Малић: Прави разлог хајке на Додика и Српску је то што стоје на путу Лондону

РУКОВОДСТВО СРПСКЕ ЈЕ КАТЕГОРИЧКИ ОДБИЛО ДА УЧЕСТВУЈЕ У ПРОЈЕКТУ „ДЕПОНИЈА“

* Не би ме изненадило да је двојац без кормилара - Жељко Комшић и Денис Бећировић – ишао у Лондон да се договара о плану да се из Разједињених дејтонских ентитета прави депонија миграната које чак ни Уједињено краљевство не жели

* Пара за неограничену социјалну помоћ придошлицама више одавно нема, а од „разноликости“ буквално не може да се живи на пијацама, у школама или у јавном саобраћају. И сад и ЕУ, и Енглези и САД хоће да се отарасе бар неких миграната

* Да бисте разумјели кога британска влада сматра непожељним, имајте на уму да 1) нема кога не примају, и 2) да убице, силоватеље и серијске злостављаче дјеце неће да депортују у нпр. Пакистан или Уганду јер би им тамо била „угрожена људска права“

* Званично, садашња псеудосудска и медијска хајка на Додика и руководство РС води се зато што наводно поткопавају уставни поредак, иако га они једини бране од ШМИТОВАЊА преплаћеног њемачког туристе

__________________________________________________________

             Пише: Небојша МАЛИЋ

             КАДА су Жељко Комшић и Денис Бећировић отишли прије који дан у Лондон, да се сликају са Дејвидом Лемијем, наводно су камчили енглеску подршку „независности, суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку БиХ“. Не би ме изненадило, међутим, да је овај двојац без кормилара у ствари ишао да се договара о плану да се из Разједињених дејтонских ентитета прави депонија миграната које чак ни Уједињено краљевство не жели.

             Подсјећања ради, Велика Британија је крајем деведесетих – упоредо са кампањом „хуманитарних интервенција“ против Срба – покренула план масовне имиграције, углавном из бивших колонија.

             Званични циљ Тонија Блера било је повећање броја радника у доба успона глобализма. Незванично, идеја је била да се од Уједињеног краљевства направи „разноликија“ земља, јер је разноликост (diversity) наводно снага друштва.

             Као да нимало нису пратили дешавања у Југославији и БиХ девесетих година, а камоли у њих били умијешани.

             Занимљиво је да су идентичну политику масовног увоза „разноликих“ имиграната усвојили и Канада и Аустралија, а убрзо потом и САД, гдје је „разноликост“ постала примарни изговор. Додуше, већ 2002. је објављена књига у којој се имиграција отворено представља као начин да Демократска странка има већину заувијек.

             Отуд анти-имигрантска политика Доналда Трампа и његових МАГА-републиканаца, која нема везе са наводном „ксенофобијом“ већ са спознајом да се ради о демографском инжењерингу Америке; што је још један концепт добро познат на нашим просторима.

             Што се ЕУ тиче, њу је запљуснула плима имиграната негдје око 2015. и објаве Ангеле Меркел да ће отворити границе, цинично изманипулисане сликама утопљеника на турској обали.

             Деценију касније, пара за неограничену социјалну помоћ придошлицама више одавно нема, а од „разноликости“ буквално не може да се живи на пијацама, у школама или у јавном саобраћају. И сад и ЕУ, и Енглези и САД хоће да се бар неких миграната отарасе.

             Ту на ред долази БиХ. У протеклих пар мјесеци појавиле су се приче да Лондон или Брисел хоће да Сарајеву пошаљу десетине хиљада непожељних, у замјену за неке милионе евра и изградњу прихватних центара. Причало се чак да и Трамп хоће да депортује људе на ове просторе, мада су ми то људи блиски Мар-а-Лагу демантовали.

             Да бисте разумјели кога британска влада сматра непожељним, имајте на уму да 1) нема кога не примају, и 2) да убице, силоватеље и серијске злостављаче дјеце неће да депортују у нпр. Пакистан или Уганду јер би им тамо била „угрожена људска права“.

             Што би значило да могу у БиХ – или да Разједињеним ентитетима сљедује још гора категорија преступника и зликоваца.

             Чак и да се ради о сасвим недужним људима, легитимним избјеглицама које су напустиле своје домове због рата и прогона (нпр. у „ослобођеној“ Сирији), од земље која не може себе да састави и помири интересе своја три народа било би ем глупо, ем безобразно, тражити да их прими.

             За било какве паре.

             Руководство РС је, срећом, категорички одбацило било какву могућност учествовања у Пројекту Депонија.

Небојша Малић

             Предсједник Додик каже да је ријеч о 50.000 миграната и да је њихово присуство неприхватљиво, јер представља пријетњу за безбједност. И то би требало да буде то, нема консензуса и тачка. Само, откуд онда Бећировић и Комшић у Лондону?

             Званично, садашња псеудосудска и медијска хајка на Додика и руководство РС води се зато што наводно поткопавају уставни поредак, иако га они једини бране од шмитовања преплаћеног њемачког туристе. Али се у посљедње вријеме чини да је прави разлог то што стоје на путу Лондону.

             За то вријеме политичко Сарајево гледа да се огребе за подршку свом унитаристичком пројекту, а вјероватно и за коју фунту од планиране изградње прихватних логора.

             Хоће централизовану државу, па макар она била и депонија!

             Како ће Лондон, Брисел и Вашингтон да ријеше питање нежељених миграната је њихов проблем. Српска и Федерација имају својих проблема напретек, а за многе од њих могу да захвале управо страним „добронамјерним душебрижницима“.

             Колико год пара да понуде за Пројект Депонија, та понуда је непристојна – и априори неприхватљива.

             https://sveosrpskoj.com/komentari/malic-pravi-razlog-hajke-na-dodika-i-s...