Миловци би и Његоша – да им дође – прогласили издајником, посрбицом и великосрпским хегемонистом

МОНТЕНЕГРО ЈЕ ТАКО ПУН „ЗЛА ДОМАЋЕГА“ ДА ЈЕ ТЕШКО ЗАМИСЛИТИ У КОЈЕ СТИХОВЕ БИ ТО ВЕЛИКИ ПЕСНИК СТАВИО

* Ова Црна Гора је чудо невиђено. Нема ко томе може наћи право име. У њој је и она Његошева „Црногорци не љубе ланце“ - изврнута наопачке, па су они који никада нису љубили ланце – окупатори. А они који су настали љубљењем ланаца, е – то су „патријоте“! Ма, оригинално лудило!

* Главни творац, заштитник и вођа такве Црне Горе, обрнуте наглавачке, Мило је Ђукановић! У овом случају са министром правде, прво су његове присталице у парламенту ставиле „уза зид“ Владимира Лепосавића да призна да су Срби извршили геноцид у Сребреници, а онда је – његова – државна телевизија преузела штафету и по познатом рецепту (дуже од 20 година) напумпала – његове – и гурнула их на улице да од „фашистичке српске окупације“ бране Црну Гору, певајући Томпсонову песму „Бојна Чавоглаве“ којом су и они ликовали због усташког покоља Срба!  

* Уместо да нова власт Милу одузме средство манипулације народом, и почне да га користи за отварање очију о његовим лажима, криминалу, пљачки, богатству, у којем само он са супругом одједном око врата и по рукама обеси милион евра накита – они му оставили телевизију да дорађује урађене! Е, па, господо – ту нешто дебело смрди!

* Количина зла које је Мило – својим гебелсовским измишљотинама створио у том –  у бити честитом народу – доводећи неке дотле да се поносе, певајући усташке „Чавоглаве“ – мени је потпуно невероватна. Посао је толико темељно урадио, да они – то самонепоштовање, бруку и понижења које себи наносе – доживљавају као понос

___________________________________________________

        Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

       ЕВО 174 године од објављивања Горског вијенца – поново су актуелне поруке из стихова које нам велики Његош остави!

       Та његова мала православна Црна Гора није била нападнута само споља најездом ислама моћног Османског царства, него и већим непријатељем – издајом изнутра! Горски вијенац и плете своју причу и вечиту муку како да „очисти губу из торине“!

       Зна Његош да је онај народ који нема издају и квислинге међу собом – непобедив. Зато у једном стиху каже: „Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега“!

          Е, овдашња Црна Гора толико је накупила „зла домаћега“ да је тешко и замислити стихове у које би их Његош ставио. Они су толико расли и множили се, заливани под разним окупаторима којима су се приклањали – од османлија, преко аустроугара до Броза и комуниста – и достигли број – да би Његош данас „чистом демократијом“ дизања руку у парламенту – био проглашен посрбицом, издајником, великосрпским хегемоном, против кога би се организовали „патријотски“ скупови и протести!

Ђукановићеве комите су на путу Подгорица-Никшић

напале и споствену државу и НАТО!

          Оно што је некад у Црној Гори била срамота, данас је понос?! Оно против чега се Његош борио, данас се буса у патриотске груди?! Оно што је некада био родољуб и бранилац Црне Горе, данас је издајник и окупатор?!

          Данашње – „зло домаће“, од којег се Његош бојао – саткано је и од невиђеног лицемерства које безочно злоупотребљава све, па и њега – ту громаду српскога народа и симбол одбране праве Црне Горе – стављајући га на списак својих  „патријотских“ светиња које – они – чувају од „окупаторских“ Његошевих Срба?!           

         Ова Црна Гора је чудо невиђено. Нема ко томе може наћи право име. Ту је и она Његошева: „Црногорци не љубе ланце“ изврнута наопачке – па су они који никада нису љубили ланце – окупатор. А они који су настали љубљењем ланаца, е – то су „патријоте“?! Ма – оригинално лудило!

          Данашњи главни творац, заштитник и вођа такве Црне Горе, обрнуте наглавачке, Мило је Ђукановић! И око овог актуелног случаја, прво су његове присталице у парламенту ставиле „уза зид“ министра правде Владимира Лепосавића да призна да су Срби извршили геноцид у Сребреници, а онда је – његова – државна телевизија преузела штафету и по познатом рецепту (дуже од 20 година) напумпала – његове – и гурнула их на улице да од „фашистичке српске окупације“ бране Црну Гору, певајући Томпсонову песму „Бојна Чавоглаве“ којом су и они ликовали због усташког покоља Срба!  

          Количина зла коју је Мило – својим гебелсовским измишљотинама створио у том –  у бити честитом народу – да се поноси, певајући усташке „Чавоглаве“ – мени је потпуно невероватна. Посао је толико темељно урадио, да они – то самонепоштовање, бруку и понижења које себи наносе – доживљавају као понос.

          И, уместо да нова власт Милу одузме средство манипулације народом, и почне да га користи за отварање очију о његовим лажима, криминалу, пљачки, богатству, у којем само он са супругом одједном око врата и по рукама обеси милион евра накита – они му оставили телевизију да дорађује урађене! Е, па, господо – ту нешто дебело смрди!

          Та машинерија лицемерства и лажи – Мило, ДПС и РТЦГ – сад је и рат дигла зато што је Лепосавић – књишки, професионално, држећи се правне струке, школски издекламовао дефиницију злочина геноцида!

       Министровом „вешању“ придружиле су се, наравно, и западњачке амбасаде. У клопку им је упао и део владајуће већине и – премијер Кривокапић лично. Овај новонастали савез је доказ како на делу изгледа „тројство“ – поквареност, зла намера и незнање!           

          Јесте да сам ја по образовању правник, имам и правосудни испит, чак сам се на почетку каријере, уз новинарство бавила и чистом правничком струком у суду, адвокатури и институцијама. Ни у новинарству скоро никада нисам излазила из струке – унутрашњег и међународног законодавства, историје државе и права, световног и црквеног права, кривичног права, ратног права, људских права, уставног права, друштвенополитичких система...

       Ово не наводим како би се мислило да сам експерт за правну науку. Далеко од тога. За објашњење случаја званог Сребреница, који је пројектовано средство за ућуткивање сваког ко хоће да је професионално подведе под дефиницију коју је том кривичном делу дала правна наука – није потребно бити експерт.

       Довољно је научити да читаш и да ниси манипулант и фукара, него частан човек!      

       Ја нећу овде у детаље о „Сребреници“ ни као очевидац, ни као неко ко се том темом толико пута са експертима у студију бавио. То су томови књига и докумената, а не једна колумна. Нећу ни о трогодишњем оргијању Алијиног генерала Насера Орића, под којим је у селима и засеоцима око Сребренице – што је била заштићена зона под снагама УН – на зверски начин поубијано 3.265 српских цивила – жена, деце, стараца. Нећу ни о преговорима и 4 ултиматума које им је – тражећи да се престане са покољем Срба под Орићем – генерал ВРС Ратко Младић дао пре те офанзиве у јулу '95. Нећу ни о сведочењу западних званичника да је председник Америке Бил Клинтон тражио од Алије да прво жртвује до 5.000 муслимана, како би НАТО добио разлог да бомбардује српске положаје у Републици Српској.

       О томе је толико пута сведочио и часни муслиман, а пре свега частан човек, ратни командант полиције Сребренице Хакија Мехољић, који је одбио послушност Алији да учествује у жртвовању свога народа.

       Немогуће је у детаље и о званичним подацима, који се налазе као доказ и у оптужници пред Хашким трибуналом, да је укупно у Сребреници нађено око 2.300 скелета (скоро сто посто мушких), што погинулих у тој бици две војске, што стрељаних ратних заробљеника муслиманске војске.

       Према експертизи података око броја аутобуса којима су заробљени војници превожени, места где су одвожени и места где су стрељани, закључено је да је стрељано између 1200 и 1400, што је – тешко кривично дело, које се по Међународном кривичном праву, Ратном праву и Женевској конвенцији квалификује као – ратни злочин.

          Оно што је још познато – стрељања је вршио Десети диверзантски одред, који није био под командом Војске Републике Српске! Он је био вишенационалног састава – од Словенаца, Хрвата, Срба, странаца! У њему је био и онај познати Хрват, касније и заштићени сведок Хашког трибунала, Дражен Ердемовић.

       И сад, уместо да се ово монструозно дело Десетог диверзантског одреда испита на највишем нивоу са пуном професионалном одговорношћу – оно је гурнуто под вео заштите и тајне!

          Ко стоји иза њега, зашто га нико не помиње, ко спречава истрагу и утврђивање истине о његовом саставу, команди и почињеном злочину, коме је он требао и коме је требало стрељање муслиманских заробљених војника – е, ту лежи одговор шта је „Сребреница“ и шта се са њом хоће!

         То што правна наука каже да – геноцида нема без геноцидне намере, а да је геноцидна намера када се сви припадници једнога народа или етничке групе на једном простору, без обзира на пол и узраст – жене, мушкарци, деца, одрасли, омладина, старци – убијају, само зато што припадају томе народу – то „творце“ случаја Сребреница – не дотиче!

          Ако се зна да је пре офанзиве генерал Младић из Сребренице аутобусима и камионима евакуисао све жене, децу, старце – и да су остали само мушкарци под оружјем, што потврђују документарни снимци – зашто и коме треба да то дело подводи под геноцид?!

          Коме одговара да се злочин геноцида и ратни злочин намерно дефинишу према политичкој потреби, а не кроз правну струку?!

       Е, право и то објашњава, па каже – све што је настало на геноциду, мора бити кажњено и укинуто! Значи: за укидање Републике Српске није довољан ратни злочин – треба им геноцид! 

       Отуд оволика халабука, безочност, „аматеризам“ и „неукост“ у тумачењу правних норми и дефиниција. Република Српска је циљ – зато што је српска – а не пијетет и искрени бол који осећају ови „емпатични брижници“ за тугу мајки чији су синови стрељани.

       То је та поквареност звана „Сребреница“.

       И, то је та безочна сила западњака да се сада сви морају са страхопоштовањем клањати њиховој спакованој лажи и пропаганди.

        Сва та хајка звана `Сребреница` има и задатак – да ратови '90-тих трају све док се не постигне циљ због којег су и започети. Отуд и тај терор у виду присиле на потписивање западњачких резолуција и декларација о „геноциду“ у Сребреници – које треба да нам буду „свето писмо“ – у којима се обавезујемо на прихватање њихових спакованих и подметнутих лажи!

          Они бескрупулозно притискају и народ и вође, све док народ – под недораслим вођама – не самељу, а од тих вођа направе згажене крпе вредне гађења и презира.                    

          Исти задатак има и Хашки трибунал – чије нам одлуке и пресуде потурају као доказ истине, правде и права – а од самог оснивања је противзаконита институција, противправно силеџијски основана резолуцијом уместо међународним уговором! Јер, силеџије су знале да то „нешто“ што су назвале „судом“ има искључиви задатак да рат заврши у интересу агресора и екскулпира га од кривице!

Милијана Балетић

       За његово такво криминално оснивање, наравно, да нису могли наћи сагласност на међународном нивоу нити законско утемељење, зато су и прибегли оној Брозовој – „Не морате се држати закона к'о пијан плота“. Е, то сада исти ти преко својих амбасада у Подгорици траже и од премијера Кривокапића!

        У том такозваном суду, толико је очигледна несразмера између вођења поступака и казни изречених Србима у односу на све остале заједно, од Хрвата, Бошњака и Шиптара, да му и прост увид у те податке – руши сваки кредибилитет.

       А тек невиђени криминал око непобитних доказа које му је доставио известилац Савета Европе Дик Марти о шиптарском касапљењу Срба по „жутим кућама“ и распродаји њихових органа, када је – уместо да процесуира то монструозно дело – тај „суд“ све те доказе – сам уништио!

          Па, зар ишта још треба како би се потврдило да је то само ратно средство у рукама агресора, а не међународни суд чије пресуде требају да нам буду кредибилне?

       Овде, не да се оно што је он пресуђивао не може звати правдом – него би на међународном нивоу тај НАТО-вски конструкт морао под хитно подлећи преиспитивању свих који су у томе учествовали и то уз кривичну одговорност за сва злодела која је за собом оставио!

          И, након свега што се зна, сад би комплетну истину о Сребреници требало одбацити и ухватити се „истине“ коју су нам – као свој ратни трофеј и победу – запечатили западњаци са својим резолуцијама и Хашким трибуналом.

       Па, јес' да сте јаки и да сте ударили да нам узмете и памет и живот, али образ – ономе ко га има – не можете узети!