогона, дискриминације и нападања“.
Овде се склонила - зграда амбасаде Србије у Црној Гори
Њен адвокат Југослав Kраповић казао је да је особље Амбасаде прихватило на најбољи могући начин, омогућивши јој да се окрепи и одмори.
– Бранка је много боље, одморила се, пије лекове и полако се опоравља. Засад је ту и видећемо шта ће се дешавати наредних дана. Овде је на сигурном, и црногорска полиција је не може ухапсити – каже Kрповић. – Тешко јој је пало то што ју је судски вештак сликао нагу, без наредбе суда. Та кап прелила је чашу жучи и због тога је овако реаговала. Била је у ужасном стању.
Али, као што се могло очекивати није прошао ни један дан, а ревносни званични прогонитељи из Црне Горе, одмах су затражили (Црногорско Министарство спољних послова) да се Бранка Милић преда органима гоњења.
Амбасадор Србије Зоран Бингулац позван је убрзо на консултације у МИП Црне Горе и затражен је званичан став Србије поводом задржавања оптужене Милић у амбасади Србије у Подгорици, иако јој је одлуком надлежног суда одређен притвор.
Од тада траје огроман и непрекидан притисак високих званичника и власти Црне Горе да се омогући надлежним органима Црне Горе приступ у амбасаду како би ухапсили Бранку Милић, „у складу са националном потерницом расписаном за оптуженом Милић по наредби Вишег суда у Подгорици“!
Наиме, Црна Гора сматра „да би свако деловање које утиче на судски поступак, значило кршење принципа међународног права, као и дипломатске праксе између држава које имају уређене дипломатске односе, те је затражен што бржи одговор српске стране“.
То посебно енергично тражи Срђан Дармановић, министар спољних послова Црне Горе, чувен по томе што је успоставио за кратко време најгоре односе Србије и Црне Горе у историји!
У овом драматичном стању српског Асанжа - Бранкицу Милић која је, да подсетимо, невина док год се не докаже на суду другачије и даље чекају тешка искушења и коначан расплет.
Нико не сме да буде понижаван и малтретиран, а посебно не од стране државних органа. Свако мора да има право на поштено суђење и на разуман рок трајања процеса.
Црногорске власти су исконтруисале читав случај, а сада у недостатку доказа врше тортуру над људима не би ли изнудили какву нагодбу с њима, или једноставно сачекали да људи од тортуре и неправде испусте душу. Србија има и дужност и обавезу да заштити своје грађане. Нико нема право да окреће главу од оваквих примера јер од такве власти свако може бити угњетаван, само је питање околности и тренутка када ће од терора властодржаца страдати.
Дачић: Нема хапшења док је у згради амбасаде
МИНИСТАР спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је, „да Бранка Милић, оптужена за покушај терористичког напада у Црној Гори, не може бити ухапшена без сагласности Србије све док борави у српској амбасади у тој држави“.
