Љепојевић: Нисам русофил, али ће Русија бити међу онима који ће диктирати будућност света - треба се на време поставити

КАД ГОД НАМ ЈЕ БИЛО ТЕШКО – СРПСКО-РУСКИ ОДНОСИ СУ БИЛИ ЕКСТРЕМНО БЛИСКИ И ВАЖНИ ЗА СРБИЈУ

Синиша Љепојевић

* Србија често воли да каже да је она неутрална, да држи ту политику. То је велика лаж. Србија уопште није неутрална земља. Србија има амбицију да постане чланица ЕУ, потписала је много уговора са ЕУ и колико видимо и даље тврди да не одустаје од европског пута. То није неутралност. Друга ствар – Србија са НАТО пактом има све друге могуће уговоре сем формалног чланства. И тим НАТО пакта седи у Министарству одбране у Београду. Србија није неутрална земља

* Приче да је Србија економски зависна од ЕУ - то су лажи. Ми више годишње продамо робе на Косову него у Евроазијској унији, где је 300 милиона људи. Према томе, проблем неки постоји код нас. Наша економска зависност од ЕУ се заснива на томе да узимамо кредите од европских банака. Они владају нама, Србијом, преко тих дугова

* Ако део политичке елите у Србији верује да ће се десити као после Другог светског рата где су сви Хитлерови савезници били носиоци ЕУ и наводно добро живе, па да Србија буде на страни губитника, па ће после тога бити боље – то су бесмислене ствари! Сада је потпуно другачија историјска ситуација.

* Први корак би требало да буде ревидирање, најблаже речено, преговора са ЕУ. Европски пут је постао пут деструкције. Он много више кошта Србију него што би нас некаква епохална тектонска промена коштала. На пример, од 2002. године, када је власт финансијско тржиште Србије препустила страним банкама, богатством Србије, какаво год да је, располажу стране банке. ЕУ је дала разне донације за ових 20 година у вредности близу три милијарде еура. За тих 20 година, стране банке су из Србије изнеле у готовини око сто милијарди евра! Према томе, цена баш и није нека велика да прекинемо тај зачарани круг деструкције

____________________________________________________________

            У РУСИЈИ су свесни да у овом часу са Србијом има много проблема у сарадњи, али су такође свесни да ће то једног дана ипак доћи на оно што је историјски дефинисано. Русија није нервозна, а то је најважније – рекао је Синишта Љепојевић у интервјуу “Братству”.

            Факти преносе други део тог интервјуа.

            * Русија, када улази у савезништва, на свим континентима, то најчешће ради кроз Уговор о пријатељству и сарадњи. Шта би за нас значио такав уговор? Процес који сте описали је јако комплексан. Да ли би нама овакав уговор отворио врата обнове коју сте описали?

            - Уговор је обавезујући за обе стране, и оне углавном не улазе у те уговоре ако нису спремне да их испоштују. Морам да признам да тренутно не видим могућност таквог уговора. Србија често воли да каже да је она неутрална, да држи ту политику. То је велика лаж. Србија уопште није неутрална земља. Србија има амбицију да постане чланица ЕУ, потписала је много уговора са ЕУ и колико видимо и даље тврди да не одустаје од европског пута. То није неутралност.

            - Друга ствар – Србија са НАТО пактом има све друге могуће уговоре сем формалног чланства. И тим НАТО пакта седи у Министарству одбране у Београду. Србија није неутрална земља.

            - Што је најгоре, Србија је опредељена за један политичко-економско-војни блок који је у рату са Русијом. Ускоро ће бити и у рату са Кином. Да ли је Србија спремна да ратује против Русије и Кине? Јер, макар било сто војника, али ви формално ратујете против.

            - Тако да, било какав уговор ове врсте коју сте споменули, захтева један одлучан историјски искорак из политичког амбијента који се овде негује 23 године.

            - Та прича како је Србија економски зависна од ЕУ, то су лажи. Ви кад имате робу, можете да продате где хоћете. Евроазијска економска унија има толико становника колико има. А ми више годишње продамо на Косову робе него у Евроазијској унији, где је 300 милиона људи. Према томе, проблем неки постоји код нас.

            - Наша економска зависност од ЕУ се заснива на томе да узимамо кредите од европских банака. Они владају нама, Србијом, преко тих дугова. То је суштина онога да ми „зависимо од ЕУ“. На који начин зависимо? Можда неко у власти зависи, а ми као народ – нема шансе! Према томе, ту мора да се деси тектонски поремећај у политици и тектонски искорак, да се види ко шта жели и шта ћемо ми сутра, кад се заврше ратови који се воде и када Русија буде међу онима који су победили и када Русија дође у ситуацију да буде одлучујућа у новој безбедносној архитектури Европе.

            - Нисам русофил него следим логику да се треба на време поставити према онима који ће диктирати будућност савременог света. А један од оних који ће диктирати је Русија. Онај ко диктира, тај може и да вас заштити.

            - Ако део политичке елите у Србији верује да ће се десити као после Другог светског рата где су сви Хитлерови савезници били носиоци ЕУ и наводно добро живе, па да Србија буде на страни губитника, па ће после тога бити боље – то су бесмислене ствари, молим вас! Сада је потпуно другачија историјска ситуација.

            - Такође, глупост је и оно што се често говори да се ми са Русијом не граничимо. Нови светски поредак који већ настаје ће бити формиран на интеграцијама за које нису обавезне географске близине. Рецимо БРИКС и Шангајска организација, па „Један појас – један пут“ где је већ 120 земаља. Те земље се не граниче једна с другом. У свету долази до потпуно нових односа.

            - Дакле, то са неграничењем је глупост, као што је и глупост кад се каже да морамо ићи у НАТО јер је Србија окружена НАТО земљама. Ма није могуће! Ми нисмо против никога. Јел мисле они да ми ратујемо са НАТО? Прво, НАТО не може да ратује против никога јер нема довољно војника.

            - Дакле, потпуно погрешна логика. То је све део пропаганде.

            - Хтео сам још да кажем – свако заговарање сарадње са Русијом се тумачи као русофилство. А није. То је поштовање реалности и поштовање те земље.

            * У том репозиционирању Србије ка Русији, коју сте ви сада аргументовали да нам је потребна, шта би били први кораци, ако се зна да смо на врхунцу сукоба Запада са Русијом и да ће, како сте рекли, бити још нових сукоба? Како ми у овим околностима можемо да појачамо сарадњу, па и савезништво са Русијом? И која је ваша процена онога што се на западу мило зове кост–бенефит (cost-benefit)? Треба ли да нас плаше претње са Запада да би нас то скупо коштало или је, напротив, кост-бенефит на страни тога да се репозиционирамо што пре то боље?

            - Прво, то би могло да кошта, то нема бесплатно. Али нама мора да буде јасно да морамо бити спремни да ту цену платимо. Као што је у Републици Српској урађено! Постоји цена тога.

            - Први корак би требало да буде ревидирање, најблаже речено, преговора са ЕУ. Мора да се начин, који се зове европски пут, потпуно промени. Једноставно, тај европски пут је постао пут деструкције. Он много више кошта Србију него што би нас некаква епохална тектонска промена коштала. На пример, од 2002. године, када је власт финансијско тржиште Србије препустила страним банкама, богатством Србије, какаво год да је, располажу стране банке. Од тада до 2020. године, стране банке су овде дошле под изговором помоћи из ЕУ.

            - ЕУ је овде помогла, дала је разне донације за ових 20 година у вредности близу три милијарде еура. За тих 20 година, те стране банке су из Србије изнеле у готовини око сто милијарди евра! Према томе, цена баш и није нека велика да ми прекинемо тај зачарани круг деструкције. Значи, то је први корак, да се то прекине.

            - И, да се оснажи суверенистички покрет. Да се Србија врати својим основним елементима суверене земље, на бази интереса српског народа, будући да знамо да сви Срби не живе у Србији, има их и у дугим земљама, али њихов, српски интерес је исти као и у Србији. То је први услов. Јер, неће вам нико ништа веровати. Можете да причате шта хоћете. Мислим да администрација, да власти у Москви, не верују нама превише. Али нису нервозни, тако да то ипак иде ка току сарадње.

            - Други услов је да Србија храбро дефинише своје интересе у сарадњи са другим деловима света. Кажем храбро, јер мора да буде одлучна у ставовима и да руској страни предочи шта је њој потребно и шта очекује. Ја сам сигуран да би руска страна у том амбијенту имала разумевања.

            - Е, онда идемо даље: привреда мора бити стимулисана. У условима кризе, у ЕУ опада тражња за производима, увоз у ЕУ је опао преко 20 одсто, што се односи и на оно што увозе од Србије. Привреда треба да се охрабри. Али, како ви да охрабрите привреду која је већински у власништву Запада? Како? Значи, следеће корак мора да буде на домаће инвеститоре и на домаће привреднике, а не на странце. Иначе, то је савршен систем: да би вам Запад дао кредит, условљавају вас да део кредита дате њиховим компанијама кроз субвенције да би они овде отворили неке фабрике. То је зачарани круг. У њему ви финансирате западну привреду у Србији.

            - То мора да се прекине и да се оснажи домаћа привреда. Кад је домаћа привреда у власништву српских држављана, онда можете да идете на тржиште – на које год хоћете које је заинтересовано за ваше производе.

            - У том смислу, треба да се оживи пољопривреда, јер се она овде систематски уништава кроз смањење субвенција, или непостојање субвенција, отварање тржишта за субвенционисане западне производе (субвенционисани су и до 60 посто, те су јефтинији него ово овде).

            - Србија има природне предности, рецимо у воћу, што је веома интересантно за руско тржиште. Природне предности – Бог дао! Такво је поднебље да такав квалитет нема нигде.

            - То су, дакле, ствари које треба урадити, али не видим никога у политичкој елити Србије ко размишља на такав начин, а камо ли да има капацитет да такав искорак направи.

            - Такав искорак ће морати доћи. Али, боље данас, него за годину дана.

            - Даље, ми дајемо два аутомобила хитне помоћи Украјини. Свака част и ја бих дао, али не Зеленском и његовој жени која живи у Лондону. Или амерички амбасадор коме се даје могућност да сваки дан критикује Србе, јер „Срби не знају шта је Русија“. Сад је нова мантра да Србија треба да учествује у обнови Украјине. Које Украјине?

            - Према томе, не видим у овом часу спремност политичке елите у Србији да направи историјски искорак, чији један од елемената треба да буде успостављање озбиљније и знатно шире сарадње са савременом Русијом. Знате, то није Русија 19-ог века…

            * Кад тако поставимо ствари, сагледамо аргументе које сте дали, Србија нема равнотежу у односима према својим непријатељима и својим савезницима. Не да нисмо успоставили равнотежу, него претежемо ка Западу. То што претпостављам да је ненормално, нама се објашњава као прагматична политика. Да ли и до које мере постоји опасност да се путем такве „прагматичне политике“ бесповратно удаљимо од Русије? Да ли постоји црта која би значила да је пређена граница, из угла Русије? Да ли Русија сматра да је нормално, или мисли да је ненормално, да се ми једнако понашамо према пријатељима и непријатељима? (А прво да замислимо да се заиста једнако понашамо). Да ли постоји граница када би и Русија нама рекла: добро, сад је стварно доста?

            - Не знам тачно шта мисле људи који су администрација, власти Русије, али када посматрате понашање Русије у међународним односима, и када знате логику велике силе, мислим да Русија зна да ће се то једног дана десити. Зна да сада није тако (нема равнотеже, прим.ред). Али, није нервозна и има искуство да се на крају вратите њеној подршци и сарадњи са њом. Тренутно није тако, они то врло добро знају, али нису нервозни.

            - Друго, морамо да знамо, да је у савременом свету руска администрација прилично трома, и врло споро реагује, али кад реагује, онда одради посао. То је старо руско правило да Руси споро седлају коња, али кад узјашу онда брзо јашу. Ово је сада фаза када је администрација трома, мислим да њихову дипломатију, у оперативном смислу, а не мислим на Москву.

            - Понавља се ситуација из 19. века. Администрација царске Русије је била врло спора. Амбасадори су играли своје игре од Истамбула до Беча. Али, на крају, кад дође до цара, онда се ствар врло брзо преломи у интересу српско-руске сарадње. Бојим се да је данас слична ситуација, да је то споро и да има и корупције, али када дође до врха – до председника Путина, онда се реши врло брзо, и то у интересу Србије! То је историјска аналогија, али је веома логична, јер велике земље не мењају начин понашања. Оне су увек мање-више исте.

            - Да се вратимо на почетак, у Русији су свесни да у овом часу са Србијом има много проблема у сарадњи, али су такође свесни да ће то једног дана ипак доћи на оно што је историјски дефинисано. Русија није нервозна, а то је најважније.

            Диана Милошевић

            (следи завршни део)

            https://srbratstvo.ru/sinisa-ljepojevic-srpsko-ruska-saradnja-nam-je-dan...