Мило је српском народу Црној Гори фактички објавио - рат

„БРИТВА“ ЗА СВЕ ИМА ПОДРШКУ АМЕРИКЕ, А ВЕРОВАТНО И СПОНЗОРСТВО АЛБАНАЦА

И барјаци им личе

* Мило ЂУКАНОВИЋ прелази у своју терминалну фазу која може бити кобна и за његаа, али још кобнија по Србе, Србију, црногорске Србе и Црногорце

* Оперативни пројекат Велике Србије у скоријој историји није постојао, а данас постоји само као одрпано, неживо страшило из бајке – Баба Рога. Пројекат Велике Албаније, међутим, живљи је него икада и данас смо пред заокруживањем косовске државности која ће претходити њеном стварању

*  Ђукановић лаже када оптужује СПЦ за великосрпски хегемонизам. Њега нечиста савест фројдовски гони да жртву идентификује кривцем. И да се приде додвори сваковрсним непријатељима српскога православља, српскога родољубља и Српства као таквог

* Државу је армирао партијским начелима, тј, сопственом вољом и апсолутизмом, ту спора нема. И то у духу истинске бољшевичке традиције, држава-партија-ја. То црногорско тројство толико је испреплетано да се не разазнаје где престаје партија, почиње држава, завршава држава, а настаје лични Ђукановићев режим, или обрнуто

_____________________________________________________________________

         Пише: Славко ЖИВАНОВ

         БРИТВА, како Мила Ђукановића од милоште зову пријатељи, а и противници, чврстом руком господари црногорским становницима, ево већ три деценије.

         За све то време, тек првих неколико година, власт је симболички делио са кумовима и пријатељима, а чим их се отресао, даље је наставио сам, чврсто и успешно обезбеђујући себи комотну позицију одсуства озбиљне политичке конкуренције. Остале, укључив кумове и пријатеље, врло брзо сместио је у политичку безначајност.

         Да је Мило Ђукановић тип којега занимају искључиво новац и моћ, и управо тим редом, није ни новост ни изненађење.

         Мало би се разумних људи изненадило и када бисмо нагласили да је овај бољшевик бескруполозни самодржац, аутократа и злочинац. Међутим, оно што превазилази и самога Мила Ђукановића јесте нови Мило који се преображава у своју терминалну фазу. И одмах треба потцртати да та фаза може бити кобна за Ђукановића, али је ипак кобнија по Србе, Србију, црногорске Србе и Црногорце.

Са Душком Кнежевићем

Монтенегрински поход

         Пре неколико дана, најављујући драстичне мере против Србије и Срба, Ђукановић је заправо српском народу објавио рат, тврдећи да: „Српска Православна Црква у Црној Гори чува инфраструктуру велике Србије“, те „да ће (он, Мило) радити на обнови аутокефалне Црногорске православне цркве“. С тим у вези покренуо је доношење закона како би од СПЦ одузео имовину, а све у складу са основним принципима на којима почива демократска Црна Гора и начелима ДПС на које се темељно ослања држава.

         Какви су то демократски темељи познато је широм света, од италијанских тужилаштава до америчких агенција против кријумчарења дроге. Но, тешко да ико разуман, а с друге стране и образован може да разуме о каквој је ту обнови реч. Шта је то што је некада било, па је престало да бива, а сада га Ђукановић оживотворује?

         Чему то Бритва даје поновни живот?!

         А да је државу армирао партијским начелима, тј, сопственом вољом и апсолутизмом, ту спора нема. И то у духу истинске бољшевичке традиције, држава-партија-ја. То црногорско тројство толико је испреплетано да се не разазнаје где престаје партија, почиње држава, завршава држава, а настаје лични Ђукановићев режим, или обрнуто.

         Али, вишедеценијско успешно тлачење једне државе, ма колико мала и нејака била, бременит је посао за свакога, па и за Мила. Све више проблема у томе има, а и англо-саксонци нису пресрећни скученим избором нужног у Црној Гори.

         С друге стране, Душко Кнежевић дојучерашњи лични и пословни пријатељ Ђукановића објавио је и још то чини, озбиљан доказни материјал о размери система организованог криминала и корупције који је Ђукановић успоставио. Та главоболна и вероломна смицалица дојучерашњег ортака, а садашњег заштићеног сведока приказала нам је једног друкчијег Ђукановића. Не хладнокрвног и перфектног, већ нервозног, муцавог, хладним знојем окупаног, неуверљивог деликвента ухваћеног у неделу.

         Истовремено, потпуном инструментализацијом правосуђа у сврху очувања сопственог, личног режима, Ђукановић је пресудио Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, опозиционим вођима, по пет година робије за недоказано, исконструисано дело у афери „државни удар“. Такође, у истој пресуди још 11 оптужених осуђено је на скоро 70 година затвора, а међу њима и 64-годишња Бранка Милић, жена драстично нарушеног здравља.

         Ђукановић, да би опстао на власти, мора да одигра последњу фаустовску улогу и нанесе српском државном и националном питању смртоносну рану.

Великоалбански сценарио

         Свако ко нешто мало зна о Српској Православној Цркви тешко да при чистој свести може да устврди да она „чува инфраструктуру велике Србије“. Може јој то бесрамно приписати, и може то неко чинити и при чистој свести, али с нечистом савешћу, као и остала фукара. Па чак и када би постојали, озбиљни стратези Велике Србије, сасвим сигурно, не би желели да им СПЦ чува и храни инфраструктуру. СПЦ једва да успева да опстане на јеванђелском путу, и колико се види, другим се биткама не бави, и својим се јадом забавља.

         Али, нападом на СПЦ и њеним протеривањем са огњишта отвара се простор за једну другу идеју - великоалбанску.

         Оперативни пројекат Велике Србије у скоријој историји није постојао, а данас постоји само као одрпано, неживо страшило из бајке – Баба Рога. Пројекат Велике Албаније, међутим, живљи је него икада и данас смо пред заокруживањем косовске државности која ће претходити њеном стварању. Дакле, лаже Ђукановић када оптужује СПЦ за великосрпски хегемонизам, него га фројдовски, нечиста савест гони да жртву идентификује кривцем. И да се приде додвори сваковрсним непријатељима српскога православља, српскога родољубља и Српства као таквог.

         Треба, дакле, најурити СПЦ из Црне Горе, додатно десрбизовати ту земљу да би се направио простор за арбанашење. Истовремено, није безначајно ни то што се сличан маневар за конфискацију имовине може гледати као генерална проба за ону која се, можебити, спрема на Косову и Матохији. Јер и тамо новокомпоноване, антисрпске власти имају непокорну и неколаборатерску СПЦ као оштар камен у ципели.

         За ову акцију Бритва је сасвим сигурно добио подршку Америке и вероватно какво масно спонзорство Арбанаса, али тешко да ће опстати тек који дан дуже од завршетка тога сценарија, јер је изгубио из вида да поменути Кнежевић, који му над главом виси као какав мач, није слободни стрелац и соло актер, већ британски играч. Па када се испуне англо-саксонски планови, и НАТО укорени довољно у Западни Балкан, гледаће да снизе стопу криминалитета, што никако неће ваљати за Мила Ђукановића.        

         Цео текст: https://izmedjusnaijave.rs/%d0%b7%d0%b0%d1%82%d0%b8%d1%80%d0%b0%d1%9a%d0...